Ромејски (византијски) цар Алексије III Анђео издао је 1. јуна 1198. године повељу којом је српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину, монаху Сави, одобрио да на остацима старог Хиландариона подигну нови манастир на Светој Гори.

Манастир Хиландар, који су Немања и Сава основали на мјесту некадашњег грчког манастира, временом је израстао у једно од најзначајнијих средишта српске духовности. Као ризница непроцјењивог културног, историјског и умјетничког насљеђа, сврстава се међу четири највећа и најљепша манастира Свете Горе, те већ вијековима представља важан духовни и културни ослонац српског народа.

Хиландар је у хијерархији Свете Горе на четвртом мјесту по значају. Посматран споља, манастир има изглед средњовјековног утврђења, с обзиром на то да је утврђен бедемима који су високи и до 30 метара.

Спољни зидови су у просјеку дугачки 140 метара и окружују површину која је широка око 75 метара.

Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој Гори, морао да се брани од гусара.

Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета у „претходничкој" форми - конкретно, првим српским универзитетом.

Манастир Хиландар изградио је грчки монах-светогорац Георгије Хиландарио.

У манастиру се 1199. године упокојио Стефан Немања.

Краљ Стефан Урош Први је 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на мјесту старе подигао нову Цркву Ваведења Пресвете Богородице.

У вријеме краља и цара Душана Света Гора је дошла под његову власт и то је период највећег просперитета манастира.

Током вијекова турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у 16. вијеку, а српски патријарси из Пећи у 17. вијеку. Почетком 19. вијека створена је прва нововјековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа.

У новијој историји манастир је знатно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, послије чега је услиједила обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности.