Данас је сриједа, 5. мај, 125. дан 2021. До краја године има 240 дана.
1570. - Отоманско царство објавило рат Венецији зато што је одбила да му преда медитеранско острво Кипар.
1813. - Рођен дански филозоф Оби Серен Кјеркегор, родоначелник филозофије егзистенцијализма, назван "копенхашки Сократ". Насупрот филозофској традицији, посебно у противставу према систему филозофије Фридриха Хегела и традиционалне хришћанске мисли, развио је друкчији увид у обиљежја људског индивидуалног битисања. Према његовом учењу, за егзистенцију нема система, јер је она слобода, дух, немир, стрепња, очајање, доживљај гријеха, непојмљивост, болест насмрт - увијек однос, а не категоријално постојање. Дјела: "О појму ироније са сталним освртом на Сократа", "Или - или", "Појам стрепње", "Болест насмрт", "Дневник", "Стадијуми на животном путу", "Филозофске мрвице".
1815. - Рођен француски писац Ежен Мартин Лабиш, који је у комедијама и водвиљима духовито карикирао грађанско друштво Француске у 19. вијеку. Дјела: "Сламни шешир", "Пут господина Перишона".
1818. - Рођен њемачки филозоф јеврејског поријекла Карл Хајнрих Маркс, највећи социјалистички теоретичар и истакнути вођа западноевропског радничког покрета у 19. вијеку. Завршио је студије филозофије у Берлину, а у 23. години је докторирао филозофију на Универзитету у Јени дисертацијом "Разлика између Демокритове и Епикурове филозофије природе". Одустао је од универзитетске каријере и 1842. постао главни уредник "Рајнских новина". Кад су пруске власти 1843. забраниле лист због револуционарне усмјерености, емигрирао је у Француску. Отада је, с краћим прекидима, живио у емиграцији, најдуже у Енглеској, гдје је умро 1883. Од септембра 1844. до краја живота дружио се и најтјешње сарађивао с њемачким филозофом Фридрихом Енгелсом. С њим је 1847. основао у Лондону Савез комуниста, прву револуционарну радничку организацију, и 1848. њих двојица су издала сажет програм организације - брошуру "Манифест комунистичке партије". Под његовим утицајем 1864. је основана Прва интернационала. Написао је низ капиталних дјела из економије, филозофије, историје и социологије. Дјела: "Прилог јеврејском питању", "Прилог критици Хегелове филозофије права", "Критика Хегелове филозофије државног права", "Економско-филозофски рукописи", "Тезе о Фојербаху", "Њемачка идеологија" /с Енгелсом/, "Света породица" /с Енгелсом/, "Биједа филозофије", "Класне борбе у Француској 1848-1850", "Осамнаести бример Луја Бонапарте", "Грађански рат у Француској", "Капитал - критика политичке економије".
1821. - Умро бивши француски цар Наполеон Први Бонапарта, један од највећих војсковођа у историји, чији су освајачки походи измијенили Европу и окончали феудализам. Први пут се истакао 1793. у борби против Енглеза код Тулона, кад је у 24. години постао генерал. У Италији је 1796. и 1797. потукао војску Аустрије, а 1797. укинуо Млетачку републику. Послије похода на Египат, по повратку у Француску је - користећи незадовољство владавином Директоријума - у новембру 1799. државним ударом завео режим конзулства, узевши неограничену власт као "први конзул", а од 1802. као "доживотни конзул". Реформисао је администрацију, просвјету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански закон /Наполеонов кодекс/, закључио конкордат с папом Пијем Седмим и привремено сузбио аспирације Велике Британије и Аустрије. Користећи успјехе, 1804. се прогласио царем, наставио освајања и завео апсолутистичку владавину. Побједама 1805. над Аустријанцима код Улма и руско-аустријском војском код Аустерлица приморао је Аустрију на мир, а 1806. је заратио с Прусима, потукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао Пруску да потпише мировни уговор под веома тешким условима. Потом је покушао да покори Шпанију и 1808. је брата Жозефа поставио за шпанског краља. Наполеонове побједе од 1805. до 1809. омогућиле су потпуну политичку и економску превласт Француске над већим дијелом западне, средње и јужне Европе, а покушавајући да покори цијелу Европу 1812. се одлучио на инвазију Русије. Пораз, који је тада доживио, означио јер почетак његовог краја, а моћ Француске, исцрпљене ратовима и привредном кризом, сломљена је поразом 1813. код Лајпцига. Савезници /Руси, Енглези, Пруси, Аустријанци/ ушли су у Париз крајем марта 1814, а Наполеон је абдицирао и прогнан на средоземно острво Елба. Одатле се вратио у Париз у марту 1815, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро као британски заточеник.
1846. - Рођен пољски писац Хенрик Сјенкјевич, добитник Нобелове награде за књижевност 1905. године. Свјетску славу је стекао историјским романима. Дјела: романи "Quо vadis", "Огњем и мачем", "Потоп", "Пан Володијовски", "Без догме", "Породица Полањецких", "Кроз пустињу и прашуму", збирка приповиједака "Скице угљеном".
1855. - Први црногорски свјетовни владар кнез Данило Први Петровић донио Законик којим је настојао да учврсти правни поредак и индивидуализује имовинска права по узору на римско право. Закоником су изједначена права свих грађана, независно од националности и религије, мада Црну Гору, како је прецизирано у Законику, настањују искључиво Црногорци и Брђани који су сви Срби православне вјере.
1883. - Рођен српски композитор и музички писац Петар Коњовић, ректор Музичке академије у Београду, члан Српске академије наука и умјетности и управник Музиколошког института. Инспирисао се народним мелосом и снажном музичком индивидуалношћу је учврстио национални смјер у српској музици. Дјела: опере "Кнез од Зете", "Вилин вео", "Коштана", "Сељаци", збирке соло пјесама "Моја земља", "Лирика", књиге "Стеван Мокрањац", "Милоје Милојевић", "Књига о музици".
1904. - На брду Волујица код Бара постављена прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.
1936. - Трупе фашистичке Италије под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, пријестоницу Етиопије. Агресија на ту независну афричку земљу била је први оружани поход фашизма, а истог дана 1941. у Адис Абебу је послије ослобођења Етиопије - прве земље у којој је у Другом свјетском рату фашизам поражен - ушао етиопски цар Хаиле Селасије Први.
1945. - Совјетске трупе у Другом свјетском рату ушле у мјесто Пинемунде, одакле су Нијемци испаљивали ракете "фау 1" и "фау 2". Америчке трупе су истог дана ослободиле њемачки нацистички концентрациони логор Матхаузен, у којем су Нијемци током рата ликвидирали 120.000 људи, укључујући 13.000 Југословена.
1954. - Генерал Алфредо Штреснер у војном удару оборио предсједника Парагваја Федерика Чавеса, започевши тако 34-годишњу диктатуру.
1955. - Западни савезници обновили суверенитет Западне Њемачке и примили је у НАТО пакт.
1961. - Из Кејп Канаверала полетио космички брод "Меркјури", прва космичка летјелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Бартлет Шепард. Брод није облетио планету већ је достигао висину од 185 километара и послије 15 минута се вратио на Земљу.
1977. - Умро њемачки државник и економиста Лудвиг Ерхард, западноњемачки канцелар од 1963. до 1966, архитекта привредног опоравка и успона Западне Њемачке послије Другог свјетског рата.
1978. - Терористичка група "Црвене бригаде" саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тијело је пронађено два дана касније.
1981. - Боби Сендс постао први од десет припадника Ирске републиканске армије. Умро у затвору Мејз у Сјеверној Ирској од посљедица штрајка глађу.
1990. - У Бону почели разговори СССР, САД, Велике Британије, Француске и двију њемачких држава о уједињењу Њемачке.
1997. - САД депортовале у Јордан вођу исламске терористичке организације "Хамас" Мусу Мохамеда Абу Марзука пошто нису успјеле да пронађу довољно доказа да га оптуже за умијешаност у терористичке нападе.
1999. - На сјеверу Албаније срушио се амерички хеликоптер АХ-64 типа "апач" и оба пилота су погинула, а НАТО пакт саопштио да се несрећа догодила због квара мотора током "рутинске вјежбе".
2000. - Умро Петар Јовић, солунски ратник.
2006. - Директор америчке Централне обавјештајне агенције /ЦИА/ Портер Гос поднио оставку.
2020. - Кина успјешно лансирала своју највећу ракету са свемирским бродом нове генерације.
