Данас је недјеља, 30. април, 120. дан 2023. До краја године има 245 дана.
311. - Римски цар Константин Први Великим миланским едиктом признао хришћанство у Римском царству.
1563. - Краљ Шарл Девети протјерао Јевреје из Француске.
1777. - Рођен њемачки математичар, физичар и астроном Карл Фридрих Гаус, оснивач чувене математичке школе и директор опсерваторије у Гетингену. Пронашао је низ метода у теорији бројева, алгебри, геометрији, анализи, астрономији, теорији површи и вишој геодезији. Отворио је нову етапу у развоју диференцијалне геометрије и поставио нове темеље небеске механике и астрономије. Конструисао је геодетски инструмент "хелиотроп". Више математичких појмова названо је његовим именом - Гаусов алгоритам, Гаусова константа, Гаусова кривина, Гаус-Кригерова пројекција. Јединица за магнетну индукцију названа је "гаус" /ознака "гс"/, али се сада, у част српског научника Николе Тесле, у Међународном систему јединица користи ознака "тесла" /скраћено "т"/. Дјела: "Истраживања у аритметици" /Дисqуиситионес аритхметицае/, "Општа истраживања закривљених површина" /Дисqуиситионес генералес цирца суперФициес цурвас/, "Теорија комбиновања уз најмање грешке опажања" /Tхеориа цомбинатионис обсервантиум еррорибус минимис обноxиае/.
1789. - Џорџ Вашингтон положио заклетву као први предсједник САД.
1803. - САД од Наполеона Бонапарте, тада "доживотног конзула" Француске, који је био у новчаним неприликама, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав Америке као њена 18. чланица.
1830. - Указом кнеза Милоша Обреновића, у Београду отворена прва апотека у Србији. Власник прве апотеке био је Матеј Ивановић, фармацеут из Земуна. Овај датум обељежава се као Дан апотекарства.
1870. - Рођен аустријски композитор мађарског поријекла Франц Лехар, најзначајнији представник бечке оперете у првој половини 20. вијека. Дјела: оперете "Весела удовица", "Земља смијешка", "Гроф од Луксембурга".
1876. - Прво извођење Шекспирове трагедије "Ромео и Јулија" у Народном позоришту у Београду.
1883. - Рођен чешки писац Јарослав Хашек који је свјетску славу стекао недовршеним хумористичко-сатиричним романом "Доживљаји доброг војника Швејка у свјетском рату", исмијавши прилике у Аустро-Угарској и разоткривши бесмисленост, суровост и лудост милитаризма. Швејк је лик човјека из народа у којем се под маском глупака крије неисцрпан извор народне мудрости. Роман је преведен на многе језике и по њему је снимљено неколико филмова, а адаптиран је и за позорницу.
1883. - Умро француски сликар Едуар Мане, један од зачетника импресионизма. Сликао је махом у уљу и из тог опуса се издвајају портрети Емила Золе, Жоржа Клемансоа, Стефана Малармеа, Марсела Пруста. Био је сјајан колориста, с нарочитим даром да дочара атмосферу, што је посебно уочљиво у сликама "Доручак на трави", "Бал у Фоли-Бержеру", "Балкон", "Олимпија".
1895. - Одржан Први бијенале у Венецији.
1896. - Објављен први број листа "Зора" у Мостару.
1900. - Хаваји постали саставни дио САД.
1915. - У Паризу у Првом свјетском рату српски, хрватски и словеначки политичари, који су избјегли из Аустро-Угарске, основали Југословенски одбор ради покретања акције на међународној сцени за ослобођење југословенских крајева од Хабсбуршке монархије и њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
1941. - Независна Држава Хрватске донијела Закон о расној припадности, заштити аријске крви и части хрватског народа. На основу овог акта у усташкој држави почели су прогони и убијање Срба, Јевреја и Рома. Зако је издао Анте Павелић, поглавар Независне Државе Хрватске - марионетске фашистичке творевине настале у Другом свјетском рату, послије уласка њемачких нацистичких јединица у Загреб, гдје их је хрватско становништво масовно и одушевљено поздравило.
1945. - Вођа њемачких нациста Адолф Хитлер, творац највеће машинерије масовног злочина у историји, у Другом свјетском рату је с љубавницом Евом Браун извршио самоубиство у бункеру код Берлина. Уз подршку крупне буржоазије и реваншиста, жељних освете због пораза Њемачке у Првом свјетском рату и захваљујући попустљивим западним демократијама, искористио је материјалну биједу и незадовољство Нијемаца, наметнуо им се као вођа и повео у катастрофу и њих и човјечанство. У Првом свјетском рату је као добровољац заробљен, 1921. је постао шеф Националсоцијалистичке радничке партије Њемачке, 9. јуна 1923. је покушао пуч у Минхену због чега је осуђен, али је брзо пуштен из затвора, а 1925. је реорганизовао странку на војничкој основи. Убрзо је, пошто је 1933. постао канцелар, увео нацистичку диктатуру, почео немилосрдан прогон Јевреја и љевичара, отворио концентрационе логоре, укинуо парламентаризам, синдикате, слободу штампе и грађанска права. Искористио је неодлучност Запада и Аустрију је прикључио Њемачкој, поробио Чехословачку, а 1939. напао Пољску, чиме је изазвао Други свјетски рат.
1945. - Дијелови 45. дивизије Југословенске армије, који су прогонили већ разбијене њемачке и хрватске јединице, у Другом свјетском рату су ослободили усташки концентрациони логор "Јасеновац", у којем је ликвидирано најмање 700.000 Срба, Јевреја и Рома. При повлачењу усташе су масакрирале логораше, тако да их је једва стотињак дочекало ослободиоце. Јасеновац је током рата био највећа "фабрика смрти" на Балкану, која је "радила" од љета 1941.
1945. - Совјетске јединице у Другом свјетском рату у Берлину заузеле Рајхстаг и остале владине зграде у центру града.
1948. - У Београду основан Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости Србије, данас Завод за заштиту природе Србије
1953. - У Београду за посјетиоце отворен Жељезнички музеј, први такав у Југославији, основан у фебруару 1950.
1956. - Рођен Ларс фон Tрир, дански филмски редитељ, оснивач авангардног Филмског покрета "Догма 95".
1975. - Послије расула и бјекства поражених америчких и јужновијетнамских трупа армија Сјеверног Вијетнама и ослободилачке јужновијетнамске снаге Вијетконг потпуно су овладале Сајгоном. Преостале владине трупе безусловно су се предале Вијетконгу, чиме је и званично окончан Вијетнамски рат.
1989. - Умро италијански филмски режисер Серђо Леоне, творац "шпагети вестерна". Филмови: "Колос са Родоса", "За шаку долара", "Добар, ружан, зао", "Зовем се Нико", "Било једном на Дивљем западу", "Догодило се у Америци".
1991. - У току циклона у Бангладешу погинуло најмање 125.000 људи.
1993. - На тениском терену у Хамбургу прву звијезду свјетског тениса Монику Селеш, тада југословенску држављанку, ножем је убо наводно умно поремећени навијач њемачке тенисерке Штефи Граф. Нападач је остао некажњен, захваљујући скандалозним пресудама њемачког суда.
1995. - Предсједник САД Бил Клинтон наредио прекид трговине са Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.
1999. - У НАTО агресији срушен радио-телевизијски предајник и торањ на Авали, бомбардована варошица Мурино и зграде Генералштаба Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова Србије у Београду.Приликом напада на мост на ријеци Лим у црногорском градићу Мурино, НАТО авијација усмртила најмање шест цивила, укључујући три дјевојчице између 10 и 13 година. НАТО авијација срушила мост на Западној Морави у Трстенику, усмртивши двоје цивила на њему.
2000. - Некадашњи агент хрватске Службе за заштиту уставног покрета Рикард Павелић потврдио да је у Госпићу у току ноћи, 18. септембра 1991. године, убијено између 150 и 160 лица, углавном Срба, директно оптуживши Тихомира Орешковића и војног команданта Мирка Норца да су руководили одвођењима и убијањем.
2003. - Сјеверна Кореја јавно признала да посједује нуклеарни аресенал и саопштила да ју је америчка политика приморала да развије "неопходну силу застрашивања".
2004. - Бијела кућа осудила малтретирање ирачких затвореника које проводе амерички војници и позвала на примјену дисциплинских мјера против одговорних, након што су фотографије које приказују мучења објављене широм свијета.
