Данас је сриједа, 7. август, 219. дан 2019. До краја године има 146 дана.
1830. – Француска скупштина је за краља Француске изабрала Луја Филипа, послије пада Шарла Десетог Бурбонског у Јулској револуцији. Нови монарх је постао познат као “краљ грађанин”.
1834. – Умро француски проналазач Жозеф Мари Жакар, који је 1801. изумио механички ткачки разбој, назван њему у част “Жакарова машина”.
1858. – Краљица Викторија Прва Александрина изабрала Отаву за пријестоницу британског доминиона Канада.
1859. – Рођен српски глумац, редитељ и писац позоришних комада, хумористичких фељтона и комедија Илија Станојевић, познат као Чича-Илија. Најпопуларнији комичар свог времена, изузетно омиљен глумац, живог и спонтаног хумора и богатог духа. Изузев четири године у Српском народном позоришту у Новом Саду, цијелу каријеру провео је у Народном позоришту у Београду. Написао је лакрдију с пјевањем “Дорћолска посла”, а с Јанком Веселиновићем комедију с пјевањем “Потера”. Оставио снажан печат међу београдским боемима који су се окупљали у Скадарлији. Публику је посебно одушевљавао улогама Папа-Наска (“Дорћолска посла”), Кир Јање у истоименој комедији, Вула Пупавца у “Подвали”, Калче у “Ивковој слави”, Срете чизмара у “Злој жени”, Штанцике у “Избирачици”, Фалстафа у “Веселим женама”, Ткача Цедуље у “Сну летње ноћи”, Полонија у “Хамлету”, Касија у “Јулију Цезару”, улогама у “Уображеном болеснику” и “Грађанину као племићу”.
1876. – Рођена холандска играчица Маргарета Гертруда Зеле, позната као Мата Хари – према имену које је прије Првог свјетског рата узела док је живјела на Јави, тада под колонијалном влашћу Холандије. Под изговором да је њемачка шпијунка стријељана је у близини Париза у октобру 1917.
1895. – Отворена прва међународна изложба модерне умјетности у Венецији, која се од тада одржава сваке друге године.
1900. – Умро њемачки револуционар Вилхелм Либкнехт, један од оснивача Друге интернационале 1889. Учествовао је у револуцији 1848. и 1849. у Њемачкој, потом је емигрирао и у Лондону је годинама сарађивао с Карлом Марксом. Седам година по повратку у отаџбину основао је Социјалдемократску партију Њемачке, а од 1874. неколико пута је биран у Рајхстаг.
1912. – Русија и Јапан су потписали споразум о подјели интересних сфера у Монголији и Манџурији.
1938. – Умро руски позоришни глумац, театролог и редитељ Константин Сергејевич Станиславски, оснивач Художественог театра у Москви 1898, чији је умјетнички руководилац и идеолог био до краја живота. У режији и глуми до савршенства је развио позоришни реализам. Основни принцип његове теорије јесте да глумац увијек мора истински да проживљава улогу. Његова теорија, позната као “систем Станиславског”, имала је огроман утицај – и сада има велики број приврженика међу позоришним умјетницима. Дјела: “Мој живот у умјетности”, “Глумчев рад над собом”.
1942. – Почело искрцавање америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал у групи Соломонских острва, чиме је означен почетак офанзивних дејстава савезника на Пацифику у Другом свјетском рату. Јапанци су на Гвадалканалу изградили ваздушно упориште ради напада на америчке конвоје који су пловили према Аустралији. Већ првог дана је заузет је главни циљ – Хендерсонов аеродром, али је услиједио изненадни јапански противнапад, тако да је права битка за Соломонска острва тек почињала, па су Американци потпуно овладали Соломонским острвима тек у фебруару 1943.
1945. – СССР у Другом свјетском рату објавио рат Јапану у складу са закључцима вођства антихитлеровске коалиције. Совјетске јединице с милион и по војника, 5.556 тенкова и 3.466 авиона су са три стране продрле у Манџурију. За кратко вријеме јапанска квантуншка армија је поражена и 21. августа је присиљена да прекине борбу. Послије само седмице дана Јапан је капитулирао. У том кратком рату Јапанци имали 60.000 погинулих и скоро 600.000 заробљених.
1957. – Умро амерички филмски глумац Оливер Норвел Харди, симпатични “дебељко”, чији непоновљиви гегови у пару са Стеном Лорелом и сада засмијавају публику широм свијета. Филмови: “Ми из Оксфорда”, “Два добра другара”, “Фра Дијаволо”, “Велики посао”, “Удри бригу на весеље”, “Наша жена”, “На Дивљем западу”.
1960. – Кубански премијер Фидел Кастро објавио одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби.
1960. – Обала Слоноваче прогласила независност од Француске.
1989. – Умрла Мира Траиловић, позоришни редитељ. Годинама је била једна од најдоминантнијих личности српског и свјетског театра. Основала је 1956. позориште “Атеље 212”, а потом и БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), чији је умјетнички директор била од 1967. до смрти. Била је и умјетнички директор Међународног позоришног фестивала у француском граду Нансију 1983. и 1984. Као редитељ представила је београдској публици први пут најзначајнија имена свјетске позоришне авангарде – попут Ежена Јонеска, Жан-Пол Сартра, Едварда Олбија, Томаса Стернса Елиота, Стањислава Игнација Виткјевича, а на сцену је поставила и хипи-мјузикл “Коса”.
1990. – Афрички национални конгрес Нелсона Менделе послије 29 година одустао од оружане борбе против власти бијеле мањине, а заузврат влада Јужне Африке прихватила разговоре о окончању система апартхејда.
1997. – Камбоџански министар иностраних послова Унг Хуот формално преузео дужност првог премијера, замијенивши збаченог принца Нородома Ранарита.
1998. – Од експлозије аутомобила бомби, које су у америчке амбасаде у Кенији и Танзанији подметнули исламски терористи, погинуло најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу.
2000. – Главни штаб руске војске саопштио да су руске снаге ликвидирале 160 чеченских побуњеника у ваздушним и артиљеријским нападима на истоку и југозападу Чеченије.
2000. – Полијетањем авиона из Београда за Бањалуку национална копанија РС “Ер Српска” и Југословенски аеротранспорт /ЈАТ/ обновили ваздушни саобраћај имеђу Републике Српске и Југославије.
2007. – Телевизије у Србији и Републици Српској приказале снимак на којем се види како бивши командант Петог корпуса Армије БиХ Атиф Дудаковић издаје наређење о спаљивању српских села у акцији од 14. до 17. септембра 1995. године.
