Данас је четвртак, 6. мај, 126. дан 2021. До краја године има 239 дана.
1237. - У манастиру Милешева сахрањене мошти оца српске државотворности - Светог Саве, скоро годину и по дана послије његове смрти у бугарској пријестоници Трново, гдје је умро на повратку из Јерусалима у Србију. Бугарски цар Иван Асен Други једва је пристао на захтјев Савиног синовца краља Владислава да мошти пренесе у отаџбину - и Асен и Трновљани су сматрали почивање Савиног тијела код њих за велику милост Божију.
1626. - Холандски насељеник Петер Минуит за дрангулије чија вриједност није премашивала 25 долара од Индијанаца купио острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк.
1758. - Рођен један од вођа Француске револуције - Максимилијан Франсоа Изидор де Робеспјер, предводник партије јакобинаца и зачетник револуционарног терора. Због политичког поштења народ Париза га је назвао "Неподмитљиви". Одиграо је кључну улогу одлучивања о погубљењу краља Луја Шеснестог 21. јануара 1793, обарању с власти жирондинаца крајем маја 1793. и успостављању јакобинске диктатуре од јуна 1793. до краја јула 1794. Као члан "Одбора јавног спаса" био је стварни шеф револуционарне владе и утицао је на Конвент да донесе декрете о укидању свих феудалних обавеза, враћању општинске земље сељацима, конфискацији имовине емиграната, укидању ропства у француским колонијама. Установио је револуционарни календар с новим празницима и називима мјесеци /термидор, бример, фриктидор.../. "Укинуо" је хришћанство, завео нову вјеру у "Врховно биће" и постао њен првосвештеник. Борећи се против спољне интервенције, био је иницијатор стварања револуционарне армије. Послао је на гиљотину све прваке револуције и саборце који су заступали друкчије идеје или се противили терору. Кад је крупна буржоазија извела термидорски преврат 27. јула 1794, сутрадан су на гиљотини окончали живот он и остале јакобинске вође.
1804. - У Остружници код Београда почела устаничка скупштина ради успостављања судских и управних власти на ослобођеној територији, коју је сазвао вођа Првог српског устанка Карађорђе. Током скупштине, окончане 15. маја, пропао је покушај неких старјешина да је усмјере против Карађорђа и поново поставе питање вођства устанка.
1840. - Пуштене у промет прве поштанске марке у Великој Британији - од једног и два пенија с ликом краљице Викторије Прве.
1856. - Рођен аустријски љекар јеврејског поријекла Сигисмунд Шломо Фројд, познат као Сигмунд Фројд, оснивач психоанализе, љекар за нервне болести и професор нервне патологије на Универзитету у Бечу. Пред нацистима је 1938. емигрирао у Лондон, гдје је 1939. умро. Посебно је истицао значај несвјесне психе и сексуалног нагона на психички живот људи. Његове психоаналитичке студије су знатно утицале и на литературу и на филозофију. Објавио је велики број дјела и психоаналитичких студија од опште медицинске, посебно психотерапијске вриједности. Био је комплексна личност у сваком погледу, а национално се није никад до краја осјећао Јеврејином /због чега је имао неспоразума са сународницима/, нити припадником аустријске или њемачке културе, али се 1914. - накратко, до првих пораза аустругарске војске у Првом свјетском рату од српске армије - одушевио походом Аустро-Угарске против, како је говорио, "дрских Срба". Дјела: "Психопатологија свакодневног живота", "Тумачење снова", "Три расправе о сексуалној терорији", "Досјетка и њен однос према несвјесном", "Прилог историји психоаналитичког покрета", "Увод у психоанализу","Тотем и табу", "О сну", "Психологија маса и анализа ега", "Ја и оно", "Микеланђелов Мојсије", "Достојевски и оцеубиство", "Нелагодност у култури", "Нова предавања за увођење у психоанализу", "Студије о хистерији" /с Јозефом Бројером/, "Аутобиографија".
1856. - Рођен амерички истраживач и адмирал Роберт Едвин Пири, чија је експедиција у априлу 1909. успјела да прва доспије до Сјеверног пола. Испитао је најсјевернији дио Гренланда, опловио га и 1901. установио да је острво. Дјела: "На сјевер преко Великог леда", "Најближе полу", "Сјеверни пол", "Тајне поларних путовања".
1861. - Рођен индијски писац и филозоф Рабиндранат Тагоре, добитник Нобелове награде за књижевност 1913. Написао је више од хиљаду поема, 24 драме, осам романа, најмање осам томова приповиједака, више од 2.000 пјесама и мноштво есеја. Писао је на бенгалском језику, а поезију је сам преводио на енглески. Напустио је традиционални књижевни бенгалски и писао на говорном језику. Његова поезија се одликује једноставношћу емоција и лирским достојанством језика, есеји снагом и јасноћом мисли, а романи друштвеном свијешћу. Главни циљ било му је повезивање источне и западне културе. Дјела: збирке пјесама "Градинар", "Гитанџали", збирке приповиједака "Група прича", "Златан чамац", "Касна жетва", "Снови", "Нуђења", роман "Гора", лирске драме "Читра", "Малини", публицистички рад "Национализам".
1862. - Умро амерички писац Хенри Дејвид Торо, један од најбољих америчких есејиста, назван "пустињак Валдена" зато што је од 1845. до 1847. живио усамљенички у шумама поред језера Валден. Писао је против ропства, отимачког рата САД против Мексика од 1846. до 1848. у корист робовласничког Југа, проповиједао је враћање природи и спајао мистику, филозофију природе и трансцедентализам. У најважнијем дјелу - збирци од 18 есеја "Валден", познатој и као "Живот у шуми", описао је усамљеничка искуства и погледе на живот и друштво. Остала дјела: "Дневник" /14 књига/, есеји "Грађанска непослушност", "Ропство у Масачусетсу", "Одбрана Џона Брауна".
1868. - Рођен српски математичар Михајло Петровић, оснивач Београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као дјечак је научио рибарски занат, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак "Мика Алас". Написао је више од 400 радова из теоријске и примијењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примијењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима и веома је допринио математичкој анализи, посебно теорији диференцијалних једначина и теорији функција. Дјела: "Квалитативна интеграција диференцијалних једначина", "Елементи математичке феноменологије", "Феноменолошко пресликавање", "Предавања о математичким спектрима", путопис "Кроз поларну област", популарно написан роман "Јегуље".
1895. - Рођен амерички глумац италијанског поријекла Рудолф Валентино, најпопуларнија филмска звијезда почетком 20. вијека. Премда скромних глумачких способности, прославио се у нијемим филмовима улогама заводника, стекавши милионе обожаватељки. Филмови: "Четири јахача апокалипсе", "Дама с камелијама", "Шеик", "Шеиков син", "Крв и пијесак", "Млади раџа", "Господин Бокер", "Црни орао".
1915. - Рођен амерички филмски глумац и режисер Орсон Велс, чији је први филм "Грађанин Кејн" - дјело виртуозне изражајне снаге и оригиналности, техничких новина и новог начина монтаже - један од најбољих у историји кинематографије. Свако његово дјело носи печат снажне и оригиналне личности. Добио је 1971. награду "Оскар" за животно дјело. Остали филмови: режија и глума - "Величанствени Амберсонови", "Дама из Шангаја", "Магбет", "Отело", "Зрно зла", "Господин Аркаден", "Процес", "Поноћна звона", "Истине и лажи", глума - "Сиротица из Локвуда", "Трећи човјек", "Хотел `Интернационал".
1919. - На Версајској мировној конференцији послије Првог свјетског рата пораженој Њемачкој одузете колоније у Африци.
1932. - Француског предсједника Пола Думеа у Паризу убио руски емигрант.
1937. - Погинуло 36 путника највећег њемачког дирижабла "хинденбург", који се запалио послије прелијетања Атлантика, у тренутку кад је слијетао у Лејкхарст у америчкој држави Њу Џерси.
1941. - У Грацу у Другом свјетском рату нацистичке њемачке вође одлучиле да етнички очисте дијелове Југославије. Депортацијама су подвргнути Срби из усташке НДХ и Словенци који су из Словеније пресељавани у Србију ради ослобађања простора за насељавање Нијемаца, а Јевреји и Роми су депортовани и убијани у концентрационим логорима.
1949. - Умро белгијски писац фламанског поријекла Морис Метерлинк, добитник Нобелове награде за књижевност. Дјела: позоришни комади "Пелеас и Мелисанда", "Мона Вана", "Плава птица", "Принцеза Мален", дјела филозофско-лирске инспирације "Мудрост и судбина", "О смрти", "Живот пчела", "Живот мрава", збирка пјесама "Топли стакленци".
1974. - Западноњемачки канцелар Вили Брант поднио оставку послије кампање опозиције због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источноњемачки шпијун.
1981. - САД протјерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.
1991. - У Сплиту избиле жестоке демонстрације против ЈНА, у којима је убијен војник Сашко Гешовски, а слика дављења војника Светланча Накова обишла је свијет.
1992. - Умро Радисав Радовановић, један од 1.300 српских каплара славног Ђачког батаљона, предсједник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је послије пробоја Солунског фронта наставио марш за ослобођење отаџбине. Послије Првог свјетског рата је дипломирао агрономију и бавио се истраживањима у тој области. Био је директор Пољопривредног комбината "Беље", а потом је радио у Пољопривредном комбинату "Београд".
1992. - Умрла америчка филмска глумица њемачког поријекла Марлен Дитрих, која је снимила више од 50 филмова и важила за најтипичнији примјер вамп-глумице. Сахрањена је у родном Берлину, иако је највећи дио живота провела у САД, гдје је побјегла од режима Адолфа Хитлера, одбивши 1937. нацистичког диктатора који јој је понудио сјајну умјетничку каријеру у Њемачкој. Филмови: "Плави анђео", "Жудња", "Мароко", "Шангај-експрес", "Кисмет", "Обешчашћена", "Свједок оптужбе", "Суђење у Нирнбергу".
1993. - Скупштина Републике Српске на Палама одлучила да се о Венс-Овеновом плану за бившу БиХ, који је у Атини претходно потписао предсједник Републике Српске Радован Караџић, изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 одсто бирача.
1994. - Француски предсједник Франсоа Митеран и енглеска краљица Елизабета Друга отворили тунел испод Ла Манша.
1996. - Влада предсједника Гватемале Алвара Арсуа и вође љевичарске гериле потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата у тој средњоамеричкој земљи.
1999. - Током НАТО агресије на СРЈ погинуо Горан Раичевић, атлетичар дугопругаш, репрезентативац, троструки првак Балкана у кросу. Био је припадник Војске Југославије, а убијен је снајперским хицем у Медвеђи.
2000. - Становници Хрватског Благаја спријечили комеморативни скуп Срба у Вељуну, који је требало да буде одржан поводом страдања 520 становника овог кордунског мјеста и околних села, које су усташе убиле 6. маја 1941. године.
2000. - Ирска републиканска армија /ИРА/ објавила да је спремна да започне процес разоружања својих припадника и прихватила поновно отварање преговора са Комисијом за разоружање Сјеверне Ирске.
2005. Умро је Џои Грант, легендарни умјетник "Дизнија", аутор Краљице-вјештице у дугометражном цртаном филму "Сњежана и седам патуљака".
2007. - Умро један од највећих српских пјесника академик Стеван Раичковић.
2013. - Умро Ђулио Андреоти, италијански политичар и државник.
