Данас је сриједа, 6. јануар, шести дан 2021. године. До краја године има 359 дана.
1169. - Француска и Енглеска склопиле мир приликом сусрета у Монмирају краљева Луја Седмог и Хенрија Другог.
1322. - Српски краљ Стефан Дечански Немањић, син краља Милутина, крунисан је у манастиру Жича. Током владавине до 1331. побиједио је војску босанских феудалаца, а кад су Бугарска и Ромеја /Византија/ против Рашке склопиле војни савез, не чекајући напад, потукао је Бугаре код Велбужда и осигурао превласт над Македонијом, чиме је српска држава постала најмоћнија на Балкану. У спомен на ту битку на Метохији је подигао манастир Дечани, по којем је назван Дечански.
1367. - Рођен енглески краљ Ричард Други, који је на пријесто дошао у десетој години, наслиједивши дједа Едварда Трећег. Током владавине до 1399, кад га је збацио рођак Хенри Болингброк, прогласивши се краљем Хенријем Четвртим, био је принуђен да од незадовољног високог племства грчевито брани прерогативе краљевске власти. Умро је 1400. под мистериозним околностима у заточеништву у замку Понтефракт.
1745. - Рођен француски проналазач Жак Етјен Монголфје, који је с братом Жозефом Мишелом 1783. конструисао први балон, напуњен загријаним ваздухом.
1810. - Миром у Константинопољу поражено Отоманско царство предало је Русији полуострво Крим и област Кубан.
1822. - Рођен њемачки археолог Хајнрих Шлиман, који је 1868. открио Троју, користећи се подацима из Хомерових спјевова "Илијада" и "Одисеја". Открио је и Микену, Орхомен и Итаку, утрошивши на археолошка ископавања своје цјелокупно милионско богатство.
1829. - Умро чешки слависта Јозеф Добровски, отац славистике, творац чешке граматике и граматике старословенског језика, средишња личност чешког народног препорода. Проучавао је све словенске језике и књижевности, посебно рад словенских просвјетитеља Ћирила и Методија, словенске азбуке и старословенски језик. Дјела: "Историја чешког језика и књижевности", "Граматика чешког језика", "Граматика старословенског језика", славистичке збирке "Славин", "Слованка".
1852. - Умро француски учитељ Луј Брај, проналазач азбуке за слијепе, назване Брајов систем. И сам слијеп, изумио је систем испупчених тачака, чије комбинације означавају поједина слова, помоћу којег слијепи могу да читају.
1859. - Рођен српски хирург Војислав Суботић, оснивач Медицинског факултета и шеф Хируршког одјељења Општедржавне болнице у Београду, водећи хирург у Србији крајем 19. и почетком 20. вијека. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.
1872. - Рођен руски композитор и пијаниста Александар Николајевич Скрјабин, претеча експресионизма, чије је стваралаштво засновано на теозофској концепцији свијета /сједињавање душе смртника с бесмртним суштаством божанског/. Дјела: композиције за оркестар "Божанствена поема", "Прометеј", "Поема екстазе", клавирски прелудијуми, сонате, етиде.
1885. - Рођен српски теоретичар социјализма Душан Поповић, један од покретача радничког покрета у Србији и секретар Српске социјалдемократске партије. С Димитријем Туцовићем је покренуо часопис "Борба". Преводио је Карла Маркса, Аугуста Бебела, Карла Кауцког. Умро је у Лондону 1919, а његови посмртни остаци пренесени су у отаџбину 1959.
1916. - Код Мојковца на десној обали ријеке Таре у Првом свјетском рату почела петодневна битка Прве санџачке дивизије /6.500 бораца/ црногорске Санџачке војске и аустроугарске 53. и 62. дивизије /око 20.000 војника/. У вријеме повлачења српске војске правцем Андријевица - Подгорица - Скадар Црногорци су невиђеом храброшћу, под командом начелника Штаба црногорске Врховне команде дивизијара Јанка Вукотића, потиснули троструко јачег непријатеља и српској војсци омогућили пролаз до албанског приморја.
1919. - Умро амерички државник Теодор Рузвелт, предсједник САД од 1901. до 1909, чија је политика створила свјетску силу од до тада изолационистичке Америке. Дужност шефа државе преузео је као потпредсједник САД, послије убиства предсједника Вилијама Мекинлија 1901. Иницијатор је изградње Панамског канала, а за посредовање у руско-јапанском рату 1905. добио је 1906. Нобелову награду за мир.
1929. - Југословенски краљ Александар Први Карађорђевић суспендовао устав и завео диктатуру.
1941. - Предсједник САД Френклин Рузвелт у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о "четири слободе" - слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва.
1945. - Маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Меклин у Другом свјетском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против њемачких снага.
1949. - Умро амерички филмски режисер Виктор Флеминг, који је свјетску славу стекао филмом "Прохујало са вихором". Остали филмови: "Чаробњак из Оза", "Капетан Храброст", "Тортиља Флат", "Јованка Орлеанка".
1950. - Велика Британија признала Кину.
1981. - Умро шкотски писац Арчибалд Џозеф Кронин, у чијим је дјелима, прожетим благим романтизмом и друштвеном критиком, описан живот рудара и британске средње класе. Дјела: романи "Шеширџијин замак", "Цитадела", "Звијезде гледају с неба", "Шпански вртлар", "Госпођа са каранфилима", "Три љубави", "Прегршт ражи", "Херојске године", "Јудино дрво", драма "Јупитер се смије", мемоари "Пустоловине у два свијета".
1993. - Умро Рус Рудолф Хаметович Нурејев, звијезда свјетске балетске сцене. На Запад је емигрирао послије гостовања у Паризу 1961. Упамћен је по незаборавним главним улогама у многим балетима, укључујући "Лабудово језеро", "Жизелу", "Петрушку".
1993. - Умро амерички трубач, пјевач, композитор, аранжер и шеф оркестра Џон Биркс Дизи Гилеспи, један од најбољих трубача и импровизатора у историји џеза. Одиграо је пресудну улогу у стварању тзв. би-бап музике.
1995. - У провинцији Шанси на сјеверу Кине погинуло је најмање сто људи од експлозије послије судара два теретна воза, натоварена тонама тринитротолуола.
2004. - Иран и Египат постигли споразум о обнови дипломатских односа, који су били прекинути пуних 25 година.
2014. - Румунски Врховни суд осудио на четири године затвора бившег румунског премијера Адријана Настасеа због корупције и на три године због изнуде.
2016. - Сјеверна Кореја извела пробу хидрогенске бомбе, а бројне државе, међу којима САД, Русија, Кина и Јапан, осудиле режим Пјонгјанга. УН је увео међународне санкције тој земљи.
