Византијски цар дозволио градњу Хиландара

01.06.2023. 10:14
0
ИЗВОР: srna.rs

Ромејски /византијски/ цар Алексије Трећи Анђео дао је 1. јуна 1198. године дозволу српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете Горе".

Српски манастир Хиландар, који су отац и син основали на мјесту гдје су биле рушевине грчког манастира, постао је ризница изузетног културно-историјског и умјетничког блага, један од четири највећа и најљепша на Светој Гори и вијековима је средиште и расадник српске духовности.

Хиландар је у хијерархији Свете Горе на четвртом мјесту по значају. Посматран споља, манастир има изглед средњовјековног утврђења, с обзиром на то да је утврђен бедемима који су високи и до 30 метара.

Спољни зидови су у просјеку дугачки 140 метара и окружују површину која је широка око 75 метара.

Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој Гори, морао да се брани од гусара.

Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета у претходничкој" форми - конкретно, првим српским универзитетом.

Манастир Хиландар изградио је грчки монах-светогорац Георгије Хиландарио.

У манастиру се 1199. године упокојио Стефан Немања.

Краљ Стефан Урош Први је 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на мјесту старе подигао нову Цркву Ваведења Пресвете Богородице.

У вријеме краља и цара Душана Света Гора је дошла под његову власт и то је период највећег просперитета манастира.

Током вијекова турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у 16. вијеку, а српски патријарси из Пећи у 17. вијеку. Почетком 19. вијека створена је прва нововјековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа.

У новијој историји манастир је знатно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, послије чега је услиједила обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности.

Коментари 0
Повезане вијести
Сутра 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша Сутра 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша
Навршиле се 32 године од убиства 15 српских цивила из цапрашких села Навршиле се 32 године од убиства 15 српских цивила из цапрашких села
Отмица српских новинара нерасвијетљена 25 година Отмица српских новинара нерасвијетљена 25 година
Најчитаније
  • Детаљи трагедије у којој је живот изгубио директор Студентског дома Фоча
    18h 54m
    0
  • Опљачкана бензинска пумпа у Источној Илиџи
    20h 45m
    0
  • Како је Милош Обреновић тјерао мушкарце да се жене
    22h 17m
    3
  • Најава прекида водоснабдијевања за сутра
    13h 56m
    0
  • Шулић открио производe којима ће бити снижене цијене у Српској
    15h 37m
    4