Данас је сриједа, 30. октобар, 303. дан 2019. До краја године има 62 дана.
1735. - Рођен амерички државник Џон Адамс, први потпредсједник САД и предсједник од 1797. до 1801, један од аутора Декларације независности 1776.
1751. - Рођен енглески писац и политичар ирског поријекла Ричард Бринсли Батлер Шеридан, чије се комедије нарави одликују изврсним комичним ликовима и духовитим дијалогом. Као члан британског парламента од 1780. до 1812. прославио се као сјајан оратор. Дјела: комедије "Школа оговарања", "Супарници", "Критичар".
1762. - Рођен француски писац Андре де Шеније, један од највећих пјесника 18. вијека, али су га због снаге осјећања и повремено личног тона многи романтичари сматрали својом претечом. Био је сјајно образован, а у салону своје мајке рано је дошао у додир с најбољим хеленистима тог доба. У увјерењу да се нове мисли најбоље могу исказати у форми античких родова, писао је надахнуте елегије, химне, оде, пјесме. Поздравио је почетак Француске револуције, али се као легалиста одупро терору, пишући оштре сатиричне стихове. Погубљен је на гиљотини 1794, дан прије пада јакобинског вође Максимилијана Робеспјера. Дјела: пјесме "Посланица о мојим дјелима", "Хермес", "Америка", "Млада Тарантинка", "Нера", "Слијепац", "Млада заточеница", "Јамби".
1864. - Потписан Бечки мир, којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.
1869. - Извођењем алегоријске слике Ђорђа Милетића "Посмртна слава кнеза Михаила" у Београду је отворена нова зграда Народног позоришта. Градња је почета 1851. на Зеленом Венцу, али су радови обустављени због непогодног терена и новчаних потешкоћа. Тек 1868, послије гостовања новосадског позоришта, кнез Михаило Обреновић је донио одлуку о подизању зграде позоришта на плацу код Стамбол-капије, која је, према пројекту Александра Бугарског, завршена за годину и по дана.
1871. - Рођен француски писац Пол Валери, изузетан стилиста, један од највећих европских лиричара 20. вијека, члан Француске академије, Међународног института интелектуалне сарадње при Друштву народа у Женеви и почасни доктор многих универзитета. Наставио је поезију симболиста, дајући јој нове мисаоне тонове и строжу форму, а писао је стилски бриљантно углачану прозу. Дјела: поеме "Морнарско гробље", "Млада Парка", есеји "Увод у метод Леонарда да Винчија", "О плесу".
1874. - Рођен српски етнолог и антропогеограф Јован Ердељановић, члан Спрске краљевске академије, професор Београдског универзитета. Објавио је велики број радова на српском и страним језицима, међу којима су посебно значајна проучавања племенског живота у Црној Гори. Дјела: "Постанак племена Пипери", "Етничко сродство Бокеља и Црногораца", "Етничка прошлост и формирање црногорских племена", "Кучи", "Братоножићи", "Стара Црна Гора", "Трагови најстаријег словенског слоја у Банату", "О поријеклу Буњеваца", "Македонски Срби", "О почецима вјере и другим етнолошким проблемима".
1905. - Руски цар Николај Други Александрович Романов "Октобарским манифестом" понудио шире бирачко право, изабрани парламент /Дума/ са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.
1905. - У Београду основано Културно-уметничко друштво "Абрашевић", названо по српском писцу Кости Абрашевићу. Истоимена друштва су основана и у низу других градова, али је њихов рад забрањен у вријеме Шестојануарске диктатуре 1929. Многа су обновљена послије Другог свјетског рата.
1910. - Умро швајцарски филантроп Жан Анри Динан, творац идеје о Црвеном крсту, један од оснивача Међународног комитета Црвеног крста 1863, добитник Нобелове награде за мир 1901. Искуство из битке код Солферина 1859, кад је организовао помоћ рањеницима, навело га је да 1864. предложи конвенцију према којој се у рату морају поштедјети болесни и рањени и санитетско особље. Пао је у заборав и биједу и тек у дубокој старости је доживио признање за огроман филантропски рад. Као признање за изузетну службу у раду Црвеног крста, 1965. је установљена медаља "Анри Динан", највише одликовање Међународног комитета Црвеног крста. Дјела: "Сјећање на Солферино", "Међународно братство и милосрђе за вријеме рата".
1918. - Капитулацијом Турске, која је у Први свјетски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала је да постоји Отоманска империја. На основу акта о капитулацији Турска је морала да распусти војску, отвори побједницима пролаз кроз Црно море, пристане на окупацију Цариграда и Босфорског мореуза, повуче се из Арабије, Месопотамије, Сирије, Јерменије и дијела Киликије.
1918. - Словачка прогласила отцјепљење од Мађарске и уједињењем са Чешком формирала Чехословачку, прву државу створену послије распада Аустро-Угарске у Првом свјетском рату.
1922. - Послије "Марша на Рим", којим су фашисти заплашили режим и двор, Бенито Мусолини је формирао владу.
1932. - Рођен француски филмски режисер Луј Мал, који је посебно инсистирао на интелектуализму. Филмови: "Лифт за губилиште", "Љубавници", "Заза у Метроу", "Приватан живот", "Вива Марија", "Калкута", "Лаком Лисјен", "Црни мјесец", "Атлантик сити".
1938. - Орсон Велс објавио на њујоршком радију ЦБС радио-игру "Рат свјетова" на основу текста Херберта Џорџа Велса. Напад Марсоваца на Земљу приказан је тако увјерљиво да су милиони Американаца помислили да је ријеч о стварном догађају, што је изазвало невјероватан хаос и панику у том дијелу САД.
1944. - Њемачки војници су у Рисну у Другом свјетском рату убили 42 цивила. Најстарија жртва у том граду у Боки Которској је имала 80, а најмлађа годину дана.
1967. - Први пут у историји космонаутике совјетски научници су летјелицама "Космос 186" и "Космос 188" извели спајање и раздвајање вјештачких сателита.
1973. - Пуштен у саобраћај мост на Босфору, који повезује Европу и Азију.
1975. - Тешко болесног диктатора Франсиска Франка на челу Шпаније замијенио принц Хуан Карлос.
1975. - Код Прага се срушио авион ДЦ-9 југословенске компаније "Инекс-Адриа", у којем је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су љетовали на Јадрану.
1983. - На првим изборима послије десет година војне диктатуре Аргентинци су гласали за националне, обласне и општинске органе власти.
1995. - На референдуму о независности канадске провинције Квебек минималном већином побиједили противници отцјепљења.
1998. - У пожару у македонском клубу - изнајмљеном за ту прилику курдској омладини - у шведском граду Гетеборг погинуло 63 људи.
2000. - На градском бањалучком гробљу привремено сахрањени посмртни остаци 450 неидентификованих српских бораца и цивила.
2001. - Хашки истражиоци почели са ископавањем масовних гробница у Грачцу у Лици, у којима је покопано најмање стотину тијела, углавном Срба, убијених за вријеме и након акције хрватске војске "Олуја".
2003. - Народна скупштина Републике Српске сагласила се да своје надлежности из области индиректног опорезивања у оквиру система пореске политике пренесе на Парламентарну скупштину БиХ.
2003. - На донаторској конференцији у Хагу прикупљено 15,6 милиона евра, намијењених успостављању Вијећа за ратне злочине при Суду БиХ, што је довољно за прве двије године рада.
2009. - Експерти ОХР-а означили дио бошњачког политичког руководства, вјерске вође и водеће бизнисмене у Сарајеву као дио политичко-криминалне мреже у Федерацији БиХ и о томе обавијестили европске дипломате.
