Данас је субота, 5. октобар, 278. дан 2024. године. До краја године има 87 дана.
1713. - Рођен француски филозоф и писац Денис Дидро, критичар религиозног морала и носилац просвјетитељске мисли у предреволуционарној Француској, инспиратор и главни уредник велике француске "Енциклопедије", која је у 28 томова објављена од 1751. и 1772. Дјела: "Писмо о слијепима на поуку онима који виде", "Разговор Даламбера и Дидроа", "Мисли о тумачењу природе", "Даламберов сан", "Жак фаталиста", "Рамоов синовац", "Салони".
1796. - Под притиском Француске Шпанија објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. године у бици код Трафалгара, послије чега је Шпанија практично остала без ратне морнарице.
1857. - Српски сликар Стеван Тодоровић, пионир физичке културе у Србији, отворио је у Београду бесплатну школу за сликање, пјевање и гимнастику. Школу је шеф београдске полиције убрзо забранио с образложењем: "На тужбу родитеља да изводите такву игру у којој деца могу сломити ноге и руке забрањује Вам се рад", али је министар просвјете, чији је син похађао ту школу, ставио забрану ван снаге.
1864. - Рођен француски хемичар и индустријалац Луј Лимијер, пионир свјетске кинематографије, који је са братом Огистом направио прву филмску камеру и основао у Лиону фабрику за израду фотографског материјала. Браћа су изумјела поступак снимања у природним бојама и у париској кафани "Гран кафе" приредила 28. децембра 1895. године прву филмску представу у свијету /"Улазак воза у станицу", "Радници излазе из фабрике"/.
1880. - Умро француски композитор, поријеклом њемачки Јеврејин Жак Офенбах, творац француске оперете. Кроз његову приступачну и ведру музику забавног карактера најчешће је провијавала сатира друштвених односа у француском Другом царству. Написао је стотињак оперета. Дјела: оперете "Лепа Јелена", "Орфеј у паклу", "Плавобради", "Париски живот", "Велика војвоткиња од Жеростајна", опера "Хофманове приче", путопис "Офенбах у Америци", аутобиографска студија.
1908. - Њемачки принц Фердинанд Кобург прогласио независност Бугарске од Отоманског царства, а себе царем Фердинандом Првим.
1910. - Португалија послије обарања краља Мануела Другог проглашена републиком под предсједником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.
1912. - Потписнице Балканског савеза - Србија, Бугарска и Црна Гора - предале ултимативну ноту Турској, послије чега је почео Први балкански рат.
1915. - Снажном артиљеријском ватром дуж цијелог фронта на Дунаву, Сави и Дрини у Првом свјетском рату почела офанзива Централних сила на Србију. Послије мјесец дана жестоког отпора њемачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара који су ударили са леђа, окупирале Србију, а главнина српске војске се повукла преко албанских планина на грчко острво Крф. Опорављене српске трупе су 1918. пробиле Солунски фронт, што је убрзало слом Централних сила.
1938. - Предсједник Чехословачке Едуард Бенеш поднио оставку због Минхенског споразума - којим су западни савезници Велика Британија и Француска практично предале његову земљу нацистичкој Њемачкој - и отишао у избјеглиштво.
1947. - У Варшави, на основу одлуке коју су руководства комунистичких партија СССР, Југославије, Бугарске, Румуније, Мађарске, Чехословачке, Пољске, Француске и Италије донијела седам дана раније, основан Информациони биро тих партија /Информбиро или Коминформ/ са сједиштем у Београду. Закључено је да је задатак Информбира "организација размјене искустава и, у случају потребе, координација дјелатности комунистичких партија на основу узајамне сагласности", али су се стварни циљеви показали у сукобу комунистичких вођа Југославије и СССР од 1948. до 1955, који је изазвала Москва. Информбиро је распуштен 1956.
1954. - Велика Британија, САД, Југославија и Италија потписале Лондонски меморандум о тршћанској кризи, заоштреној одлуком западних сила да цивилну управу у зони "А" слободне територије Трста предају Италији. Југославији је припала зона "Б" и мањи дио зоне "А", а Италији већи дио зоне "А". Двије сусједне земље су гарантовале пуна права националим мањинама, а влада у Риму је преузела и обавезу да одржава слободну луку у Трсту.
1964. - У Западни Берлин кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побјегло 57 држављана Источне Њемачке, што је било највеће масовно бјекство од градње зида 1961. године.
1970. - Вршилац дужности предсједника Египта Анвар ел Садат седмог дана послије смрти Гамала Абдела Насера званично постао шеф државе.
1988. - На плебисциту који је организовао диктатор Аугусто Пиноче 53 одсто Чилеанаца је гласало против предлога да му мандат буде продужен до 1997. године. Пиноче је приграбио власт војним ударом 1973, организованим уз помоћ САД, када је убио предсједника Салвадора Аљендеа.
1994. - На два згаришта у Швајцарској пронађено 48 тијела припадника секте "Храм Сунца", који су очито умрли у обредима масовног самоубиства.
1998. - Правни комитет Представничког дома Конгреса САД одобрио отпочињање поступка о опозиву америчког предсједника Била Клинтона. То је била трећа истрага у поступку импичмента у америчкој историји против предсједника САД.
2000. - На демонстрацијама у Београду срушена власт Слободана Милошевића. Испред зграде Скупштине Југославије одржан велики протестни митинг Демократске опозиције Србије /ДОС/ због непризнавања изборних резултата. У демонстрацијама запаљена зграда Скупштине СРЈ.
2001. - Умрла Емили Шиндлер, са супругом Оскаром помогла стотинама Јевреја да побјегну из нацистичких концентрационих логора током Другог свјетског рата.
2004. - Војници Гардијске бригаде Војске СЦГ Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић погинули у касарни у Топчидеру под неразјашњеним околностима.
2006. - Убијен лидер Ал каиде у Ираку Абу Ајуб ал Масри.
2011. - Његова светост патријарх српски Иринеј уведен је у трон српских патријарха у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, као 45. поглавар Српске православне цркве /СПЦ/.
2021. - Умро познати српски патолог Зоран Станковић који је извршио обдукцију око 1.000 људи, већином Срба, над којим су у Подрињу муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића починиле монструозне злочине, међу којима је и убиство једанаестогодишњег Слободана Стојановића.
