Данас је сриједа, 7. децембар, 341. дан 2022. До краја године има 24 дана.
43. п. н. е. - Убијен римски говорник, политичар, филозоф и писац Марко Тулије Цицерон, највећи стилиста у римском пјесништву. Био је републиканац, противник Гаја Јулија Цезара и Марка Антонија. Изабран је за конзула 63. године прије нове ере и открио је и разобличио завјеру Лукија Сергија Катилине, који је покушао да уништи Римску Републику и заведе личну диктатуру. Послије убиства Цезара 44. п. н. е. ухапшен је због серије напада на Антонија и убијен. У дјелу "О дужностима" записао је чувену изреку: "Највише право - највиша неправда", што ће рећи да превише ревносна примјена закона доноси неправду. Остала дјела: "Бесједе", "О бесједнику", "Расправе у Тускулу", "О старости", "О пријатељству", "О крајностима добра и зла", "О природи богова", бесједе "Против Катилине".
1815. - Француски маршал Мишел Неј погубљен послије суђења за издају, односно због помоћи цару Наполеону Првом Бонапарти у изгубљеној бици код Ватерлоа.
1834. - Рођен црногорски писац правно-историјских дјела Валтазар Богишић, професор универзитета у Кијеву и Одеси, академик и министар правде у Црној Гори. Славу му је донио "Општи имовински законик за књажевину Црну Гору", који је 1888. израдио на захтјев црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Законик је преведен на многе језике као примјер регулисања имовинског права. Остала дјела: "Правни обичаји код Словена", "Зборник садашњих правних обичаја код Јужних Словена", "Писани закони на словенском југу", "Напутак за описивање правнијех обичаја који у народу живе".
1857. - Рођен српски сликар Урош Предић, члан Српске академије наука и умјетности, типични представник академског реализма, мајстор портрета, икона и историјских композиција. У Бечу је завршио Ликовну академију, на којој је потом био асистент. Портретисао је готово све истакнуте личности Србије крајем 19. и прве половине 20. вијека и израдио више од хиљаду икона.
1863. - Рођен италијански композитор Пјетро Маскањи, творац прве веристичке опере. Дјела: опере "Кавалерија рустикана", "Ирис", "Пријатељ Фриц".
1894. - Умро француски дипломата Фердинан де Лесепс, који је од 1859. до 1869. руководио градњом Суецког канала. Започео је и градњу Панамског канала 1881, али је послије банкротства Друштва за изградњу канала избила велика афера. Истрагом је утврђено да је Друштво подмитило многе француске министре и посланике и све велике француске листове, што је приморало чак и потоњег француског премијера Жоржа Клемансоа да се привремено повуче из политичког живота. Панамски канал су довршиле САД 1914.
1896. - Дворској канцеларији у Бечу предат први "Царски меморандум" у којем су представници 14 српских аутономних општина у Босни и Херцеговини изложили неправде окупационе управе, која је погазила све повластице Срба у цркви и школи. Цар Франц Јозеф Први је с негодовањем одбацио меморандум, а потписници су на разне начине прогањани. До 1902. поднесена су још три меморандума, али су у деветогодишњим погађањима изневјерена народна очекивања.
1914. - Скупштина Србије у Нишу у Првом свјетском рату усвојила декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у заједничку државу, на коју су савезничке силе одговориле ћутањем. Будућност јужнословенских народа занимала је велике силе само уколико се уклапала у њихове калкулације о европској равнотежи и подјели интересних сфера.
1921. - Умро српски биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. У родном Шапцу завршио је гимназију, а Велику школу у Београду. Проучавао је флору Србије, Бугарске, Македоније и Босне и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.
1922. - Сјеверна Ирска гласала за одвајање од Републике Ирске.
1924. - Рођен португалски државник Марио Соареш, послије обарања диктатуре у Португалији 1974. три пута биран за премијера. Постао је 1986. шеф државе као први цивил на положају предсједника Португалије послије 60 година.
1928. - Рођен Аврам Ноам Чомски, амерички лингвиста, филозоф, писац, професор универзитета и дисидент. Његово поље дјеловања и интересовања обухвата лингвистику, информационе технологије, идеологију, савремено друштво, политички систем, образовање и низ других са овим феноменима повезаних тема. Заслужан је за развој теорије о генеративној граматици, која се сматра највећим доприносом лингвистици у 20. вијеку.
1941. - Јапан без објаве рата напао америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима, а неколико часова касније предсједник САД Френклин Рузвелт објавио је да је његова земља ушла у Други свјетски рат. Мучким нападом нанесени су огромни губици морнарици САД и Јапан је стекао велику предност у првој фази рата на Пацифику. Потопљени су готово сви ратни бродови у том дијелу свијета, осим носача авиона који су тог дана били на пучини. На земљи је уништено 178 авиона, 3.303 војника су погинула, а 1.272 рањена.
1941. - Велика Британија у Другом свјетском рату објавила рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР.
1946. - Скупштина Југославије изгласала закон о национализацији, којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је уједно ликвидиран инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50 одсто.
1953. - Израелски премијер Давид Бен Гурион - предсједник владе од оснивања државе Израел 1948. - поднио оставку.
1970. - Западна Њемачка признала границу Одра-Ниса, што је означило напредак у источној политици канцелара Вилија Бранта.
1971. - Совјетска васионска капсула почела да шаље радио и ТВ сигнале са Марса.
1974. - Кипарски предсједник архиепископ Макариос Трећи тријумфално дочекан на Кипру, који је напустио 15. јула 1974. послије државног удара. Преврат на Кипру су организовали грчки официри, али нису успјели да задрже власт.
1975. - Умро српски интерниста Радивоје Беровић, професор Медицинског факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Био је главни уредник часописа "Acta medica jugoslavica". Објавио је више научних радова на српском и страним језицима, укључујући дјело "Клиничка хематологија".
1975. - Индонезијска армија окупирала бившу португалијску колонију Источни Тимор.
1985. - Умро енглески писац Роберт Грејвс, истраживач грчке и јеврејске митологије, који је свјетски углед стекао историјским романом "Ја, Клаудије" и дјелом "Грчки митови". У поезији је одбацио викторијанску кићену традицију и артифицијелни француско-амерички модернизам, видјевши себе као традиционалног барда посвећеног "Бијелој богињи", музи мита, поезије и љубави. Остала дјела: "Хебрејски митови", аутобиографски опис живота у рововима Првог свјетског рата "Збогом свему томе", историјски роман "Клаудије Бог", митолошки романи "Хомерова кћи", "Златно руно", есеји "О енглеској поезији", "Обични асфодел", "Овјенчавајућа привилегија".
1988. - У земљотресу у Јерменији погинуло више од 25.000 људи, 12.000 је повријеђено, а пола милиона остало без крова над главом. Уништено је десет одсто јерменске индустрије.
1992. - Влада Индије забранила фундаменталистичке покрете послије нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и муслимана и разарања џамије у Ајођи, изграђене на рушевинама великог хинду храма који су у Средњем вијеку разорили муслимани.
1993. - Умро предсједник Обале Слоноваче Феликс Уфуе Боањи, афрички државник који је најдуже владао.
1995. - Сонда са америчког васионског брода "Галилеј" ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке прије него што је изгорјела.
1996. - У Алжиру су потписом предсједника Лиамина Зеруала озакоњене уставне реформе о забрани партија заснованих на религији.
2000. - Одржани предсједнички избори у САД. Због неизвјесног резултата између републиканца Џорџа Буша - Млађег и демократе Ала Гора на Флориди предузето ручно пребројавање гласова, које је трајало више од мјесец дана.
2000. - У болници "Сент Мери" у Манчестеру британски хирурзи успјели су раздвојити сијамске близанце у јавности познате као Џоди и Мери, окончавајући током операције живот једне бебе. Дјевојчице су рођене 8. августа са спојеним доњим дијелом тијела, са једним срцем и једним плућима.
2003. - На парламентарним изборима у Русији, четвртим од пада комунизма, побиједила Уједињена Русија, странка лојална предсједнику Владимиру Путину.
