На данашњи дан, 30. септембар

30.09.2021. 08:08
0
ИЗВОР: СРНА

Данас је четвртак, 30. септембар, 273. дан 2021. До краја године остала су 92 дана.

1399. - Оснивач Ленкастерске династије Хенри Болингборк је као побједник у борби за власт постао енглески краљ Хенри Четврти. Хенри Четврти ступио је на пријесто дан пошто је абдицирао његов брат од стрица Ричард Други, први монарх у историји Енглеске принуђен да напусти пријесто.

1846. - Амерички зубар Вилијам Мортон први употријебио анестезију /етар/ приликом вађења зуба.

1876. - Рођен српски пјесник, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић, реформатор стиха и велики зналац језика, члан Српске краљевске академије и предсједник српског ПЕН клуба. Послије завршених студија права у Паризу радио је у Београду као чиновник, а од 1904. био је у дипломатској служби. Појавио се 1903. збирком "Песме" као потпуно изграђен писац, мисаон и осјећајан, пјесник унутрашњих немира и сукоба, чији песимизам потиче из интелектуалног размишљања о пролазности свијета. Објавио је 1912. збирку "Нове песме" и 1936. "Песме". Педесетак пјесама, колико је укупно написао, одликује се елеганцијом и савршенством форме и спадају у врх српске лирике 20. вијека. Најпознатије су му пјесме "На Газиместану", "Јефимија", "Долап", "Симонида", "Напуштена црква", "Орхидеја", "Искрена песма", а његове позоришне критике су израз велике културе и поузданог суда.

1882. - Рођен њемачки физичар Ханс Вилхелм Гајгер, који се бавио изучавањем радиоактивних супстанци и 1928. изумио направу за регистровање и бројање наелектрисаних честица и гама-зрака, односно мјерење радиоактивности, познату као Гајгеров бројач.

1891. - Француски генерал Жорж Ернест Буланже, министар војске од 1886. до 1887. вођа утицајног политичког покрета који умало није срушио Трећу Републику, извршио самоубиство. Створио је реакционарни и антипарламентарни покрет буланжиста, окупивши све непријатеље Републике, коју је тежио да уништи и обнови монархију у Француској. Кад су га републиканци оптужили за покушај преврата, побјегао је у Белгију, гдје је себи одузео живот.

1912. - Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат од октобра 1912. до маја 1913, у којем су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен је ослобађањем балканских народа од турске власти.

1918. - Бугарска армија капитулирала у Првом свјетском рату. Капитулација је објављена пошто је на границе Бугарске избила српска војска, која је послије пробоја Солунског фронта пресјекла бугарске трупе на два дијела и потпуно их сломила.

1938. - Британски премијер Невил Чемберлен изјавио да је спасен мир, дан по потписивању споразума у Минхену, којим су западни савезници дозволили Адолфу Хитлеру комадање Чехословачке. Овај Хитлеров потез отворио је пут ка избијању Другог свјетског рата.

1941. - Почела прва њемачка офанзива према Москви. Нијемци су, упркос великим губицима Црвене армије, заустављени, али су средином новембра 1941. кренули у другу офанзиву и опет нису успјели, што је почетком децембра омогућило противнапад и одбацивање Нијемаца 200 километара од Москве. Тиме је покопан њемачки план "Барбароса" о `муњевитом рату` против СССР.

1941. - Завршен крвави марш у којем су Нијемци у Другом свјетском рату више од 5.000 Шапчана - кажњавајући их што су помагали партизанима током борби у Мачви - дотјерали на савски мост, гдје су неке убили и бацили у ријеку, друге гонили да трче, па их малаксале убијали. Преживјеле су вратили у Шабац, дио стријељали, а остале затворили у новоформирани логор.

1947. - У Београду основана организација партизанских ратних ветерана у Другом свјетском рату - Савез удружења бораца Народноослободилачко рата.

1949. - Окончан берлински ваздушни мост, успостављен послије совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током којег су амерички и британски авиони обавили 277.264 лета до Западног Берлина.

1955. - У аутомобилској несрећи у 24. години погинуо амерички глумац Џејмс Дин, симбол узнемирене и побуњене младости послије Другог свјетског рата, чији је трагичан крај допринио да прерасте у својеврстан мит. Филмови: "Источно од раја", "Бунтовник без разлога", "Див".

1962. - Бијели расисти изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи зато што је на основу одлуке федералног суда црнац Џејмс Мередит уписан на Универзитет Мисисипија, до тада резервисан ексклузивно за бијелце.

1965. - Отмицом и убиством шест генерала у Индонезији отпочео неуспјешни државни удар, окончан масакром чланова и присталица Комунистичке партије Индонезије.

1966. - Бивши британски протекторат у Африци Бечуаналенд стекао независност под називом Република Боцвана. Први предсједник постао је Сереце Кама.

1966. - Њемачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у којем су одслужили казну од 20 година робије.

1970. - Ричард Никсон допутовао у Београд, што је била прва посјета Југославији једног предсједника САД.

1980. - У симболичном подсјећању на библијска времена Израел увео валуту шекел која је замијенила фунту.

1985. - Умро амерички сеизмолог Чарлс Рихтер, чијим је именом названа скала за мјерење јачине земљотерса.

1988. - Пензионисано пет високих совјетских функционера, укључујући предсједника Президијума Врховног совјета Андреја Андрејевича Громика.

1990. - СССР и Израел се споразумјели да успоставе конзуларне односе. Москва је прекинула дипломатске односе због шестодневног израелско-арапског рата 1967. Истог дана су успостављени и пуни дипломатски односи СССР и Јужне Кореје.

1993. - У серији јаких земљотреса у југозападној Индији погинуло најмање 22.000 људи.

1999. - Један од највећих њемачких књижевника 20. вијека Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. У августу 2006. Грас је објелоданио да је као 17-годишњак био припадник злогласне нацистичке "Вафен-СС" јединице. Ово откриће писца "Лименог добоша" шокирало је јавност и изазвало жестоке критике писаца, историчара и политичара у Европи.

2008. - Амерички Конгрес одбио да усвоји пакет од 700 милијарди долара за спас Вол стрита.

2008. - Најмање 144 особе погинуле, а око 150 повријеђено у великом стампеду у хинду храму у западној индијској држави Раџастан.

2009. - Више од 100 људи погинуло, а неколико стотина повријеђено када је серија цунамија захватила обалу пацифичких острва Америчке и Западне Самое, уништавајући цијела села.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 26. новембар На данашњи дан, 26. новембар
На данашњи дан, 25. новембар На данашњи дан, 25. новембар
На данашњи дан, 24. новембар На данашњи дан, 24. новембар
Најчитаније
  • Сјећање на велике демонстрације на Грбавици
    20h 15m
    5
  • Ловац тешко повријеђен, напао га медвјед
    23h 40m
    1
  • Ана Мочевић и Александра Јововић студенти генерације на Економском факултету у Палама
    18h 13m
    0
  • Прослава или провокација: Ратне заставе у центру Бањалуке! (ФОТО/ВИДЕО)
    17h 43m
    12
  • Цртице из живота Симеона Зорића, генерала и хазардера, љубавника руске царице Катарине Друге
    53m
    1