Данас је понедјељак, 3. октобар, 276. дан 2022. До краја године има 89 дана.
1226. - Умро италијански фратар Ђовани Бернардоне, познат као Франческо Асишки, оснивач римокатоличког фрањевачког реда. Поријеклом из имућне трговачке породице, од 1205. године је одлучио да живи у сиромаштву и стекао је многе сљедбенике који су прихватили завјет одрицања.
1796. - Предвођени владиком Петром Првим Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима до ногу потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је са 23.000 војника покушао да покори Црну Гору.
1824. - Скупштина Мексика усвојила устав, према којем је та држава постала независна.
1835. - Рођен француски композитор, пијаниста, диригент, оргуљаш и музички писац Шарл Камиј Сен-Санс, романтичар типично француског духа, рационалне музичке углађене форме. Дјела: опера "Самсон и Далила", три симфоније, поема "Плес смрти", четири симфонијске пјесме, пет клавирских концерата, три концерта за виолину, два концерта за виолочело, композиција за камерни састав "Карневал животиња", клавирски трио, два гудачка квартета, свита за виолончело, ораторијум "Потоп", балет "Брбљивица".
1866. - Рат Аустрије и Италије послије седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција.
1888. - Рођен њемачки новинар Карл фон Осјецки, добитник Нобелове награде за мир 1935, који је разоткрио поновно наоружавање Њемачке прије Другог свјетског рата. Први пут је ухапшен 1931. и опет 1933. по доласку нациста на власт. Држао се изузетно храбро у концентрационим логорима, а 1938. је умро од посљедица мучења.
1895. - Рођен руски писац Сергеј Александрович Јесењин, који је мелодичним и сликовитим стиховима поетизовао боемију и скитњу и слутио олује над Русијом и сопствени удес скитнице и самоубице у 30. години живота. Конфликт епохе и пјесникове лирске душе највише је изражен у драматичним циклусима "Кафанска Москва" и "Повратак у завичај" и низу пјесама насталих 1924. и 1925. у којима је најављен пјесников трагичан крај - самоубиство у децембру 1925. Снажно је утицао на генерације пјесника, не само руских. Остала дјела: збрике пјесама "Задушнице", "Исповијест мангупа", "Триптих", "Стихови скандалиста", "Совјетска Русија", "Персијски мотиви", приповијетка "Урвина", поема "Ана Сњегина", драмска поема "Пугачов".
1897. - Рођен француски писац Луј Арагон, најприје дадаиста, потом један од првих надреалиста, али се послије конгреса револуционарних писаца у Харкову 1930. опредијелио за соцреализам. Комунистичкој партији Француске је приступио 1927, учествовао је у грађанском рату у Шпанији и у француском Покрету отпора у Другом свјетском рату. Дјела: збирке пјесама "Ватра радости", "Ура Урал", "Елзине очи", "Очи сјећања", "Елза", "Јад", "Вјечни покрет", романи "Сељак из Париза", "Базелска звона", "Господске четврти", "Орелијен", "Света недјеља", "Комунисти", "Бланша или заборав", есеји "Комунистички човјек", "Совјетска књижевност", "За социјалистички реализам", "Расправа о стилу", "О Стендалу".
1906. - Радио-конференција у Берлину прихватила СОС као међународни сигнал за помоћ.
1929. - Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промијењен у Краљевина Југославија.
1932. - Ирак стекао независност и постао члан Друштва народа послије окончања британског мандата.
1952. - Велика Британија на острвима Монте Бело поред сјеверозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
1954. - Девет западних земаља одлучило да Западну Њемачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком.
1968. - Предсједник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са пријестола у војном удару љевичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо.
1977. - Умро српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Велибор Глигорић, предсједник Српске академије наука и умјетности од 1965. до 1971, професор Београдског универзитета. Био је директор драме и управник Народног позоришта у Београду, управник Југословенског драмског позоришта и уредник више часописа, исказавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Дела: "Критике", "Лица и маске", "Матош - Дис - Ујевић", "Позоришне критике", "Српски реалисти", "Огледи и критике", "У вихору", "Бранислав Нушић", "Портрети", "Сенке и снови", "Књига живота", "Кућа смрти", "Хроника једног доба".
1981. - Послије седам мјесеци ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло десет штрајкача.
1990. - Уједињењем двије њемачке државе, настале послије слома Трећег рајха у Другом свјетском рату, престала да постоји Њемачка Демократска Република.
1991. - Предсједништво СФРЈ прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оцијенивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Предсједништва.
1995. - Предсједник Бивше Југословенске Републике Македоније Киро Глигоров рањен, приликом атентата, од експлозије аутомобила бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо.
1997. - Јапански воз на магнетним јастуцима, који се кретао је брзином од 451 километар на час, оборио свјетски рекорд на експерименталној жељезничкој дионици западно од Токија.
2001. - Талибански духовни лидер мула Мохамед Омар позвао на џихад, свету борбу против "крсташког похода Запада на Авганистан" и апеловао на богате муслимане да финансијски помогну одбрану ове земље.
2006. - Американци Џон Метер и Џорџ Смут добили Нобелову награду за физику, за рад који објашњава рану историју свемира.
2006. - Амерички предсједник Џорџ Буш потписао уредбу којом се Србији, Хрватској и још 19 земаља укида забрана војне помоћи, која је уведена због непотписивања споразума који спречава изручивање америчких војника Међународном кривичном суду.
2007. - Предсједник Републике Српске Милан Јелић сахрањен на Градском гробљу у Модричи уз највише државне и вјерске почасти.
2007. - У несрећи недалеко од Јоханесбурга, у руднику злата у власништву петог свјетског произвођача злата "Хармони голд" затрпано приближно 3.200 рудара, на дубини од око 2.200 метара. До несреће је највјероватније дошло због урушавања платформе у једном подземном окну, послије прскања пумпе за воду.
2010. - У Пећкој патријаршији устоличен Његова светост Иринеј као 45. патријарх Српске православне цркве.
