Данас је четвртак, 30. мај, 152. дан 2023. До краја године има 215 дана.
1431. - На ломачи спаљена француска национална јунакиња Јованка Орлеанка, послије процеса пред енглеским црквеним судом у Руану, на којем се држала изузетно храбро. На смрт је осуђена под оптужбом да је јеретик и вјештица. Током Стогодишњег рата придобила је француског краља Шарла Седмог - убиједивши га да су јој "гласови с неба" наредили да спасе Француску - за ослобађање Орлеана и 1429. је на челу одреда од око 800 људи натјерала Енглезе да обуставе опсаду града. Потукла их је и код Поатјеа, а Шарла Седмог одвела у Ремс, гдје је крунисан. Бургунђани су је заробили у мају 1430. и продали Енглезима. Бијес Француза због њеног мучеништва и патриотско одушевљење које је пробудила омогућили су протјеривање Енглеза из Француске и 1453. завршетак Стогодишњег рата.
1434. - Коалициона армија Светог Римског царства од 25.000 војника у бици код Липана поразила војску таборита, борбене љевице хуситског покрета, која је имала 18.000 бораца. Поразом сљедбеника чешког вјерског реформатора и ректора Универзитета у Прагу Јана Хуса /спаљеног 1415. на ломачи под оптужбом да је јеретик/, који се борио против њемачког утицаја у Чешкој и злоупотреба и бесрамног богаћења римокатоличке цркве, пропала је заносна идеја средњовјековне хришћанске револуције, идеја правде и социјалне једнакости.
1498. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар на треће путовање у Нови свијет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.
1536. - Енглески краљ Хенри Осми вјенчао се са трећом женом Џејн Сејмор, само 11 дана пошто је на губилиште послао другу супругу Ану Болен.
1574. - Умро француски краљ Шарл Девети, послије чијег су доласка на пријесто 1560. године почели вјерски ратови римокатолика и хугенота. На наговор мајке Катарине де Медичи, која је дјеловала у договору са папом Гргуром Тринаестим, одобрио је 1572. покољ хугенота у Вартоломејској ноћи.
1593. - Енглески писац Кристофер Марло, који је усавршио писање у јампском десетерцу и изузетно утицао на Виљема Шекспира, убијен је на мистериозан начин у једној лондонској таверни. Његове трагедије приказују жудњу за влашћу, одликују се звучном реториком и на махове поетским жаром. Дјела: "Тамерлан Велики", "Др Фаустус", "Јеврејин са Малте", "Едвард Други".
1640. - Умро фламански сликар Петер Паул Рубенс, један од највећих мајстора барока, који је сјединио најбоље традиције сјеверњачког и италијанског сликарства. Створио је слике пуне драматике, патоса, чулности, раскоши костима и сјаја боја. Радио је историјске, вјерске и митолошке композиције, сеоске и галантне сцене, портрете и пејзаже. Живио је претежно у Антверпену, али је радио и у Француској и Шпанији, гдје је утицао на шпанског сликара Дијега Родригеса де Силву Веласкеса. Пошто је имао велики број поруџбина, често слика огромних димензија, дио посла је препуштао ученицима, међу којима су најзначајнији фламански сликари Антон Ван Дајк и Јаков Јорданс.
1744. - Умро енглески писац Александер Поуп, представник класицизма у енглеској поезији, који је на енглески језик превео грчке епове "Илијаду" и "Одисеју". Дјела: поеме "Есеј о човјеку", спјев "О критици", сатирични еп "О глупости" , комично-херојски спјев "Отмица увојка".
1778. - Умро француски филозоф, писац и историчар Франсоа Волтер, просвјетитељ и један од најслободоумнијих духова Европе 18. вијека, велики противник клерикализма, али не и атеиста. Био је сарадник чувене "Енциклопедије". Дуго је живио у изгнанству, извјесно вријеме и на двору пруског краља Фридриха Другог Великог, потом у Фернеју у Швајцарској. Дјела: филозофски романи "Кандид", "Задиг", "Микромегас", епопеје "Анријада", "Дјевица Орлеанска", историјска дјела "Вијек Луја Четрнаестог", "Оглед о обичајима и духу нација", "Историја Карла Дванаестог", трагедије "Едип", "Брут", "Заира", "Цезар", "Меропа", "Танкред", комедије "Сењорско право", "Нанина", филозофски списи "Трактат о метафизици", "Расправа о човјеку", "Филозофски рјечник", "Филозофска писма".
1814. - Рођен руски револуционар Михаил Александрович Бакуњин, најзначајнији мислилац анархизма. Послије војне академије служио је двије године у гарди, а затим је од 1841. до 1847. путовао по Њемачкој, Француској и Швајцарској, иступајући против царског самодржавља и кметства у Русији. Царска влада му је наредила да се врати у земљу, а кад је то одбио - лишила га је племићке титуле и одузела сву имовину. У револуцији 1848. учествовао је у прашком устанку, а 1849. је руководио устанком у Дрездену. Послије пропасти устанка ухапшен је и осуђен на смрт, али му је казна замијењена доживотном робијом, послије чега је изручен руским властима и прогнан у Сибир. Одатле је успио да побјегне и у западној Европи се повезао с тајном организацијом руских револуционарних демократа "Земља и слобода", а 1869. је основао тајну организацију "Алијанса социјалистичке демократије". На Хашком конгресу 1872. је искључен из Прве интернационале. Дјела: "Државност и анархија", "Кнутогерманска империја и социјална револуција".
1848. - САД и Мексико ратификовали споразум - потписан у фебруару 1848. послије пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату - према којем су, као накнаду за 15 милиона долара, у састав САД ушле мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, дијелови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.
1876. - Збачен турски султан Абдул Азис, а на пријесто је ступио његов нећак султан Мурат Пети.
1909. - Рођен амерички кларинетиста и композитор Бенџамин Дејвид Гудмен, познат као Бени Гудмен, један од првих бијелих музичара који се успротивио расној сегрегацији. Основао је 1934. џез оркестар у који је позвао и црне музичаре. Снимио је десетак филмова, а бавио се и класичном музиком - снимио је концерт за кларинет Вофганга Амадеуса Моцарта и свирао са симфонијским оркестрима.
1912. - Умро амерички пилот и конструктор авиона Вилбур Рајт, пионир авијације, који је 1903. са братом Орвилом, у авиону њихове израде, извео први лет у историји ваздухопловства. Лет је трајао 59 секунди и авион је прелетио 285 метара. Браћа Рајт су већ 1905. конструисала авион који је прелетио 39 километара. Основали су 1909. "Америкен Рајт компани" за производњу авиона и исте године војсци САД испоручили први борбени авион "сигнал корпс први".
1913. - У Лодону потписан мировни уговор пораженог Отоманског царства са Србијом, Црном Гором, Грчком и Бугарском, чиме је окончан Први балкански рат. Србија је добила Вардарску, Бугарска Пиринску, а Грчка Егејску Македонију. Први балкански рат био је посљедња фаза у ослободилачкој борби балканских народа против турске власти, али су убрзо поједине балканске државе испољиле завојевачке тежње и избио је Други балкански рат дојучерашњих савезника - изненадним нападом Бугарске на Србију у ноћи између 29. и 30. јуна 1913. У том рату, у који се укључила и Румунија, Бугарској је нанесен тежак пораз.
1918. - Умро руски филозоф и естетичар Георгиј Валентинович Плеханов, један од оснивача прве руске социјалдемократске организације и Друге интернационале. Дјела: "Развитак монистичког погледа на свијет", "Наша размимоилажења", "Анархизам и социјализам", "Прилози историји материјализма", "О улози личности у историји", "Основна питања марксизма", "Писма без адресе", "Умјетност и друштвени живот", "Књижевни погледи В. Г. Белинског", "Естетска теорија Н. Д. Чернишевског", "Доброљубов и Островски", "Карл Маркс и Лав Толстој".
1923. - Свеправославни конгрес у Цариграду усвојио календар научника Милутина Миланковића.
1938. - Први пут отворен југословенски павиљон на Венецијанском бијеналу, комесар изложбе Милан Кашанин.
1942. - Британско ратно ваздухопловство РАФ је са 1.047 авиона бомбардовало њемачки град Келн, што је био први бомбардерски напад РАФ-а с више од хиљаду летјелица у Другом свјетском рату.
1944. - Британска влада у Другом свјетском рату званично обуставила помоћ четницима Драже Михаиловића.
1945. - Рођен Перо Зубац, књижевник, новинар и сценариста, уредник часописа "Поља", "Детињство", "Витез", уредник Културно-уметничког програма и Програма за децу и младе Телевизије Нови Сад.
1956. - Југословенска државно-партијска делегација на челу са Јосипом Брозом допутовала у СССР и током посјете су у разговорима са совјетским руководством потврђена начела Београдске декларације из 1955, којом је премошћен раскол двију земаља започет 1948. нападима на Југославију и њено руководство. У Московској декларацији о односима Савеза комуниста Југославије и Комунистичке партије СССР истакнуто је да ће бити настављена сарадња двију владајућих партија, у складу с начелом о различитим путевима социјалистичког развоја и утврђено да се сарадња мора заснивати на добровољности и равноправности.
1960. - Умро руски писац Борис Леонидович Пастернак, добитник Нобелове награде за књижевност 1958, оштар критичар бољшевичке диктатуре, чија је дубоко интимна интелектуална лирика дјеловала прекретнички и на руску и на свјетску поезију. Прогањан је у вријеме тоталитарног режима Јосифа Стаљина, али ни касније није био миљеник власти. Одрастао у интелектуалној средини, почео је да ствара у кругу футуристичке групе "Центрифуга" и Лефу. Упркос блискости са футуристима није прихватио њихову револуционарну ангажованост. Теме прве и друге руске револуције обликовао је у поемама као трагедију интелектуалаца у историјским турбуленцијама. Био је опчињен Христовим путем страдања и славе, Христа-жртве и Христа-судије. Збирка пјесама симболичног назива "Изнад баријера" као да је одредила карактер његове поезије, тематски аполитичне, богате метафорама, која ствара утисак дисхармоније и немира, а збирком "Брат мој - живот" уврстио се међу класике европске поезије 20. вијека. Највећи успјех код публике и књижевне критике донио му је роман "Доктор Живаго", објављен у иностранству, послије чега су га избацили из руског Савеза писаца. У СССР-у је "Доктор Живаго" штампан тек 1988. Исказао се и као теоретичар књижевности и сјајан преводилац Виљема Шекспира, Јохана Волфганга Гетеа, Шандора Петефија и грузијских пјесника. Његова филозофска лирика снажно је утицала на многе руске, европске и америчке пјеснике. Остала дјела: роман у стиховима "Спекторски", збирке пјесама и поеме "Близанац у облацима", "Теме и варијације", "Поручник Шмит", "Деветсто пета година", "Узвишена болест", "Друго рођење", "Кад се разведри", "Умјетник", приповијетке "Дјетињство Ливерсове", "Повијест", аутобиографије "Заштитна повеља", "Људи и ситуације", драма "Слијепа љепотица".
1961. - У засједи близу Сиудад Трухиља убијен доминикански диктатор генералисимус Рафаел Леонидас Трухиљо Молина. Доминиканском Републиком је као амерички штићеник, сурово гушећи опозицију, владао од 1930.
1973. - Западна Њемачка и Чехословачка постигле договор о нормализацији односа, окончавши 32-годишње непријатељство.
1975. - Основана Европска свемирска агенција /ЕСА/.
1981. - У Бангладешу у покушају државног удара убијен предсједник Зиаур Рахман. Завјеренике је предводио генерал Мохамед Абдул Манзур, али је покушај удара сузбијен 1. јуна, Манзур је ухапшен и убијен под мистериозним околностима, а дужност шефа државе је преузео потпредсједник Абдус Сатар.
1987. - Гомила бијесних сељака, припадника ниже касте, масакрирала је најмање 42 члана породица земљопосједничке више касте у индијској источној држави Бихар.
1992. - Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију којом су наметнуте санкције СР Југославији, под оптужбом да сноси највећу одговорност за грађански рат у БиХ.
1994. - Преминуо српски физичар и хемичар Павле Савић, један од проналазача процеса нуклеарне фисије, професор Београдског универзитета, предсједник Српске академије наука и умјетности од 1971. до 1981. Свјетски познат научник је постао кад је с Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Резултат је био неочекиван и епохалан - откривени су и елементи средње атомске масе, а не само тзв. трансурански елементи како се очекивало, а други научници су понављањем тог експеримента установили да је бомбардовање неутронима произвело цијепање језгра атома урана. У Другом свјетском рату је од почетка био у Народноослободилачкој борби, 1942. је изабран за потпредсједника на Првом засједању АВНОЈ-а, а послије рата је организовао Институт за нуклеарне науке у Винчи код Београда.
1994. - Израел ослободио стотине палестинских затвореника, што је био дио споразума о палестинској аутономији, постигнутог с Палестинском ослободилачком организацијом.
1995. - Русија формализовала односе са НАТО, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток могло да подијели Европу.
1998. - У сјеверној авганистанској провинцији Тахар у току земљотреса погинуло најмање 3.000 људи.
1999. - Авиони НАТО код Варварина са четири пројектила, испаљена у размаку мањем од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили најмање 11 цивила, међу којима 16-годишњу Сању Миленковић, једног од најталентованијих младих математичара у свијету. Напад је отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост је због пијачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убијен је и протојереј-ставрофор Миливој Ћирић, прва жртва НАТО агресије међу свештенством Српске православе цркве, који је усмрћен на прагу оближње цркве Успења пресвете Богородице.
1999. - У нападу НАТО авијације на конвој британских, италијанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убијен возач Небојша Радојевић.
1999. - У Минску погинула најмање 54 човјека у стампеду неколико хиљада, махом младих житеља главног града Бјелорусије, који су по окончању концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне жељезнице да се спасу од изненадне провале облака.
2001. - Њемачки парламент донио одлуку да се деблокира исплата надокнада жртвама принудног рада током Другог свјетског рата, због патњи које су доживјели током нацистичког режима.
2003. - Србија и Црна Гора укинула је визе за улазак и боравак у СЦГ за држављане више развијених земаља - чланица ЕУ или кандидата за ЕУ, САД и других.
2008. - Жупанијски суд у Загребу ослободио је Рахима Адемија оптужби за ратне злочине против српских цивила у војној акцији "Медачки џеп", док је другооптужени Мирко Норац осуђен на седам година затвора. Поступак против њих хрватско правосуђе преузело је од Хашког суда.
2012. - Специјални трибунал за Сијера Леоне осудио је на 50 година затвора бившег предсједника Либерије Чарлса Tејлора за ратне злочине и злочине против човјечности током грађанског рата у Сијера Леонеу од 1991. до 2002. у којем је погинуло 120.000 људи. Tејлор је први бивши шеф државе осуђен пред међународним судом због ратних злочина и злочина против човјечности.
