Данас је недеља, 3. новембар, 307. дан 2019. До краја године има 58 дана.
1493. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо открио острво Доминика у Малим Антилима, које је истог дана 1978. постало независна држава.
1534. - Енглески парламент признао црквену власт краљу Хенрију Осмом, који је тиме послије раскида са Римокатоличком црквом постао поглавар Англиканске цркве. Претходно је папа одбио да поништи краљев брак са Катарином Арагонском, што је изазвало прекид односа Рима и Лондона.
1706. - Италијански град Абруци разорен у земљотресу у којем је погинуло 15.000 људи.
1801. - Рођен италијански композитор Винченцо Белини, који је његовао стил белканто у операма распјеване и изражајне мелодике широког даха и богатог колорита. Дјела: опере "Норма", "Пират", "Заира", "Капулети и Монтеки", "Мјесечарка", "Пуританци".
1839. - Британске фрегате код Кантона потопиле неколико кинеских џунки, чиме је Велика Британија отпочела Први опијумски рат против Кине, окончан кинеским поразом 1842, послије чега је Пекинг принуђен на велике трговинске уступке и потпадање Хонгконга под власт Лондона.
1852. - Рођен јапански принц Муцухито, од 1867. цар Меидји, током чије је владавине до 1912. Јапан преображен у моћну индустријску, војну и империјалну силу. Премјестио је пријестоницу из Кјота у Едо, који је преименован у Токио.
1883. - Угушена Тимочка буна коју су подигле вође Народне радикалне странке против режима краља Милана Обреновића зато што им није дао власт освојену на изборима, већ је за премијера поставио Николу Христића, оданог династији Обреновић. Пријеки суд је осудио на смрт 21 вођу устанка, а многе на дугогодишњу робију. Смртна казна је изречена и радикалским првацима Николи Пашићу и Аци Станојевићу, али су они побјегли у иностранство.
1901. - Рођен француски писац и политичар Андре Малро, учесник Кинеске револуције, Шпанског грађанског рата, команданат у француском Покрету отпора у Другом свјетском рату, члан Француске академије и министар културе од 1959. до 1969. У дјелима је у духу ангажоване умјетности анализирао идејне, моралне, социјалне и политичке дилеме и проблеме савременог човјека у заоштреним ситуацијама друштвених револуција и грађанских ратова. Дјела: романи "Краљевски пут", "Људска судбина", "Алтенбуршки ораси", "Нада", есеји "Искушење Запада", "Имагинарни музеј", "Умјетничко стварање", "Оглед о Гоји", "Метаморфоза богова", "Гласови тишине", мемоарски списи "Антимемоари" /1 - "Храстови које обарају", 2 - "Посмртне бесједе"/.
1903. - Колумбијска провинција Панама - послије побуне коју су инсценирале САД и упловљавања у панамске воде америчке крстарице "Нешвил" - отцијепила од Колумбије и прогласила независност.
1912. - Рођен парагвајски диктатор Алфредо Стреснер, који је током владавине обилато користио терор против политичких противника. Власт у Парагвају је приграбио војним ударом 1954, а збачен је на исти начин 1989.
1918. - Представници аустроугарске војске потписали капитулацију у Првом свјетском рату, што је био посљедњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке Монархије.
1918. - На ратним бродовима у Килу избила побуна њемачких морнара који су ухапсили официре, формирали војничка вијећа, повезали се с радницима и војницима и створили радничка и војничка вијећа као орган револуције и привремене власти. Њемачки парламент је 6. фебруара 1919. развластио та вијећа.
1946. - Послије пораза у Другом свјетском рату у Јапану је власт прешла са цара на парламент.
1954. - Умро француски сликар и вајар Анри Матис, оснивач фовистичког правца, који је снажно утицао на европско сликарство 20. вијека. У почетку је био под утицајем Гистава Мороа, касније Пола Сезана и Пола Гогена, али је од 1905. формирао лични израз. Највише је сликао женске фигуре /одалиске/ и мртву природу, али и предјеле, композиције и нацрте за балетске декоре и костиме. Инспирисао се оријенталним мотивима, ћилимима и минијатурама. Радио је и бакрорезе, дрворезе и литографије. Често се враћао скулптури, у почетку под утицајем Огиста Родена.
1957. - СССР лансирао "Спутњик 2", први сателит са живим бићем, у којем је била керуша Лајка.
1961. - Генерална скупштина УН једногласно изабрала за генералног секретара свјетске организације бурманског дипломату У Танта, послије смрти у авионској несрећи његовог претходника Швеђанина Дага Хамаршелда.
1964. - Демократа Линдон Џонсон постао предсједник САД, надмоћно побиједивши кандидата Републиканске странке Барија Голдвотера.
1970. - Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде - као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима - преузео дужност предсједника Чилеа. Убијен је 1973. у државном удару, којим је уз помоћ САД власт приграбио крајњи десничар генерал Аугусто Пиноче.
1975. - У Бангладешу група официра оборила предсједника Кандакара Муштака Ахмеда, који је и сам приграбио власт државним ударом три мјесеца прије тога, али је већ 7. новембра извршен још један државни удар и власт је преузео Зиаур Рахман.
1986. - Жоаким Шисано изабран за предсједника Мозамбика послије смрти, у авионској несрећи, Саморе Машела.
1991. - У Грубишном пољу у западној Славонији Хрватска војска је разорила, спалила и опљачкала 18 села и протјерала Србе.
1992. - Кандидат Демократске странке Бил Клинтон на изборима за предсједника САД побиједио дотадашњег шефа државе, републиканца Џорџа Буша.
1996. - Умро некадашњи самопроглашени централноафрички цар Жан Бедел Бокаса, који је на власт дошао војним ударом 1966, прогласио се 1972. доживотним предсједником, а 1976. царем. Војним ударом је срушио блиског рођака - предсједника Дејвида Дака, а 1977. је за церемонију крунисања утрошио четвртину националног производа земље, промијенивши назив Централноафричка Република у Централноафричко Царство. Током владавине - коју је обиљежио невјероватним екстравагантностима, расипањем државне имовине и страшним злочинима над сопственим народом - повремено је био и премијер, министар одбране, правде, информација, пољопривреде и сточарства, здравља, војне и цивилне авијације, државне управе, копненог, ријечног и ваздушног саобраћаја, пошта и телекомуникација, трговине, индустрије, рударства. С власти га је 1979. збацио бивши предсједник Дако и вратио земљу у статус републике.
2003. - Република Српска доставила Хашком тужилаштву нове доказе о ратним злочинима које су над Србима починили муџахедини.
