Амерички бомбардер “Б-29” је 6. августа 1945. године, на основу наредбе предсједника САД Харија Трумана, бацио атомску бомбу на јапански град Хирошиму, чиме је почињен највећи ратни злочин у историји човјечанства.

Бомба је претворила у пепео 13 километара квадратних Хирошиме, који је потпуно уништен, а погинуло је, најмање, 117 000 људи.

Атомска бомба названа “Дјечак”, тешка 20 килотона, на лицу мјеста убила је 80 000 људи, 12 000 је нестало, а 40 .000 рањено.

Становници су данима умирали од посљедица удара бомбе.

Дејство атомске бомбе осјећа се и деценијама послије експлозије – људи умиру од леукемије као посљедице атомског зрачења.

На дјеци и потомцима озрачених примјећују се генетске и патолошке промјене.

Неки историчари тврде да су Американци употријебили атомско наоружање највише због тога како би престрашили свог будућег непријатеља – Совјетски Савез.

Остаће упамћено да је сунце 6. августа 1945. године у Хирошими изашло у 8.15 часова, али је ватрена лопта на небу била толико засљепљујућа да су становници запамтили тај дан као – “дан са два сунца”.

Многи љекари тврде да подмукли ефекти радијације и данас постоје и “глођу” крв, вид и нерве већ деценијама.

На хиљаде људи је обољело од леукемије или је обогаљено за цијели живот.

Становници Хирошиме и даље се понекад суочавају са дискриминацијом када је ријеч о ступању у брак јер постоји страх да бомба још “вреба” у њиховим генима.

Меморијални парк “Мир” налази се у центру града и њиме доминира скелетна купола. Ту је изложен и Буда, чије је камено лице истопила експлозија америчке атомске бомбе.

Посјетиоци могу да виде и сјенку човјека “одштампану” екстремном топлотом на каменом степенику, гдје је сједио у тренутку експлозије “Дјечака”.

Три дана након Хирошиме, 9. августа, бачена је и друга атомска бомба на Нагасаки.

Та бомба, тешка 21 килотону, у америчкој војсци названа “Дебељко”, убила је 40 000 људи, а 60 000 је рањено.

Број жртава би био много већи да бомба није промашила првобитну мету због лошег времена.