На данашњи дан, 30. јуни

30.06.2020. 08:04
0

Данас је уторак, 30. јуни, 182. дан 2020. године. До краја године остала су 184 дана.

1470. - Рођен француски краљ Шарл Осми, који је владао од 1483. до смрти 1498. године, а под притиском племства 1494. започео ратове за освајање Италије, окончане шест деценија касније. Успио је да привремено освоји Напуљску краљевину, а походи на Италију имали су крупне културне посљедице, јер су покренули ширење хуманистичке културе у Француској.

1520. - У Теночтитлану, гдје је касније изграђен Мексико Сити, у шпанском заробљеништву убијен девети цар Астечког царства Монтесума Други Ксокојоцин. Посљедњег астечког цара заробио је шпански освајач Ернан Кортес који је срушио царство Астека.

1859. - На конопцу разапетом изнад Нијагариних водопада Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца прешао из САД у Канаду.

1876. - Србија и Црна Гора објавиле рат Отоманском царству, јер нису могле да остану равнодушне када је неодрживо стање под Турцима изазвало устанак у Херцеговини, Босни, Рашкој области и Полимљу. Сматрало се да ће улазак Србије у рат бити увод у општи устанак на Балкану, али се то није догодило, јер је на интервенцију великих сила рат завршен, а на Берлинском конгресу 1878. и Србија и Црна Гора су међународно признате као независне државе.

1893. - Рођен њемачки комунистички вођа Валтер Улбрихт који је пред нацистима избјегао из земље, али се послије Другог свјетског рата вратио и 1950. постао први секратар владајуће Јединствене радничке партије Њемачке /комунисти/ у новоствореној држави Источној Њемачкој. У Првом свјетском рату осуђиван је због комунистичке пропаганде у војсци, послије чега је као припадник револуционалне организације "Спартак" 1919. учествовао у стварању Комунистичке партије Њемачке. Члан Рајхстага постао је 1928. из којег је искључен 1930. и осуђен на двије године робије због "велеиздаје". У емиграцији у Москви је 1934. постао секретар КП Њемачке, а од 1936. до 1938. био је политички комесар у Штабу међународних бригада у Шпанији. Од 1960. до 1971. био је на челу Државног савјета Источне Њемачке, а потом до смрти 1973. предсједник владајуће партије.

1908. - У источни Сибир пао је метеор, изазвавши џиновску експлозију и земљотрес који се осјетио и у централној Европи.

1909. - Рођен доминикански државник и писац Хуан Бос Гавињо, предсједник Доминиканске Републике од фебруара до септембра 1963, када је свргнут војним ударом. Послије удара генерала Рафаела Леонидаса Трухијила Молине, који је 1930. збацио демократски изабраног шефа државе Хорасија Васкеса и завео диктатуру, живио је у изгнанству, гдје је 1939. основао Револуционалну доминиканску партију, а у отаџбину се вратио 1961. године, али га је војска збацила седам мјесеци након што је преузео власт. На чело државе покушао је да се врати 1966, али је изгубио предсједничке изборе. Његова приповијетка "Жена" стекла је славу класичног штива и сврстана је у све антологије хиспаноамеричка прозе. Остала дјела су му: роман "Лукава", збирке приповиједака "Краљевски пут", "Дјевојка из Гвајире", "Два песоса воде", "Божићна прича".

1913. - Изненадним ноћним нападом бугарске Четврте и Пете армије на српске положаје, чиме је изазван Други балкански рат, почела је Брегалничка битка, окончана 9. јула 1913. потпуним сломом Бугара. Послије огорчених борби на Овчем пољу, Прва и Трећа српска армија и Црногорска дивизија су у противнападу потисле Бугаре преко ријеке Брегалнице и пробиле њихов фронт на Рајчанском риду. Српски губици износили су око 16 600 људи, а бугарски више од 20.000. На напад против дотадашњег савезника у борби против Отоманског царства које су заједно протјерали с Балкана, Бугарску су подстакли Њемачка и Аустро-Угарска, јер Берлину и Бечу нису били у интересу јачање Србије и слога балканских држава. У рат на страни Србије укључиле су се Грчка и Румунија. Послије пораза Бугарска је капитулирала, а мировним уговором у Букурешту 10. августа 1913. утврђене су нове границе између балканских држава.

1930. - Велика Британија признала независност Ирака. Уговором у Сан Рему 1920. Турска је послије Првог свјетског рата била принуђена да се одрекне управе над Ираком, који је Друштво народа као мандатну територију повјерило на управу Лондону.

1934. - У крвавом обрачуну са блиским сарадицима, познатом као "Ноћ дугих ножева", Адолф Хитлер је под оптужбом за завјеру ликвидирао команданта "јуришних одреда"/СА/ Ернста Рена и једног од највиших нацистичких вођа Грегора Штрасера. Те ноћи је убијено или ухапшено и стотине других политичких и војних личности, највише официра СА, а нацисти су искористили прилику да убију и Хитлеровог супарника, бившег њемачког канцелара генерала Курта фон Шлајхера.

1936. - Етиопијски цар Хаиле Селасија Први у говору у Друштву народа затражио помоћ послије инвазије фашистичке Италије на Етиопију.

1938. - Умро српски писац, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић, реформатор стиха и велики познавалац језика, члан Српске краљевске академије, предсједник Српског ПЕН клуба. Послије завршених студија права у Паризу, радио је у Београду као чиновник, а од 1904. био је у дипломатској служби. Ракић се 1903. појавио са збирком "Пјесме" као потпуно изграђен писац, мисаон и осјећајан, пјесник унутарњих немира и сукоба, чији је песимизам потиче из интелектуалног размишљања о пролазности свијета. Збирку "Нове пјесме" објавио је 1912. а 1936. "Пјесме". Педесетак пјесама, колико је укупно написао, одликују се елеганцијом и савршенством форме. Пјесмама - као што су "На Газиместану", "Јефимија", "Долап", "Симонида", "Напуштена црква", "Орхидеја", "Искрена пјесма", "Јасика" - сврстао се у сам врх српске лирике 20. вијека. Његове позоришне критике израз су велике културе поузданог суда.

1948. - Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославији и изјаву Централног комитита КПЈ поводом Резолуције. Доношењу Резолуције два дана прије тога у Букурешту, без присуства представника КПЈ, на сједници Информбироа чији је члан КПЈ од оснивања у септембру 1947, претходила је вишемјесечна преписка руководства совјетске и југословенске партије. Послије објављивања Резолуције прекинуте су политичке, дипломатске, економске и културне везе СССР-а и осталих источноевропских земаља с Југославијом. Тиме је уведена блокада и почела велика кампања против југословенског руководства, која је трајала до 1955. и посјете Београду шефова совјетске партије и владе Никите Сергејевича Хрушчова и Николаја Александровича Булгањина.

1960. - Белгија признала независност афричке колоније Конго, за чијег је првог предсједника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба, вођа борбе за независност. Независни пут Лумумбе убрзо је изазвао интервенцију и крвав грађански рат, у којем је сам био прва жртва.

1971. - Приликом приземљења совјетског васионског брода "Сојуз 2", који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута погинула су три космонаута.

1974. - Алдерта Кинг, мајка убијеног америчког свештеника црначког вође и нобеловца Мартина Лутера Кинга, убијена је током молитве у цркви, шест година послије атентата на њеног сина.

1974. - Руски балетски играч Михајил Николајевич Баришњиков емигрирао из СССР-а током турнеје ансабла балета "Бољшој театра" по Канади.

1984. - Умрла америчка списатељица Лилијан Хелман, у чијим су драмама приказани раднички штрајкови, страдање неправедно оптужених, грамзивост богаташа и борба против нациста. У мемоарским дјелима описала је искуства из Шпаније и СССР-а, везе с водећим америчким интелектуалцима и вријеме макартизма, хистеричну антикомунистичку хајку коју је у првој половини педесетих година 20. вијека предводио амерички републикански политичар Џозеф Макарти. Дјела: Драме "Дјечији час ", "Мале лисице", "Дани који ће доћи", "Стража на Рајни", "Други дио шуме", "Играчке на тавану", Мемоарске књиге", "Недовршена жена", "Пентименти", "Нитковско вријеме".

1989. - Судански генерал Омер Хасан ал-Башир оборио цивилну владу Садека ал-Махдија.

1990. - Совјетска влада је обновила снабдијевање нафтом Литванију, дан након што је парламент ове побуњене балтичке републике објавио стодневни мораторијум на декларацију о назависности.

1992. - Фидел Рамос ступио на дужност предсједника Филипина као први шеф државе - протестант у тој претежно римокатоличкој пацифичкој земљи.

1995. - Муслиманска влада у Сарајеву прекинула контакте са специјалним изаслаником УН Јасушијем Акашијем, оптуживши га за пристрасност према Србима.

1996.- Предсједник Републике Српске Радован Караџић пренио овлаштења на потпредсједника Биљану Плавшић, али је формално задржао положај шефа државе.

1997. - Хонг Конг послије 156 година британске колонијалне управе поново постао саставни дио Кине.

1999. - Бошњачки члан Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић и хрватски предсједник Фрањо Туђман потписали у Сарајеву Споразум о граници између двије земље.

1999. - Високи представник у БиХ Карлос Вестендорп донио одлуке о личним картама, поновном повезивању пријератних претплатника у телефонску мрежу БиХ и Закон о административним таксама БиХ.

2004. - Високи представник у БиХ Педи Ешдаун смијенио са функција предсједника Народне скупштине Републике Српске Драгана Калинића и министра унутрашњих послова Зорана Ђерића, као и још 57 државних и политичких функционера, директора предузећа и административних службеника, међу којим 49 функционера СДС-а. На "црну листу" додао још 13 имена осумњичених за подршку оптуженима за ратне злочине, замрзнуо банковне рачуне за три лица и 60 општинских одбора СДС-а

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 15. јул
На данашњи дан, 14. јули
На данашњи дан, 13. јул
Најчитаније
  • Ђоковић љут на Бошка Југовића?!
    14.07.2020
    4
  • Зашто је прослављени српски тенисер Новак Ђоковић заобишао Јахорину?
    13.07.2020
    10
  • У Палама пљачка и експлозија банкомата
    14.07.2020
    0
  • Сретанки Пелемиш из Пала потребна помоћ у лијечењу (ВИДЕО)
    13.07.2020
    6
  • Пале: Припадници жандармерије ухапсили једно лице
    14.07.2020
    0