Данас је четвртак, 6. фебруар, 37. дан 2020. До краја године има 329 дана.
1564. - Рођен енглески писац Кристофер Марлоу, који је усавршио писање у јамбском десетерцу и изузетно утицао на Виљема Шекспира. Његове трагедије приказују жудњу за влашћу, одликују се звучном реториком и на махове поетским жаром. Дјела: "Тамерлан Велики", "Др Фаустус", "Јеврејин са Малте", "Едвард Други".
1665. - Рођена енглеска краљица Ана, која је владала од 1702. до 1714, посљедњи монарх из династије Стјуарт, током чије су владавине 1707. уједињене Енглеска и Шкотска. Њена владавина обиљежена је и оштрим ривалитетем виговаца и торијеваца и појачаном неизвјесношћу у погледу насљедника пријестола.
1685. - Умро енглески краљ Чарлс Други Стјуарт, син Чарлса Првог, погубљеног у грађанском рату 1649, који је постао монарх 1660, послије укидања републике успостављене 1653. под Оливером Кромвелом. Ступајући на пријесто Уједињеног краљевства Велике Британије и Ирске, обавезао се на поштовање права парламента и личних слобода грађана, што је покушао да изигра, показујући апсолутистичке тежње. Томе се успротивила Странка виговаца и парламент га је 1679. приморао да потпише акт "Habeas corpus" којим су озакоњене извјесне грађанске слободе. Његова владавина у историји је означена као период рестаурације.
1793. - Умро италијански писац Карло Голдони, обновитељ италијанске комедије која је чамила у импровизацијама истрошене "комедије дел арте". Дјела: комедије "Мирандолина", "Рибарске свађе", "Тврдица", "Коцкар", "Ласкавац", драма "Далматинка".
1802. - Рођен енглески физичар Чарлс Витстоун, пионир телеграфије. Пронашао је и метод за одређивање електричног отпора и истраживао електрицитет, свјетлост и звук.
1804. - Умро енглески хемичар и филозоф Џозеф Пристли, који је открио кисеоник, амонијак, хлороводоник, азот-оксид, угљен-диоксид и сумпорну киселину. Био је ватрени присталица Француске револуције и огорчени противник атеизма просвјетитеља - вјеровао је у бесмртност душе. Дјела: "Хартлијева теорија о људском духу на принципима асоцијације идеја", "Слободни разговори о материјалистичким учењима", "Сократ и Исус", "Историја и садашње стање електрицитета".
1838. - Рођен енглески глумац Џон Хенри Бродриб, познат као Хенри Ирвинг, један од највећих трагичара 19. вијека, први глумац којем је 1895. додијељена племићка титула. Његова глума се одликовала племенитим патосом, посебно у тумачењу ликова из драма Виљема Шекспира.
1876. - У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година послије прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Акцију је покренуо млади војни љекар Владан Ђорђевић, а за првог предсједника је изабран митрополит Михајло. Два мјесеца касније Друштво је постало члан Међународног Црвеног крста.
1882. - Србија и САД закључиле трговински споразум и конзуларну конвенцију, чиме су успостављани дипломатски и државни односи двију земаља. Споразум и Конвенција на снази су и данас.
1897. - Рођен бразилски филмски режисер, сценариста и продуцент Алберто де Алмеида Кавалканти, који је између два свјетска рата, радећи у Европи, знатно утицао на француску филмску авангарду и енглеску документаристичку филмску школу. Филмови: "Ивет", "Воз без очију", "Капетан Фракас", "Одмор ђавола", "Смрт ноћи", "Николас Никлби", "Први џентлмен", "Земља је увијек земља", "Пјесма мора", "Газда Пунтила и његов слуга Мати".
1897. - Острво Крит у Средоземном мору присаједињено је Грчкој. Истог дана 1869. Грчка је била принуђена да попусти пред ултиматумом Отоманског царства и препусти му Крит.
1899. - Сенат САД ратификовао Париски мировни уговор, којим је окончан америчко-шпански рат. Поражена Шпанија је приморана да Американцима препусти Филипине, Кубу, Порторико и Гуам.
1905. - Рођен пољски политичар Владислав Гомулка, вођа Пољске радничке партије од 1943. до 1948. и од 1956. до 1970. С дужности генералног секретара је смијењен 1948. у вријеме јачања стаљинизма, а оставку на тај положај је поднио крајем 1970, под притиском радничких немира.
1911. - Рођен амерички државник Роналд Вилсон Реган, предсједник САД од 1980. до 1988. Претходно је био филмски глумац и гувернер Калифорније од 1966.
1912. - Рођена Ева Браун, љубавница Адолфа Хитлера. Званично је постала супруга нацистичког њемачког диктатора дан прије него што су обоје извршили самоубиство у Хитлеровом берлинском бункеру крајем априла 1945.
1922. - Потписивањем уговора у Вашингтону је завршена конференција САД, Француске, Јапана, Италије и Велике Британије, на којој су се велике силе обавезале да ограниче употребу бојних отрова и подморница у ратним сукобима и утврдиле нову расподелу поморских војних снага. САД су стекле право да држе морнарицу која неће бити слабија од британске и која ће надмашити флоту Јапана.
1931. - Рођена аргентинска играчица, потом државник - Марија Естела Исабелита Мартинес, позната као Исабела Перон, предсједник Аргентине од 1974. до 1976. На положају шефа државе наслиједила је преминулог супруга Хуана Доминга Перона. Претходно је 1973. постала потпредсједник Аргентине, с власти је збачена војним ударом, послије чега је на основу одлуке војне хунте била у затвору од 1976. до 1981.
1932. - Рођен француски филмски режисер Франсоа Трифо, један од твораца "новог таласа" француског филма. Свјетску славу је стекао већ првим филмом "400 удараца", снимљеним 1959. Остали филмови: "Жил и Џим", "Америчка ноћ", "Прича о Адели", "Пуцајте на пијанисту", "Дивље дијете", "Сусјетка", "Посљедњи метро", "Украдени пољупци".
1937. - У издању Београдске књижаре и издавачке куће Геце Кона објављен "Лексикон страних речи и израза" Милана Вујаклије, дјело значајно за српску културу.
1952. - Умро британски краљ Џорџ Шести, кога је наслиједила кћерка - краљица Елизабета Друга.
1958. - У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинуо 21 путник, укључујући осам играча енглеског Фудбалског клуба "Манчестер јунајтед", названих "Бејзбијеве бебе", према њиховом менаџеру Мату Бејзбију. Несрећа се догодила при повратку из Београда, гдје је "Манчестер јунајтед" играо меч европског Купа шампиона са "Црвеном звездом".
1989. - Умро француски филмски режисер Андре Жан Кајат, који се бавио и адвокатуром, новинарством и писањем сценарија, али је славу стекао као режисер. Филмови: "Сви смо ми убице", "Огледало са два лица", "Љубавници из Вероне", "Правда је задовољена", "Прије потопа", "Прелаз преко Рајне".
1993. - Умро амерички тенисер афричког поријекла Артур Еш, први црни играч који је - тријумфом у Вимблдону 1975. - успио да побиједи на Грен слем турниру. Умро је од сиде пошто је заражен вирусом те болести трансфузијом крви приликом операције срца.
1994. - Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари добио прве директне предсједничке изборе у Финској, побиједивши министра одбране Елизабет Рен.
1995. - Два васионска брода, тешка по 100 тона - највећа икад спојена у космосу - сусрела су у првом америчко-руском свемирском "рандевуу" послије 20 година.
1997. - Конгрес Еквадора смијенио предсједника Абдалу Букарама, прогласивши га неурачунљивим.
2000. - Вршилац дужности предсједника Русије Владимир Путин изјавио да су окончане операције у главном граду Чеченије - Грозном, одакле су избачени исламски терористи.
2000. - Бивши фински шеф дипломатије Тарја Халонен побиједила на предсједничким изборима, поставши прва жена шеф државе у историји Финске.
2000. - Убијен југословенски министар одбране Павле Булатовић. На њега је пуцано у ресторану Фудбалског клуба "Рад" на Бањици.
2001. - Градско вијеће федералног Сарајева званично је покренуло процес кандидатуре града Сарајева за домаћина Зимских олимпијских игара 2010. године. Међународни олимпијски комитет одбацио је ову кандидатуру.
2001. - Влада СРЈ усвојила план за рјешавање кризе на југу Србије, чијом примјеном би се постигло рјешење мирним путем, уз укључивање представника албанске националне заједнице и сарадњу са међународном заједницом.
2004. - Од експлозије у московском метроу погинуло 39 људи. За овај терористички чин руски предсједник Владимир Путин оптужио чеченског побуњеничког лидера Аслана Масхадова.
