Данас је четвртак, 5. новембар, 310. дан 2020. До краја године има 56 дана.
1879. - Умро шкотски физичар Џејмс Кларк Максвел, највећи теоријски физичар 19. вијека. У области електромагнетизма формулисао је тзв. "Максвелове једначине", створио електромагнетску теорију свјетлости, дао теоријски основ радио-таласа и радио-технике, математички формулисао многе проналаске Мајкла Фарадеја, развио таласну теорију свјетлости и електромагнетску теорију етера.
1882. - Умро српски филолог Ђура Даничић, сарадник Вука Стефановића Караџића у борби за реформу српског језика и правописа. Послије студија у Пожуну (Братислава), Пешти и Бечу радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. У првом раду - "Рат за српски језик и правопис" 1847, којим је допринио брзој побједи Вукових идеја, потписао се презименом Даничин, умјесто породичним Поповић. Вукове и сопствене погледе на језик је досљедно провео у преводима с латинског "Псалтира Давидовог" и "Старог завјета". Објавио је више дјела из старе спрске књижевности ("Житије св. Саве" - Теодосијево, "Житије св. Симеона и св. Саве" - Доментијаново, "Животи краљева и архиепископа српских" - Данило и његови ученици, "Никољско јеванђеље"). Издао је "Речник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Речник хрватскога или српскога језика". Помогао је Вуку да преведе "Нови завјет". Остала дјела: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српског језика", "Историја облика", "Основе српскога или хрватскога језика", "Корени", "Српски акценти".
1909. - Рођена Милена Павловић - Барили, умјетник рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Под утицајем ренесансних мајстора инсистирала је на прецизности, јасно артикулисаном цртежу, наглашеној линеарности. Живот је провела између два свијета - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Умјетничку школу у Београду, студирала у Минхену, живјела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939, гдје је била илустратор модног часописа "Вог" и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Послије пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.
1911. - Италија анектирала отоманске покрајине у Либији Триполи и Киренаику и држала их до 1943, кад су њемачко-италијанске снаге у Другом свјетском рату потиснуте из Африке.
1912. - За предсједника САД изабран Вудро Вилсон, поставши једини предсједник у америчкој историји који је на једним изборима побиједио двојицу бивших шефова државе - Вилијама Хауарда Тафта и Теодора Розевелта.
1913. - Рођена британска позоришна и филмска глумица Вивијен Ли, која је стекла свјетску славу улогом Скарлет О'Харе у америчком филму "Прохујало с вихором", за коју је награђена "Оскаром". У позоришту је играла низ водећих улога у драмама Вилијама Шекспира, често с мужем Лоренсом Оливијеом, за којег је била удата од 1937. до 1960. Остали филмови: "Бура у чаши воде", "Пожар над Енглеском", "Цезар и Клеопатра", "Ана Карењина", "Леди Хамилтон", "Трамвај звани чежња" (награда "Оскар").
1914. - Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом свјетском рату почела аустроугарска офанзива на Србију, окончана сломом аустроугарске војске и њеним бјекством преко Дрине половином децембра 1914. Побједе српске војске на Церу и Колубари први су велики успјеси савезника над Централним силама у Првом свјетском рату, а послије понижавајућег пораза Поћорек је пензионисан.
1914. - Француска и Велика Британија у Првом свјетском рату објавиле рат Турској.
1916. - Централне силе у Првом свјетском рату прогласиле краљевину Пољску.
1928. - У Дрездену почео Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије који је закључио да је вријеме за револуционарне преврате у Европи у оквиру којих треба извести балканску револуцију и створити балканску федерацију. Прихваћено је и гледиште о социјалдемократији као "близанцу фашизма" с којом треба прекинути сваку сарадњу.
1930. - Умро холандски љекар Кристијан Ајкман, добитник Нобелове награде за медицину 1929, проналазач узрока болести "бери-бери". Нобелову награду је добио за откриће витамина Б.
1943. - У Јајцу у Другом свјетском рату основана Телеграфска агенција нове Југославије - ТАНЈУГ. Идеју је уочи Другог засједања АВНОЈ-а дао Моша Пијаде, а први директор је био Владислав Рибникар. Танјуг је до доласка у Београд крајем 1944, са скромном опремом, стално био у покрету и оглашавао се из Дрвара, са Виса, из Ваљева и Аранђеловца, одакле је 20. октобра 1944. јавио да је Београд ослобођен.
1944. - Умро француски хирург и биолог Алексис Карел, добитник Нобелове награде за медицину 1912. Значајан је по открићима о преносу (трансплантација) ткива и одржавању живог ткива ван организма. Такође је унаприједио хирургију крвних судова.
1955. - Умро француски сликар Морис Утрило, који је био самоук, изузимајући најнеопходнија упутства мајке - сликарке Сизан Валадон. Сликањем се бавио као терапијом између честих боравака на клиникама, гдје је лијечен од нервног растројства. Изградио је особен стил, мимо свих сликарских смјерова и струја.
1956. - Британски падобранци извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат.
1960. - Умро амерички филмски режисер канадског поријекла Мак Сенет, један од најзначајнијих аутора бурлескних комедија у периоду нијемог филма. Промовисао је Чарлија Чаплина.
1968. - Републиканац Ричард Никсон на изборима за предсједника САД побиједио демократу Хјуберта Хамфрија.
1969. - САД лансирале први свемирски брод у правцу Марса, али је због техничких грешака мисија "Маринера 3" претрпјела неуспјех.
1982. - Умро француски филмски режисер и глумац руског поријекла Жак Тати, поетични сатиричар. Филмови (режија и глума): "Празнични дан", "Одмор господина Илоа", "Мој ујак" (награда "Оскар"), "Саобраћајна гужва".
1982. - На ријеци Парана на бразилско-парагвајској граници пуштена у рад хидроелектрана Итаипу, највећа у свијету.
1989. - Умро амерички пијаниста, поријеклом руски Јеврејин - Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира свих времена. СССР је напустио 1925, а кад се први пут вратио 1986. одржао је тријумфалне концерте у Москви и Лењинграду.
1990. - У Њујорку убијен јеврејски рабин Меир Кахане, који се заузимао за избацивање свих Арапа из Израела.
1991. - Хрватска артиљерија гађала Шид, а сутрадан и Апатин, градове у Србији. У првом нападу на територију Србије у Шиду су погинула четири цивила и рањено 15.
1991. - Британски медијски магнат чешког поријекла Јан Роберт Максвел нађен мртав у водама код Канарских острва, гдје је крстарио јахтом.
1996. - Пакистански предсједник смијенио премијера Беназир Буто, под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму и да није способна да управља земљом.
1996. - Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново изабран за предсједника САД, поразивши републиканца Боба Дола.
2001. - Хрватска полиција отворила на увид 39.000 досијеа Службе за заштиту уставног поретка /СЗУП/, који су настали праћењем полицијских неистомишљеника у доба владавине Хрватске демократске заједнице /ХДЗ/.
2004. - Албанац са Космета Бећа Бећај изручен Хашком трибуналу, који га терети за непоштивање суда, односно застрашивање свједока који треба да се појаве на суђењу бившим командантима ОВК Фатмиру Лимају, Харедину Баљају и Исаку Муслијуу.
2004. - Завршено ископавање у масовној гробници Кевљани, а коначан број ексхумираних скелета је 456. У гробници, откривеној 13. августа, пронађено је 40-ак читљивих личних докумената Бошњака и Хрвата који су 1992. године били затвореници у логору Омарска.
2006. - Свргнути ирачки предсједник Садам Хусеин осуђен пред ирачким специјалним судом на смрт вјешањем због злочина над шиитима 1982. године.
