На данашњи дан, 3. март

03.03.2021. 08:07
0
ИЗВОР: СРНА

Данас је сриједа, 3. март, 62. дан 2021. До краја године има 303 дана.

1652. - Рођен енглески писац Томас Отвеј, чије се стиховане трагедије одликују поетским даром и снажном трагиком, прожетом сентименталношћу у сликању људских емоција. Дјела: "Спасена Венеција", "Сироче", "Дон Карлос".

1703. - Умро енглески физичар Роберт Хук, секретар Краљевског друштва у Лондону, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп и гравитацију небеских тијела и аутор је закона о истезању еластичних тијела /Хуков закон/.

1792. - Умро шкотски архитекта и декоратер Роберт Адам, један од твораца неокласицистичког стила у архитектури. Пројектовао је многе јавне зграде изузетне елеганције, посебно у Лондону, које се одликују карактеристичним ваздушастим и прозрачним стилом, названим његовим именом.

1847. - Рођен амерички филолог шкотског поријекла Александер Грејем Бел, проналазач телефона. Послије студија медицине у Единбургу и Лондону преселио је у САД и посветио се лијечењу глувих. Телефон је патентирао 1876. у Бостону, што му је донијело славу, али и бриге. Патент није био заштићен, па су га многи покрали и тек је 1886. Врховни суд САД пресудио да је он једини власник патента. Богат и славан, потом се потпуно посветио старом послу - лијечењу глувих.

1861. - Манифестом цара Александра Другог Николајевича Романова укинуто кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова ослобођено је личне зависности од господара и добило право да тргује, бави се занатима и свим пословима у привреди.

1878. - У Сан Стефану склопљен уговор, диктатом царске Русије Османлијском царству створена Велика Бугарска. Уговором је Русији припала Бесарабија, Србији су одузета и дата Бугарској подручја око Врања, Беле Паланке и Пирота, а Румунија је добила Добруџу. Уговор је изазвао оштра реаговања у Великој Британији, Аустро-Угарској, Њемачкој, Француској и Италији, а и у Русији је било негодовања. На највећи отпор је наишао у Србији, Црној Гори и Грчкоји и измијењен је Берлинским мировним уговором у јулу 1878. Берлински конгрес је одлучио да Бугарску сведе у националне оквире, Србији су враћене одузете територије, а Румунији, Србији и Црној Гори је призната независност.

1886. - Послије тромјесечног рата Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир. Непосредан повод рата било је припајање Бугарској Источне Румелије, тек ослобођене од турске власти. Слабије опремљена српска војска је одбијена и послије пораза на Сливници Бугари су заузели Пирот. Рат није донио територијалне промјене, али је знатно ослабио позицију краља Милана Обреновића. Најприје је присиљен да прихвати либерално-демократски устав, а 1889. да абдицира у корист сина Александра.

1918. - У Брест-Литовску у Првом свјетском рату потписан мировни уговор Централних сила и Совјетске Русије. Русија је морала да прихвати тешке територијалне уступке и плати ратну одштету Њемачкој од шест милиона златних марака, али су крајем 1918. поништене клаузуле тог силом наметнутог мира.

1924. - Настављајући реформе у Турској, Кемал Ататурк забранио калифат и протјерао из земље калифа и његову породицу.

1931. - Пјесма "Застава посута звијездама" проглашена химном САД.

1944. - Амерички ратни авиони први пут у Другом свјетском рату појавили се изнад Берлина.

1974. - У до тада највећој несрећи у историји цивилног ваздухопловства погинуло свих 346 људи у турском путничком авиону "ДЦ-10", који се срушио близу Париза.

1980. - Вођа партије ЏАПУ Роберт Мугабе убједљиво добио прве слободне изборе у Родезији, касније названој Зимбабве, и убрзо формирао прву већинску црначку владу.

1980. - Француски предсједник Валери Жискар д`Естен у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредјељење.

1987. - Умро амерички позоришни и филмски глумац Дени Кеј, сјајан комичар, који се ангажовао и у УНИЦЕФ-у, агенцији УН за помоћ дјеци. Филмови: "Чудо од човјека", "Момак из Бруклина", "Пјесма се родила", "Тајни живот Волтера Митија", "Ревизор", "Луди подвиг".

1988. - Умро мексички виолиниста, поријеклом пољски Јеврејин, Хенрик Шеринг, један од највећих мајстора виолине свих времена, који је темељито продубио класичан и савремени репертоар изванредном техником и стилском културом. Емигрирао је кад је нацистичка Њемачка 1939. напала Пољску и до 1945. у Лондону је био официр за везу пољске избјегличке владе и преводилац премијера, генерала Владислава Сикорског. Професор Музичког факултета у Мексику је постао 1945. а од 1953. је као амбасадор добре воље мексичке владе приређивао концерте који су одушевљавали публику широм свијета.

1991. - Умро енглески атомски физичар и математичар Вилијам Џорџ Пени, отац британске атомске бомбе. Под његовом контролом је изведена прва проба британског атомског оружја 1952. на острвима Монте Бело у западној Аустралији.

1991. - Летонија и Естонија постале независне државе.

1993. - Умро амерички вирусолог, поријеклом пољски Јеврејин, Алберт Брус Сејбин, проналазач вакцине против полиомиелитиса /заразна дјечија парализа/. Тзв. Сејбинова вакцина, справљена од ослабјелих вируса, први пут је масовно примијењена у СССР-у. Био је професор Медицинског колеџа Универзитета у Синсинатију /САД/, потом предсједник Вајџмановог института у Израелу.

1996. - Арапски исламски терориста-самоубица у аутобусу у центру главног града Израела Јерусалиму усмртио 18 и ранио десет људи.

1996. - У Шпанији конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13-годишњу владавину социјалистичког премијера Фелипеа Гонсалеса.

1997. - Путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини слетио са шина. Том приликом погинуло најмање 125 људи.

2002. Грађани Швајцарске изјаснили се на референдуму о уласку Швајцарске у Уједињене нације.

2003. - Умро Хорст Бухолц, немачки филмски глумац, један од "седморице величанствених".

2004. - Музеј "Холокауст" из Вашингтона доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Српске 2000. године предала том музеју.

2010. - Умро српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Капор. Написао је "И друге приче", "Фолиранти", "Белешке једне Ане", "Провинцијалац", "Ада", "Зое"... Његова дјела превођена су на француски, руски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 18. април На данашњи дан, 18. април
На данашњи дан, 17. април На данашњи дан, 17. април
На данашњи дан, 16. април На данашњи дан, 16. април
Најчитаније
  • Грађани траже помоћ због змија
    17h 40m
    1
  • Оклопна возила ЕУФОР-а на подручју Пала и Источног Сарајева
    21h 28m
    4
  • У суботу обустава саобраћаја на подручју Полицијске управе Источно Сарајево
    3h 33m
    0
  • Сјећање на Ицу - дјевојчицу лављег срца
    6h 57m
    0
  • НБА играчу доживотна суспензија
    19h 50m
    0