Данас је четвртак, 31. октобар, 304. дан 2019. До краја године има 61 дан.
1517. - Вођа њемачке реформације Мартин Лутер на вратима римокатоличке катедрале у Витенбергу истакао 95 теза о реформи цркве, чиме је у њемачким земљама отпочела протестантска вјерска реформација и широки народни покрет против папске власти.
1517. - Умро италијански сликар фра Бартоломео, један од посљедњих фирентинских ренесансних мајстора, претеча барока. Највише је сликао религиозне теме, при чему су га посебно занимали проблеми композиције. Привремено је напустио сликарство, отишавши 1500. у доминикански манастир, али га је четири године касније Рафаел убиједио да настави да слика.
1632. - Рођен холандски сликар Јан фан Делфт Фермер, мајстор у сликању свјетлости, који се убраја међу највеће умјетнике у историји сликарства иако је израдио само око 40 слика. Његове композиције одликују хармоничност, продуховљеност и поетичност, математичка тачност, блистав племенити колорит и свјетлост која обавија сваки предмет. Дјела: "Жена с писмом", "Дјевојка с ђерданом", "У атељеу", "Мљекарка", "Час музике", "Дјевојка с турбаном", "Поглед на Делфт", "Уличица у Делфту".
1795. - Рођен енглески писац Џон Китс, један од највећих пјесника енглеске књижевности, чије стихове одлукују изузетна мелодичност и сажет и веома изражајан пјеснички идиом. Поклоништво пред античком културом спојио је са новом осјећајношћу модерног човјека и с флуидним, мада симетричним облицима које је претежно сам створио. Његови сонети, спјев "Ендимион", пјесме "Ода славују", "Ода грчкој урни", "Ода јесени" међу најљепшим су поетским дјелима написаним на енглеском језику, а "Писма" су значајан прилог развитку новије естетичке мисли.
1851. - Умро српски писац Петар Други Петровић Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски пјесник, чија је круна стваралаштва ненадмашни спјев "Горски вијенац". У основи је рефлексивно-лирски пјесник, што је уочљиво и у његовим најважнијим дјелима, иако она имају епско-драмски облик, а његов језгровити стил је обојен снажним елементима мирног класичног стиха и свјежином народне пјесме. Раде Томов Петровић - из породице која је Црној Гори више од сто година давала владике - добио је монашко име по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру Првом, који га је одредио за насљедника. Школовао се у Цетињском манастиру и у Топлој код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић - Сарајлија, који га је упутио у историју, филозофију и књижевност. Као државник је положио темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину. Такође је подигао прву основну школу, а 1834. је основао штампарију. Остала дјела: филозофски еп "Луча микрокозма", спјев "Лажни цар Шћепан Мали", мисаоне и лирске пјесме.
1871. - На основу Устава из 1869. године донесен први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872, послије чега су судске функције почели да обављају и људи из народа.
1887. - Рођен кинески генералисимус Чанг Кај Шек, који је уз помоћ Запада, посебно САД, 47 година диктаторски владао, најприје Кином, потом Тајваном, гдје је с присталицама побјегао кад су га поразили комунисти. Послије смрти вође Куоминтанга и предсједника Кине Сун Јат Сена /1925/ извршио је војни удар у Кантону у марту 1926. и започео борбу против лијевог крила Куоминтанга и Комунистичке партије Кине. Упркос огромној материјалној помоћи САД, његов режим је крахирао у покушају да угуши револуцију коју је предводио лидер комуниста Мао Це Тунг. У фебруару 1950. с остатком трупа прешао је на острво Формоза /сада Тајван/, на којем је успоставио такозвану Републику Кину, којом је владао до смрти 1975.
1918. - Поражена Аустро-Угарска у Првом свјетском рату у Пули предала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца све бродове и опрему и утврђења у Котору, Шибенику, Ријеци, Пули и Трсту. Нова држава је добила 300 пловила, укључујући 12 бојних бродова, 11 крстарица, 56 торпиљерки и 18 разарача. Сљедеће ноћи италијански диверзанти су потопили бојни брод "Вирибус унитис", на којем су погинули први командант југословенске морнарице адмирал Јанко Вуковић и 350 морнара.
1918. - У атентату убијен бивши мађарски премијер гроф Иштван Тиса, носилац политике угњетавања немађарских народа у Аустро-Угарској.
1918. - У Темишвару проглашена тзв. Банатска република, у узалудном покушају Мађарске да задржи сјеверни Банат и заустави опредјељење Срба и других житеља Војводине за јужнословенску државу.
1922. - Рођен камбоџански принц Нородом Сиханук, који је на пријесто ступио 1941. и 1954. прогласио независност Камбоџе од Француске. Основао је странку Саргкум која је 1955. и 1958. добила изборе, на основу којих је постао премијер. Послије очеве смрти вратио се 1960. на пријесто, а 1970. га је збацио генерал Лон Нол, у државном удару изведеном на миг САД. За предсједника Кампућије, како су Камбоџу преименовали "Црвени Кмери", изабран је 1975, али је идила с том маоистичком фракцијом - током чије је страховладе од 1975. до 1978. убијено између милион и два милиона људи - брзо окончана и 1976. је напустио земљу. "Црвени Кмери" су збачени војном интервенцијом Вијетнама крајем 1978, а он је 1982. постао предсједник антивијетнамске коалиционе владе. Послије низа бурних политичких промјена 1993. је поново постао краљ Камбоџе.
1925. - Реза шах преузео пријесто Ирана и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до исламске револуције 1979.
1926. - Умро амерички мађионичар, поријеклом мађарски Јеврејин Хари Худини, најпознатији мађионичар 20. вијека. Рођен је као Ерих Вајс, а име је промијенио у част француског мађионичара Жана Ежена Робера Худина.
1944. - Нијемци у Другом свјетском рату послије губитка Београда, између Дунава, босутских шума и ријеке Саве изградили шест линија одбране у дубини око сто километара и формирали Сремски фронт. Послије крвавих борби фронт је пробијен 12. априла 1945, чиме су почеле завршне операције за ослобођење Југославије, али је цијена била страшна: на "сремској кланици" погинуло је најмање 30.000 мобилисаних србијанских младића послатих у борбу практично без обуке.
1952. - САД на пацифичким Маршалским острвима извеле прву пробу хидрогенске бомбе.
1961. - Тијело совјетског диктатора Јосифа Висарионовича Џугашвилија /Стаљин/ склоњено је из маузолеја на Црвеном тргу и сахрањено уз зидине Кремља.
1972. - Умрла Бета Вукановић, српски сликар њемачког поријекла, која је током скоро 80 година насликала импозантан број уља, акварела и цртежа и као педагог утицала на генерације српских сликара. На студијама сликарства у Минхену упознала је будућег супруга Риста Вукановића, такође сликара. С њим је 1898. дошла у Београд, којем је остала привржена до краја живота и с великом преданошћу је учествовала у умјетничком животу патријархалне Србије. Заслугом тог умјетничког пара Београд је добио сликарску школу, која је прерасла у Умјетничку школу. Један је од оснивача "Ладе" и "Цвијете Зузорић" - друштва српских умјетника, сликара и вајара и зачетник за оно доба релативно смјеле карикатуре. Испрва је сликала у маниру импресиониста, али се касније приближила чвршћој реалистичкој форми.
1984. - Индијског премијера Индиру Ганду испред резиденције у Њу Делхију убили Сики - екстремисти, припадници личне гарде. Студирала је у Швајцарској и на Оксфорду, али је главна политичка и животна искуства стекла уз оца, првог премијера Индије и једног од оснивача Покрета несврстаних Џавахарлала Нехруа. Постала је 1955. члан Извршног комитета владајуће Конгресне странке, за предсједника странке је изабрана 1959, а у владу је ушла послије очеве смрти 1964. као министар информација. На функцији премијера била је, уз трогодишњи прекид, од 1966. до краја живота.
1991. - На првим вишепартијским изборима у Замбији вођу у борби за независност и првог предсједника Кенета Каунду побиједио Фредерик Чилуба.
1993. - Умро италијански филмски режисер и сценариста Федерико Фелини, један од највећих синеаста 20. вијека. Послије Другог свјетског рата је на почетку каријере био један од најистакнутјих представника неореалистичког филмског покрета, али је убрзо развио сопствени препознатљив стил, стварајући аутобиографске филмове непоновљивог шарма у којима су људи често приказани у најбизарнијим ситуацијама, па је и израз "фелинијевски" скован да опише његов манир стварања филмских сновиђења и халуцинација у иначе уобичајеним околностима. Филмови: "Свијетла варијетеа", "Дангубе", "Улица" /награда "Оскар"/, "Пробисвијет", "Кабријине ноћи" /"Оскар"/, "Сладак живот" /прва награда у Кану/, "Осам и по" /награда "Оскар"/, "Ђулијета и духови" /награда "Златни глобус"/ "Кловнови", "Сатирикон", "Амаркорд", "Казанова", "Град жена", "Брод плови", "Џинџер и Фред".
1995. - Шесточлана делегација Републике Српске и СР Југославије отпутовала из Београда у САД на преговоре о постизању мировног споразума за бившу БиХ, који су одржани у ваздухопловној бази "Рајт Петерсон" у Дејтону. Трочлану делегацију Републике Српске чинили су потпредсједник Српске Никола Кољевић, предсједник Народне скупштине Момчило Крајишник и министар иностраних послова Алекса Буха. У југословенском преговарачком тиму били су предсједници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић, те министар иностраних послова СР Југославије Милан Милутиновић.
1996. - Умро француски филмски режисер Марсел Карне, који је дао печат епохи "црног реализма". Његове филмове одликују поетски реализам, зналачко стварање атмосфере и пластична вриједност слике. Филмови: "Обала у магли", "Хотел `Сјевер`", "Дан се рађа", "Вечерњи гости", "Дјеца раја", "Варалице", "Тереза Ракен".
1996. - Бразилски путнички авион "фокер-100" срушио се у близини Сао Паола одмах послије полијетања, усмртивши свих 96 људи у летјелици и још пет на тлу.
1999. - Шиптарски терористи ватреним оружјем покушали да убију предсједника Извршног одбора Српског националног вијећа Косова и Метохије Момчила Трајковића. Пуцајући кроз врата његовог стана у центру Приштине, ранили су га.
1999. - Током 113. фудбалског дербија "Партизана" и "Црвене звезде" од свијетлеће ракете погинуо је ученик Александар Радовић, што је први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама у Југославији.
2007. - Шпански суд прогласио кривим 21 лице, колико их је оптужено за учешће у бомбашким нападима на возове у Мадриду, када је погинула 191 особа, а повријеђено више од 1.800.
2015.- Авион "Ербас А321" руске компаније "Метроџет", са 224 путника и чланова посаде, срушио се на путу од египатског љетовалишта Шарм ел Шеик до Санкт Петербурга 23 минута након полијетања. Нико није преживио. Руски истражитељи нашли су доказе да је у авиону била бомба.
