Данас је недјеља, 3. децембар, 337. дан 2023. године. До краја године остало је још 28 дана.
1808. - Мадрид се предао снагама француског цара Наполеона Првог Бонапарте.
1810. - Британија преотела од Француске острва Маурицијус и Реунион.
1857. - Рођен енглески писац пољског поријекла Теодор Јозеф Конрад Корженовски, познат као Џозеф Конрад, чија се дјела одликују ироничним песимизмом, горчином, иронијом, фатализмом, етичким идеализмом и богатом пјесничком симболиком. Као припадник британске трговачке морнарице 20 година је пловио морима, па је доста описивао живот помораца и борбу човјека и мора. Дјела: романи "Лорд Џим", "Тајфун", "Ностромо", "Тајни агент", "Под западним очима", "Побједа", успомене "Огледало мора".
1883. - Рођен аустријски композитор Антон фон Веберн, један од најистакнутијих експресиониста, чију су музику нацисти у Другом свјетском рату забранили. Створио је језгровит музички језик префињених нијанси. Дјела: камерна за гудачки квартет "Пет ставова", "Шест багатела ", оркестарска "Шест комада", "Пет комада", "Симфонија за камерни оркестар", "Варијације", соло пјесме.
1894. - Рођен индијски државник Раџендра Прасад, први предсједник независне Индије од 1950. до 1963. године.
1914. - У јеку Колубарске битке командант Прве српске армије генерал Живојин Мишић одлучио да српска војска пређе у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор - Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протјерале је преко Саве. Послије велике побједе српске војске Мишић је унапријеђен у чин војводе. Колубарска битка имала је огроман војни и политички значај за Србију и њене савезнике у Првом свјетском рату.
1915. - Српска војска, праћена избјеглицама, у Првом свјетском рату почела повлачење кроз Црну Гору и Албанију, јединствено у историји ратовања, при чему је од глади и болести умрло више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135 000 војника, а у Бизерту око 12 000, од којих је поново формирана Српска армија, која је 1918. године ослободила окупирану земљу.
1917. - Предсједник САД Вудро Вилсон у Првом свјетском рату затражио од Конгреса да објави рат Аустро-Угарској.
1918. - Замјеник начелника италијанске Врховне команде генерал Пјетро Бадољо поднио Влади Меморандум о акцији за разбијање тек проглашене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у којем је нагласио да су услови за унутрашње сукобе изванредни и да их само треба активирати, "свим могућим средствима". Меморандум је прихваћен и годинама је био основ политике Рима према Југославији, нарочито од доласка на власт фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.
1919. - Умро француски сликар Пјер Огист Реноар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара 19. вијека. Сликао је с неупоредивим осјећањем за љупка лица, срећан живот и префињен колорит и развио израз карактеристичан по свијетлоружичастим и модрим тоновима. У старости је радио и скулптуре, претежно актове једне форме и живе импресионистичке фактуре.
1923. - Рођена грчка оперска пјевачица Сесилија Софија Марија Калогеропулу, позната као Марија Калас, један од највећих сопрана у историји опере. Са огромним успјехом пјевала је на највећим свјетским оперским сценама улоге драмског, лирског и колоратурног карактера. Ванредно сугестивна глума и глас великог распона необичне боје и изузетне топлине, којим је с лакоћом савладавала и најтеже дионице, донијели су јој свјетску славу.
1930. - Рођен француски режисер Жан Лик Годар, водећа личност "новог таласа" француског филма. Филмови: "До посљедњег даха", "Жена је жена", "Луди Пјеро", "Број два", "Живјети свој живот", "Карабињери", "Презир", "Удата жена", "Мушко и женско", "Викенд", "Један плус један", "Симпатија за ђавола", "Источни вјетар", "Спасавај се ко може", "Пасија", "Име: Кармен".
1931. - Усвојен Вестминстерски статут, према којем су доминиони Велике Британије стекли потпуну законодавну независност.
1952. - Генерална скупштина УН прихватила приједлог Индије о успостављању примирја у Кореји.
1967. - Јужноафрички хирург Кристијан Барнар у болници "Гроте шур" у Кејптауну први пут у историји медицине пресадио срце. Тешки срчани болесник Луис Вашкански са срцем једне 25-годишње дјевојке, настрадале у саобраћајној несрећи, живио је 18 дана.
1971. - Почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра побједом Индије и одвајањем Бангладеша, до тада Источног Пакистана, у посебну државу.
1975. - У Лаосу преузимањем власти комунисти укинули 600 година стару монархију.
1978. - Умрла српска глумица Љубинка Бобић, члан Народног позоришта у Београду. Започела каријеру 1921. године као тумач улога наивних, несташних, враголастих дјевојака, освојивши напречац гледалиште ведрином и непосредношћу. Тумачећи касније карактерне улоге, исказала је изузетно сценско умијеће. Њену каријеру највише је обиљежила ненадмашна интерпретација Живке у "Госпођи министарки" Бранислава Нушића.
1984. - У граду Бопал у Индији скоро 4.500 људи умрло, 500 ослијепило, а 50.000 затровано гасом који је исцурио из фабрике за производњу средстава за заштиту биља "Јунион карбајд".
1991. - Генерална скупштина УН изабрала Бутроса Галија, дотадашњег потпредсједника египатске Владе, за генералног секретара УН. Он је наслиједио Перуанца Хавијера Переза де Куељара и ту дужност обављао до 1997. године.
1991. - Русија признала независност Украјине, а руски предсједник Борис Николајевич Јељцин заузео се за што брже нормализовање односа Русије и Украјине.
2001. - Власти Саудијске Арабије први пут одобриле женама да имају лична документа.
2006. - Предсједник Венецуеле Уго Чавез /52/ поново побиједио на предсједничким изборима.
2018. - Умро Андреј Битов, руски књижевник, предсједник Руског ПЕН центра, предсједник Међународног ПЕН-а, почасни члан Руске академије умјетности.
