Данас је уторак, 3. јануар, трећи дан 2023. До краја године су 362 дана.
106. п. н. е. - Рођен римски говорник, писац, филозоф и политичар Марко Тулије Цицерон, највећи стилиста у римском пјесништву. Био је републиканац, противник Јулија Цезара и Марка Антонија. За конзула је изабран 63. прије нове ере и открио је и разобличио завјеру Лукија Катилине, који је покушао да уништи Римску републику и заведе личну диктатуру. Послије убиства Цезара 44. п. н. е. ухапшен је због серије напада на Антонија (14 бесједа "Филипика") и убијен 43. п. н. е. У дјелу "О дужностима" је записао чувену изреку: "Summum ius summa iniuria" (Највише право највиша неправда), што ће рећи да превише ревносна примјена закона доноси неправду. Остала дјела: "Бесједе", "О бесједнику", "Расправе у Тускулу", "О старости", "О пријатељству", "О крајностима добра и зла", "О природи богова", бесједе "Против Катилине".
1815. - Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.
1868. - У Јапану укинут шогунат - на основу којег је од 1192. ограничена власт цара, а моћ концентрисана у рукама шогуна, представника крупних феудалаца - и на власт је дошла династија Мејђи. Крај шогуната имао је значај буржоаске револуције - укинуте су многе привилегије феудалаца, модернизована је армија, реформисано школство и успостављене институције по европском узору, што је омогућило снажан индустријски успон Јапана.
1875. - Умро француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атаназ Ларус - издавач "Великог свјетског рјечника XIX вијека" у 17 томова. Издавачка кућа "Ларус" наставила је послије његове смрти издавање енциклопедијских лексикона.
1883. - Рођен енглески државник Клемент Ричард Атли - лабуристички премијер од 1945. до 1951, током чије власти је Велика Британија признала независност Индије 1947. и Бурме 1948. Дјела: "Лабуристичка партија у перспективи", "Дванаест година касније", аутобиографија "Како се то збило".
1892. - Рођен енглески писац Џон Роналд Руел Толкин, професор англосаксонског и енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету. У трилогији "Господар прстенова" створио је властити митски свијет и језик, служећи се прозом у којој се осјећају ритмови нордијских сага и старе англосаксонске поезије, са средишњом темом сукоба добра и зла. Истом имагинарном свијету припадају и романи "Хобит" и "Силмарион". Остала дјела: критичке студије "Беовулф: чудовишта и критичари", "Бајке, критичка студија", "Чосер као филолог".
1904. - Рођен српски писац и ликовни критичар јеврејског поријекла Ото Бихаљи Мерин, који је с братом Павлом 1928. основао издавачку кућу "Нолит" и уређивао књижевно-политички часопис "Нова литература". Потом је због политичког прогона принуђен да емигрира и у Њемачкој је уређивао часопис пролетерских писаца "Линкскурве", а у Паризу је 1933. основао Институт за борбу против фашизма. Отишао је 1936. у Шпанију, гдје се на страни републиканаца борио против фашистичких снага Франсиска Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринио тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дјела: роман "Довиђења у октобру", есеји и умјетничка критика "Освајање неба", "Мисли и боје", "Сусрети са мојим временом", "Југословенска скулптура XX вијека", "Градитељи модерне мисли", "Наивна слика свијета", "Продори модерне умјетности", "Крај умјетности у доба науке?", "Маске свијета", "Ре-визија умјетности", "Модерн Герман арт", "Гоја и ми", "Капричоси", "Ужаси рата", "Анри Русо, живот и дјело" (са супругом Лизом), монографије "Крсто Хегедушић", "Габријел Ступица", "Богосав Живковић", "Вангел Наумовски", дјело о Шпанском грађанском рату "Шпанија између смрти и рађања".
1924. - Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту пронашао саркофаг фараона Тутанкамона.
1926. - Умро чешки писац Јарослав Хашек, који је свјетску славу стекао недовршеним хумористичко-сатиричним романом "Доживљаји доброг војника Швејка у свјетском рату", у којем је исмијао прилике у Аустро-Угарској и разоткрио сву бесмисленост, суровост и лудост милитаризма. Швејк је лик човјека из народа у којем се под маском глупака крије неисцрпан извор народне мудрости. Роман је преведен на многе језике и по њему је снимљено више филмова, а адаптиран је и за позорницу.
1926. - Грчки генерал Теодорос Пангалос прогласио се званично диктатором Грчке, пола године пошто је пучем приграбио власт. С власти је збачен у августу 1926.
1929. - Рођен италијански филмски режисер Серђо Леоне, творац "шпагети вестерна". Филмови: "Колос са Родоса", "За шаку долара", "Добар, лош, зао", "Зовем се Нико", "Било једном на Дивљем западу", "Догодило се у Америци".
1931. - Умро француски маршал Жозеф Жак Сезер Жофр, творац ратног плана Француске у Првом свјетском рату и побједник одсудне битке на Марни 1914. Крајем 1916. смијењен је с положаја главнокомандујућег француских армија због неуспјеха у операцијама 1915. и 1916.
1942. - У Норвешкој у Другом свјетском рату нацистичка Њемачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло и више од 4.500 Југословена, махом Срба. Најозлоглашенији су били Бејсфорт, Ботн, Ерландет, Фалстад, Корган, Осен, у које су људе највише упућивали из логора на Старом сајмишту у Београду. До априла 1943. депортовано их је 4.680, од којих је више од 3.000 убијено. Логораше су помагали норвешки антифашисти, остављајући храну и цигарете скривене крај пута којим су одлазили на присилни рад и организујући бјекство у неутралну Шведску малобројнима који су успјели да побјегну из логора. Преживјелих 1.300 интернираца основало је послије рата дружење с пријатељима из Норвешке.
1942. - Усташе у Другом свјетском рату на планини Папук у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а многе српске цивиле живе бацале у ватру.
1942. - Њемачки командант за Србију у Другом свјетском рату објавио наредбу којом је, под пријетњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вриједносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и стотине Јевреја спасли сигурне смрти.
1945. - У Арденима пропао посљедњи покушај њемачког вође Адолфа Хитлера да измијени исход Другог свјетског рата, јер су савезничке армије генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија у контраофанзиви захватиле у клијешта њемачке дивизије, нанијевши им тешке губитке.
1961. - САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.
1970. - У Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.
1977. - Међународни монетарни фонд одобрио до тада највећи зајам у тридесетогодишњој историји те организације - Велика Британија добила је скоро четири милијарде долара ради подршке њеној валути.
1990. - Панамски генерал Мануел Антонио Норијега, бивши амерички штићеник, предао се окупаторским трупама САД и депортован је на Флориду, гдје му је потом суђено.
1990. - На југу Пакистана погинуло 307 људи кад је експресни воз ударио у композицију теретног воза.
1993. - Предсједници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за двије трећине.
1994. - Пад руског путничког авиона "тупољев 154" у Сибиру није преживио нико од 124 путника и члана посаде.
1999. - Ирачки предсједник Садам Хусеин одбацио зоне забрањеног лета које су изнад сјевера и југа ове државе успоставиле западне земље, рекавши да ће им се ирачки народ храбро супротставити.
2000. - На парламентарним изборима у Хрватској убједљиво побиједила коалиција лијевог центра (Социјалдемократска партија и Хрватска социјално-либерална странка), чиме је окончана деветогодишња владавина Хрватске демократске заједнице.
2004. - Укупно 148 путника и чланова посаде, укључујући 135 француских туриста, погинули када се авион "боинг 737" срушио у Црвено море, у близини египатског љетовалишта Шарм ел Шеик.
2015. - Умро Едвард Брук, амерички политичар и државник, први црнац-сенатор у САД.
