Данас је сриједа, 4. март, 64. дан 2020. До краја године има 302 дана.
1193. - Умро арапски државник и војсковођа Јусуф Саладин (Салах-ал-Дин), султан Египта и Сирије, оснивач династије Ејубида, који је 1187. поразио крсташе код Хатина и освојио велики дио Сирије и Палестину са Јерусалимом. Тако је послије 88 година окончао франачку окупацију Јерусалима, што је изазвало Трећи крсташки рат. Важио је за мудрог и вјерски толерантног владара.
1461. - У енглеском "рату ружа" Едвард од Јорка преузео трон као краљ Едвард Четврти.
1678. - Рођен италијански композитор и виолински виртуоз Антонио Вивалди, свештеник кога су због боје косе називали "црвени поп", чије је барокно музицирање одушевљавало савременике изванредном техником и импровизацијом. Значајан је као аутор солистичких концерата за поједине инструменте и кончерта гроса, посебно као композитор "Четири доба". Написао је низ концерата за виолину, флауту, фагот.
1789. - У Њујорку заснован први Конгрес САД.
1801. - Томас Џеферсон постао први предсједник САД, инаугурисан у новом главном граду Вашингтону.
1832. - Умро француски оријенталиста Жан Франсоа Шамполион, оснивач египтологије. Успио је да 1822. дешифрује хијероглифе с плоче пронађене 1799. у египатском мјесту Решид.
1849. - Аустријски цар Франц Јозеф Први - носилац идеје о пангерманској улози Аустрије, националног угњетавања и жестоки непријатељ Словена - изазвао државни удар послије крвавог гушења мађарске револуције.
1852. - Умро руски писац Николај Васиљевич Гогољ, отац руске реалистичке прозе. Романтично-фолклорним приповијеткама освојио је читаоце и књижевну критику, послије чега је писао опорије али животније. Романом "Тарас Буљба" је, понесен етичким врлинама и борбом козачких предака против пољских и турских освајача, исказао дивљење за њихову неупоредиву храброст, оданост Русији и православљу и жеђ за слободом. У збиркама приповиједака "Вечери на салашу крај Дикањке", "Миргород", "Петроградске приче", "Арабеске", поеми "Мртве душе", комедијама "Ревизор" и "Женидба" оживио је огромну позорницу спахијске Русије, с каријеристима, подмитљивцима, ситним крадљивцима туђег времена, силницима и пијанцима. Његови јунаци су постали образац љености, глупости, себичности и корупције. Престрављен ужасима којима је вјерно сликао Русију, написао је књигу "Изабрана мјеста из преписке са пријатељима", без успјеха покушавајући да на мрачну слику баци свијетле тонове и створи позитивне јунаке. Пред смрт је уништио рукопис другог тома "Мртвих душа". На основу Гогољевог дјела, Висарион Бјелински је формулисао принципе натуралне школе руске књижевности, а Николај Чернишевски га је сматрао оснивачем "сатиричног или, тачније речено, критичког правца руског реализма".
1857. - Миром у Паризу завршен британско-персијски рат и шах Персије морао да призна независност Авганистана, што је Лондон искористио да се с мање тешкоћа усмјери на покоравање те земље.
1913. - Рођен амерички филмски глумац Џулијус Гарфинкл, познат као Џон Гарфилд, који је најчешће играо улоге друштвених аутсајдера и бунтовника. Био је велики пријатељ Југославије, много је учинио да се у САД у Другом свјетском рату пробије истина о народнооослободилачкој борби, а пред крај рата се на њеном тлу борио против њемачких нациста. Филмови: "Четири жене", "Хуарез", "Начинили су ме злочинцем", "Морски вук", "Они живе опасно", "Поштар увијек звони два пута", "Хумореска", "Тијело и душа", "Снага зла", "Џентлменски споразум", "Велики нож", "Имати и немати".
1933. - Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. предсједник САД и под притиском економске кризе објавио "Њу дил", чија је суштина било интервенисање капиталистичке државе у растројени привредни систем земље.
1941. - Југословенски кнез-намјесник Павле Карађорђевић се у Другом свјетском рату у Берхтесгадену тајно састао са вођом Трећег рајха Адолфом Хитлером, који је затражио да Београд приступи Тројном пакту, а Њемачка и Италија би наводно гарантовале интегритет и независност Југославије.
1941. - Британска морнарица у Другом свјетском рату напала њемачке снаге на окупираним норвешким острвима Лофотен и потопила 11 њемачких бродова.
1945. - Прогонећи њемачке трупе, совјетска Црвена армија у Другом свјетском рату избила на Балтичко море.
1952. - Кина оптужила САД да су у Кореји почеле биолошки рат.
1965. - Сирија национализовала девет нафтних компанија, укључујући двије америчких нафтних концерна.
1967. - Умро српски писац Владан Десница, изузетан стилиста, суптилан психолошки аналитичар. Исписао је сугестивне странице о наравима људи завичајне Далмације. Право и филозофију студирао је у Загребу и Паризу и до Другог свјетског рата био је адвокат. Директни је потомак легендарног српског ускока Стојана Јанковића. Дјела: романи "Зимско љетовање", "Прољећа Ивана Галеба", збирке новела "Олупине на сунцу", "Прољеће у Бадровцу", "Ту одмах покрај нас", збирка стихова "Слијепац на жалу".
1970. - Хаварију француске подморнице "Еуридика" у Средоземном мору у близини Тулона није преживио нико од 57 људи, колико се налазило у њој.
1977. - У снажном земљотресу у Румунији, који је најтеже погодио главни град Букурешт, погинуло више од 1.570 људи.
1996. - Исламски терориста-самоубица у Тел Авиву убио 13 људи и ранио више од 130, укључујући и дјецу.
2004. - Двије трећине комплекса средњовјековног манастира Хиландара на Светој Гори уништено у пожару. Ватра, која се ширила преко кровова, потпуно је уништила дио манастирског комплекса - од игуманове келије, преко гостопримнице све до Пирга Светог Саве.
