Данас је петак, 4. септембар, 248. дан 2020. До краја године има 118 дана.
1768. - Рођен француски писац и дипломата Францоа Рене Шатобријан, сјајан стилиста који је снажно утицао на француску књижевност. Послије рањавања у једној бици са присталицама Француске револуције 1792. је емигрирао у Енглеску, гдје је остао до 1800. По повратку на власт династије Бурбон 1814. био је амбасадор и шеф дипломатије. Повукао се из политике 1830. послије Јулске револуције и пада краља Шарла Десетог. Дјела: "Дух хришћанства" /чији су дио кратки романи "Атала" и "Рене"/, поема у прози "Мученици", "Пут из Париза у Јерусалим", "Успомене с ону страну гроба", епопеја о америчким Индијанцима "Лес Натћез", политички списи "Историјски, политички и етички есеји о прошлим и садашњим револуцијама, разматраним у односу на француску револуцију", "О Бонапарти и Бурбонима".
1781. - Шпански насељеници - под називом "Град наше Госпе, краљице анђела" /Еl Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles/ - основали град Лос Анђелес.
1809. - Рођен пољски писац Јулијуш Словацки, творац пољског романтичарског позоришта, мајстор језика и форме. Дјела: збирке пјесама "Поезија" /три тома/, поеме "Анхели", "У Швајцарскоој", "Бењовски", "Час мисли", "Краљ-Дух", драме "Кордијам", "Фантази", "Мазепа", "Миндове", "Марија Стјуарт", "Хорштињски", "Саломејин сребрни сан", трагедије "Баладина", "Лила Венеда".
1823. - Рођен српски кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинило најјачом војном силом Балкана. Владао је од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, кад је убијен на Кошутњаку. Због буне Томе Вујчића - Перишића побјегао је 1842. у Аустрију, гдје је помагао Вука Стефановића Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића и друге српске писце. Кад се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858, преузео је комаду над војском, а 1861. је установио народну војску од око 50.000 људи и снабдио је модерним оружјем. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. и послије дугих преговора натјерао је 1867. Турке да повуку гарнизоне из свих српских градова. Склапао је савезе с балканским хришћанима ради рушења Отоманског царства - 1866. с Црном Гором, 1867. с Грчком и с Бугарским револуционарним одбором и 1868. с Румунијом и настојао је да спријечи пад БиХ под аустријску власт.
1844. - Попечитељство просвештенија /министарство просвјете/ Србије одобрило оснивање Народног музеја у Београду на инцијативу српског писца Јована Стерије Поповића, тада начелника Попечитељства просвештенија.
1862. - У Цариграду потписан протокол поводом спора Србије и Отоманског царства послије убиства једног српског дјечака на Чукур-чесми Београду и сукоба Турака и Срба. Цариградским протоколом је наређено Турцима да напусте многе српске градове, укључујући варош београдску, али су у неким мјестима ипак остали турски војници.
1870. - Француска постала република, чиме је окончано Друго царство Шарла Луја Наполеона Трећег Бонапарте, три дана прије тога заробљеног у француско-пруском рату.
1906. - Рођен амерички биолог њемачког поријекла Макс Дебрик, добитник Нобелове награде за медицину 1969. године, који је знатно допринио истраживањима генетске сруктуре вируса.
1908. - Рођен амерички филмски режисер Едвард Димитрик, аутор опорих криминалистичких филмова и филмова о социјалним и расним проблемима у САД. Филмови: "Унакрсна ватра", "Збогом, љубљена моја", "Плавуша из Сингапура", "Иза излазећег сунца", "Дај нам данас", "Жонглер", "Млади лавови", "Плави анђео", "Дрво живота", "Побуна на Кејну".
1944. - Белгијске градове Брисел и Антверпен у Другом свјетском рату ослободиле британске и канадске трупе.
1963. - Умро француски државник и финансијски стручњак Роберт Шуман, творац тзв. "Шумановог плана" 1950, на основу којег су 1952. Белгија, Холандија, Луксембург, Западна Њемачка, Италија и Француска створиле Европску заједницу за угаљ и челик, претечу Европске уније. Био је министар финансија 1946, шеф дипломатије од 1948. до 1953. и министар правде од 1955. до 1956.
1965. - Умро алзашки љекар, филозоф, теолог, писац, музички историчар, музичар и хуманиста Алберт Швајцер - добитник Нобелове награде за мир 1952. Од 1913. до смрти је радио као љекар-мисионар у болници коју је основао у француској Екваторијалној Африци. Дјела: "Култура и етика", "Између воде и прашуме", "Аутобиографија", "Афричке приче", "Потрага за историјским Исусом".
1974. - САД као посљедња западна земља успоставиле дипломатске односе са Источном Њемачком.
1989. - Умро француски писац Жорж Сименон, аутор 84 криминалистичка романа у којима је главна личност измишљени инспектор Мегре. Дјела: романи "Лађар", "Ноћ на раскршћу", "Мали доктор", "Мегре поставља замку".
1992. - Бивши предсједник Бугарске Тодор Живков, збачен 1989, осуђен на седам година затвора под оптужбом за проневјеру државних фондова.
1995. - Под геслом "Уједињени Јерусалим је наш" Израел започео 15-мјесечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као пријестоници јеврејског народа.
1997. - Од експлозије три бомбе, које су у Јерусалиму поставили исламски терористи, погинуло седам и рањено скоро 200 људи.
1998. - Међународни трибунал у Хагу осудио на доживотну робију бившег премијера Руанде Жана Камбанду, оптуженог за геноцид почињен 1994. у сукобима племена Тутси и Хуту у тој афричкој земљи.
2000. - Око 20 полицајаца и војника, те 60 припадника љевичарског побуњеничког покрета погунуло је у сукобима у Колумбији, који су активирани након посјете америчког предсједника Била Клинтона.
2001. - Драган Колунџија, који је у вријеме рата у БиХ био чувар у логору Кератерм у Приједору, признао пред Хашким трибуналом кривицу за злочин против хуманости у оквиру споразума са Тужилаштвом, према коме против њега неће бити подигнуте нове оптужнице.
2003. - Драган Николић, звани Јенки, признао пред Хашким трибуналом кривицу по све четири тачке треће измијењене оптужнице, која га терети за злочине почињене над муслиманима и осталим несрбима у логору "Сушица" у Власеници 1992. године, гдје је био један од команданата.
2009. - Од експлозије у фабрици намјенских производа "Први партизан" у Ужицу погинуло седам радника.
