Данас је понедјељак, 6. март, 65. дан 2023. године. До краја године има 300 дана.
1475. - Рођен италијански вајар, сликар, архитекта и писац Микеланђело Буонароти, један од највећих умјетника ренесансе. У камену је клесао савршене пропорције људског тијела, његову животност и активну снагу, драматичну интензивност мисли и осјећања. У Сикстинској капели у Ватикану осликао је призоре из Старог завјета, укључујући огромни "Страшни суд", величанствена дјела пластичне снаге и простудираних покрета. Саградио је Лоренцову библиотеку у Фиренци, у Риму је пројектовао трг Камподиљо, довршио најљепшу ренесансну палату Фарнезе и наставио рад на цркви Светог Петра. Писао је стихове мисаоног садржаја и страсног израза /"Сонети", "Мадригали"/. Скулптуре: "Давид", "Мојсије", "Робови", "Јутро", "Вече", "Дан", "Ноћ", "Пијета".
1480. - У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалијско освајање Марока, а Португалија се одрекла претензија према Канарским острвима.
1619. - Рођен француски писац Савинијен Сирано де Бержерак, чија су дјела комбинација политичке сатире и научне фантазије. Тешко је рањен 1640, због чега је напустио војску у којој се истакао као изузетан мачевалац. Написао је по једну комедију и трагедију. Писао је пјесме, али је најпознатији по дјелу "Други свијет" у којем је описао путовање на Мјесец и Сунце. Едмон Ростан је у херојској комедији "Сирано де Бержерак" створио од њега симбол изузетне душевности и ума у судару с друштвеним стегама и сопственом физичком ружноћом.
1836. - Трупе под командом предсједника Мексика генерала Антонија Лопеса де Санта Ане заузеле тврђаву Аламо у Тексасу и побиле све браниоце, укључујући Дејвија Крокета.
1882. - Кнез Милан Четврти Обреновић прогласио се краљем Србије. Седам година касније истог датума је абдицирао у корист сина Александра.
1900. - Умро њемачки инжењер Готлиб Вилхелм Дајмлер, који је 1883. конструисао први аутомобилски бензински мотор. Тај мотор је омогућавао брзину возила од 18 километара на час. Основао је компанију "Дајмлер Моторен-Гезелшафт" 1890, која се 26 година послије његове смрти ујединила с фабриком Карла Бенца у компанију "Дајмлер-Бенц", произвођача престижних аутомобила "мерцедес".
1926. - Рођен пољски филмски режисер Анджеј Вајда, чији је изразито експресионистички поступак утемељио субјективни реализам и био главна вриједност "црне серије" пољског филма педесетих година 20. вијека. Филмови: "Генерација", "Канал", "Пепео и дијамант", "Лотна", "Самсон", "Прах", "Свадба", "Обећана земља", "Човјек од мрамора", "Госпођице из Вилка", "Диригент", "Човјек од гвожђа", "Дантон", "Једна њемачка љубав".
1930. - Умро њемачки адмирал Алфред фон Тирпиц, који је као министар морнарице од 1897. до 1916. допринио изградњи моћне ратне флоте Њемачке. Ратну морнарицу је градио ради обрачуна с Великом Британијом, уз снажну подршку цара Вилхелма Другог, и у Првом свјетском рату је изазвао неограничени подморнички рат, укључујући потапање трговачких бродова. Написао је мемоаре "Сјећања".
1941. - Крунски савјет у Другом свјетском рату одлучио да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Њемачка и Италија гарантују неповредивост територије.
1944. - Полетјевши с ваздухопловних база у Великој Британији, 658 америчких бомбардера у Другом свјетском рату започело даноноћно бомбардовање Берлина.
1945. - Умрла Милена Павловић-Барили, умјетник рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Под утицајем ренесансних мајстора инсистирала је на прецизности, јасно артикулисаном цртежу, наглашеној линеарности. Живот је провела између два свијета - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Умјетничку школу у Београду, студирала у Минхену, живјела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939, гдје је била илустратор модног часописа "Вог" и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Од посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.
1949. - Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију "Весело вече", која је по континуитету свјетски рекордер.
1950. - Умро француски државник Албер Лебрен, предсједник Француске од 1932. до 1940. Као посљедњи предсједник Треће републике, послије нацистичке окупације у Другом свјетском рату, натјеран је да власт преда марионетској влади маршала Анрија Филипа Петена.
1953. - Георгиј Маљенков послије смрти бољшевичког диктатора Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије.
1957. - Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд су уједињене у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.
1965. - Министарство одбране САД саопштило да ће у Јужни Вијетнам пребацити 3.500 маринаца, чиме је отпочело отворено америчко војно ангажовање у тој земљи.
1967. - Умро мађарски композитор Золтан Кодаљ, уз Белу Бартока најзначајнији мађарски музички стваралац 20. вијека, у чијим дјелима је препознатљива мелодика и ритам народне музике. Написао је студије о мађарском музичком фолклору и издао збирке народних пјесама. Дјела: кантата "Псалмус хунгарицус", сценска музика "Хари Јанош", оркестарско дјело "Игре из Галанте".
1970. - Из Комунистичке партије Чехословачке искључен њен бивши лидер Александер Дубчек.
1973. - Умрла америчка списатељица Перл Бак, добитник Нобелове награде за књижевност 1938, која је написала серију романа из кинеског живота. Такође је писала књиге за децу и есеје. Као ћерка мисионара дуго је живјела у Кини. Послије Другог свјетског рата основала је фондацију "Перл Бак" за помоћ дјеци америчких војника који су служили у Азији. Фондацији је 1967. завјештала највећи прихода од књига - више од седам милиона долара. Дјела: романи "Добра земља", "Синови", "Змајево сјеме", "Растурени дом", "Мајка", "Изгнанство", "То поносно срце", "Обећање", "Павиљон жена", "Божур", "Скривени цвијет".
1980. - Француска књижевница белгијског поријекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије.
1988. - Британски командоси, припадници елитне јединице САС, у Гибралтару убили тројицу терориста Ирске републиканске армије.
1993. - У Церској и Коњевић Пољу није било никаквог масакра, изјавио је послије посјете тим источнобосанским селима командант мировних снага УН у бившој БиХ француски генерал Филип Морион, дематујући пропагандну измишљотину владе у Сарајеву под контролом Алије Изетбеговића, коју су западни медији били прихватили као ноторну чињеницу.
1994. - Умрла грчка глумица Мелина Меркури, веома ангажована шездесетих година 20. вијека у борби против војне хунте, потом министар културе у влади грчких социјалиста. Филмови: "Стела", "Онај који мора да умре", "Циганин и џентлмен", "Никад недељом", "Федра", "Побједници", "Једном није довољно", "Маја и Бренда", "Лизистрата", "Слатка птица младости", аутобиографија "Ја сам рођена Гркиња".
1999. - На сјеверу Камбоџе уз границу са Тајландом ухапшен Та Мок, посљедњи од вођа маоистичког герилског покрета "Црвених Кмера", који су током четворогодишње страховладе Камбоџом у другој половини седамдесетих година 20. вијека побили између милион и два милиона људи.
2007. - У самоубилачким бомбашким нападима на шиитске ходочаснике у ирачком граду Хили погинуло 115, а рањено најмање 200 људи.
2012. - Умро је Роберт Б. Шерман, писац Дизнијевих филмских класика. Заједно са братом Ричардом компоновао је пјесме за бројне Дизнијеве филмове, међу којима су "Књига о џунгли", "Мери Попинс", за коју су освојјили двије награде Оскар и једну Греми...
2016. - Умрла Ненси Реган /Ен Френсис Робинс/, америчка филмска глумица, супруга предсједника САД Роналда Регана.
2017. - Предсједник САД Доналд Трамп потписао је модификовану верзију декрета о привременој забрани путовања за шест већински муслиманских земаља, чију је првобитну верзију забранио федерални суд. Грађанима Ирана, Либије, Сомалије, Судана, Сирије и Јемена је блокиран улаз у САД на 90 дана. Ирак је уклоњен с листе након што је пристао да сарађује са америчком владом и забрани својим грађанима да аплицирају за визе.
2020. - У нападу у Кабулу убијено 27 људи, а рањено 55 особа. Одговорност преузела терористичка организација "Исламска држава".
2021. - Умро холандски инжењер Лу Отенс, проналазач аудио-касета који је помогао у стварању компакт диска.
