Данас је сриједа, 7. јун, 158. дан 2023. До краја године има 207 дана.
1494. - Колонијалне силе Португалија и Шпанија у Тордесиљасу потписале споразум о подјели новооткривених земаља, према којем су територије источно од педесетог степена географске дужине /западно од Гринича/ припале Португалији, а западно од те линије Шпанији. Границу је повукао иницијатор споразума папа Александар Шести да би спријечио сукобе колонијалних сила у Новом свијету. У 17. и 18. вијеку у борбу за колоније умијешали су се Енглези и Холанђани, који нису поштовали папину подјелу.
1502. - Рођен италијански римокатолички свештеник Уго Буонкомпањо - папа Гргур Тринаести од 1572. до 1585, који је подстицао француске римокатолике на злочине и благословио покољ хугенота у Вартоломејској ноћи 1572. Подржавао је шпанског краља Фелипа Другог, ватреног присталицу инквизиције, у борби против протестантске Енглеске и помагао је језуите. Према савјету астронома, 1582. реформисао је календар, назван Грегоријански.
1523. - Послије побједе над Данцима Густав Ваза проглашен краљем Шведске под именом Густав Први.
1848. - Рођен Француз Пол Гоген, један од највећих сликара 19. вијека, чији је умјетнички поглед изграђен на противставу импресионистичком схватању. Сликарством је почео да се бави аматерски, а његов поступак карактеришу поједностављени облици у чврстој контури, широко третирани планови, богата хроматска скала, јаки контрасти боја, укидање перспективе. Тако настала синтетичка форма, мирна, робустна и монументална, натопљена је поезијом чисте чулности, а тема је најчешће егзотичан свијет домородаца тахићанског острва Фату-Ива, међу којима је дуго живио. Бавио се и скулптуром. Снажно је утицао на развој експресионизма и формирање фовизма. Најзначајније слике је урадио током два боравка на Тахитију, гдје је побјегао од цивилизације - "Черетање", "Двије дјевојке с Тахитија", "Материнство", "Бијели коњ", "Племкиња"... На Тахитију је отворен музеј "Пол Гоген".
1848. - Умро руски књижевни критичар и филозоф Висарион Григорјевич Бјелински, оснивач руске реалистичке естетике. Формулисао је теоријску основу новог правца у руској књижевности, названог "натурална школа". Настојећи да критици створи филозофску основу, проучавао је њемачку филозофију. Књижевност је посматрао као друштвену појаву и разлику између ње и науке видио је у томе што пјесник "мисли у сликама" и, за разлику од научника, "не доказује истину, већ је показује". Жестоко се борио против вулгарносоциолошког приступа и формулисао је социолошки акцентоване естетичке критеријуме на којима су изградили учење Николај Доброљубов и Николај Чернишевски. Написао је сјајне приказе дјела Александра Пушкина, Михаила Љермонтова и Николаја Гогоља, а његово "Писмо Гогољу" је образац прецизности и оштрине критичке мисли. Дјела: "О руској повијести и о повијестима Гогоља", "Књижевне маштарије", "Јунак наших дана", "Пјесме М. Љермонтова", "Диоба поезије на родове и видове", "Ријеч о критици", "Путовања Чичикова или `Мртве душе`", "И. А. Крилов", "Дјела Александра Пушкина".
1861. - У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза, у којој се једна балерина свлачила уз оскудно освјетљење.
1862. - САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем.
1867. - Рођен аустралијски писац Хенри Арчибалд Ларсен, познат као Хенри Арчибалд Лосон, вјерни сликар аустралијског колорита. Путовао је као морнар и рано почео да пише пјесме о пролетерима. Дјела: "Кратке приче у прози и стиху", "Земља из које сам дошао", "Дјеца прашуме", "Кад сам био краљ и друге приче", "Звијезда Аустралије".
1882. - Рођен српски љекар Константин Пејичић, директор Текелијанума - српске школе у Будимпешти. Медицину је завршио и докторирао у Пешти. Био је активан у политичком и јавном животу Срба у Војводини и један је од првих сарадника Летописа Матице српске, а сарађивао је и у "Сербским новинама". Био је поштовалац Доситеја Обрадовића и пропагатор његових идеја.
1896. - Рођен мађарски државник Имре Нађ, премијер од 1953. до октобра 1956, кад је у Мађарској избила антикомунистичка побуна. Као мобилисани аустроугарски војник заробљен је 1917. у Русији и потом је учествовао у борбама за учвршћење совјетске власти послије Октобарске револуције. Комуниста је постао 1918. и по повратку у Мађарску 1921. борио се против фашистичког режима Миклоша Хортија. Ухапшен је 1927. и емигрирао 1928. у Аустрију, а 1930. у СССР. Крајем 1944. се вратио у отаџбину с Црвеном армијом и као представник Комунистичке партије Мађарске у Привременој влади постао министар пољопривреде. Од 1945. до 1947. био је министар унутрашњих послова, послије чега је до 1953. обављао више државних и партијских функција. Бавио се и научним радом из области пољопривреде и аграрне политике и био члан Мађарске академије наука. Кад су совјетске трупе скршиле побуну - за коју је Москва кривила Нађа - склонио се у амбасаду Југославије у Будимпешти, али је касније изручен, послије чега му је на тајном монтираном процесу изречена смртна казна и 1958. је објешен као издајник.
1905. - Норвешки Стортинг донио одлуку о одвајању Норвешке од Шведске.
1917. - Рођен амерички филмски глумац, пјевач и забављач Дино Пол Крочети, познат као Дин Мартин, који је почетну славу стекао у тандему с комичарем Џеријем Луисом, с којим је снимио 18 филмова. Играо је и у многим вестернима и криминалистичким филмовима. Филмови: "Артисти и модели", "Холивуд или пропаст", "Рио Браво", "Четворо за Тексас".
1920. - Рођен француски политичар и публициста Жорж Марше, генерални секретар Француске Комунистичке партије од 1972. до 1994. Осамдесетих година 20. вијека се, под утицајем италијанских комунистичких реформиста, вербално опредијелио за политику "еврокомунизма", али је у суштини остао вјеран стаљинистичком поимању комунизма, подређујући своју партију прије свега интересима Москве. Дјела: "Шта је Француска Комунистичка партија?", "Демократски изазов", "Политика Француске Комунистичке партије", "Говоримо отворено", "Одговори", "Нада у садашњост".
1928. - Рођен амерички филмски режисер Џејмс Ајвори, који је током већег дијела каријере снимао у Индији, оставши вјеран темама из те земље и послије преласка у Европу. Филмови: "Кућевласник", "Шекспир-Валах", "Гуру", "Дивљи", "Квартет", "Врелина и прашина".
1935. - Умро српски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905. Изучавао је органску хемију, агрикултурну хемију и минералне сировине.
1935. - Умро руски биолог Иван Владимирович Мичурин, који се бавио побољшањем сорти воћака, годинама експериментишући с аклиматизацијом биљака на хладне зиме. Различитим поступцима - хибридизацијом, селекцијом и калемљењем - одгојио низ отпорних сорти трешања, кајсија, винове лозе и вишања.
1938. - Студенти Универзитета у Београду организовали академију посвећену одбрани Чехословачке од нацистичке Њемачке, под паролом "Вјерност за вјерност". Пријавило се око 60.000 добровољаца, али они нису ангажовани, јер су Чехословачку њени западни савезници препустили на милост и немилост Трећем рајху.
1940. - Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату окончала окупацију Норвешке.
1942. - Послије низа огорчених битака у Другом свјетском рату почео завршни њемачки напад на Крим ради заузимања Керча и Севастопоља. Совјетске снаге су пружиле жесток отпор непријатељу, неупоредиво надмоћнијем у тенковима и авионима, али су послије мјесец дана дијелом уништене, а дијелом евакуисане с полуострва. Севастопољ је пао послије 250 дана херојске одбране.
1942. - Окончана четвородневна битка за пацифичка острва, у којој су Американци нанијели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом свјетском рату.
1942. - У Јајинцима стријељан српски сликар јеврејског поријекла Бора Барух, који је заробљен као учесник Народноослободилачке борбе у Другом свјетском рату. Излагао је у Паризу, Лондону и Београду. На његовим сликама преовладавају пејзажи Париза и Београда, мора, затим мртва природа, портрети и композиције. У посљедњим годинама живота је сликао мотиве из рата и логора. Реалистичку концепцију је остваривао топлом импресионистичком обрадом.
1944. - Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије у Другом свјетском рату стигао на острво Вис. Послије њемачког ваздушног десанта на Дрвар 25. маја 1944. дио Врховног штаба је пребачен совјетским авионом у Бари, а затим британским бродом на Вис.
1948. - Предсједник Чехословачке Едуард Бенеш поднио оставку, не желећи да потпише нови устав, према којем је земља постала комунистичка држава.
1960. - Рођена Светлана Китић, најбоља српска, ексјугословенска и свјетска рукометашица.
1967. - Трећег дана израелско-арапског рата израелске снаге избиле на Суецки канал.
1970. - Умро енглески писац Едвард Морган Форстер, оштруман посматрач и аналитичар, духовит и ироничан. Живио је у Италији и Грчкој и нека дјела су тематски везана за те земље. Успјешно је контрастирао слободу паганизма и спутаност енглеске цивилизације . Дјела: романи "Гдје се анђели плаше да кроче", "Соба са изгледом", "Једно путовање у Индију", "Најдуже путовање", приче "Небески омнибус", "Вјечни тренутак", студија "Видови романа".
1971. - Совјетски васионски брод "Сојуз 2" спојио се у орбити око Земље са свемирском станицом "Саљут".
1973. - Канцелар западне Њемачке Вили Брант допутовао у Израел, као први западноњемачки лидер који је посјетио јеврејску државу.
1974. - У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. Станица је потпуно разорена бомбардовањем из ваздуха у прољеће 1999. током агресије НАТО пакта, предвођеног САД, на Савезну Републику Југославију.
1980. - Умро амерички писац Хенри Милер, који је страсно оспоравао друштвене конвенције и величао секс и умјетност. Забрањивана као порнографска и опсцена, његова дјела садрже странице врхунске поетске љепоте и луцидне есејистичке и филозофске дегресије. Бавио се и сликарством. Дјела : романи "Црно прољеће", "Јарчева обртница", "Мирни дани у Клишију", трилогија "Ружичасто распеће" /"Плексус", "Нексус," "Сексус"/, путопис "Карлос и Марусија", медитативно-критична проза "Космолошко око", "Мудрост срца", "Недјеља послије рата ","Књиге о мом животу".
1981. - Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор "Осирак" близу Багдада.
1988. - У Бангладешу, усвајањем уставног амандмана, ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге су стављене у стање приправности ради спречавања протеста противника амандмана.
1990. - Представнички дом парламента САД изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме СССР-у док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније.
1995. - Предсједник Тајвана Ли Тенг Хуи стигао у Калифорнију као први шеф те међународно непризнате државе који је ступио на тло САД, додуше у "формално-приватној посјети," што је изазвало огорчено реаговање Кине.
1996. - Војна хунта Бурме поднијела закон којим је практично ућуткала Националну лигу за демократију - главну опозициону партију коју предводи Аунг Сан Су Ћи, добитник Нобелове награде за мир.
2001. - Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о потврђивању Споразума о успостављању специјалних паралелних односа између СРЈ и Републике Српске.
2003. - Бугарски војни тужилац оптужио бившег министра одбране Бугарске Бојка Нојева за илегалну трговину оружјем са Сиријом.
2008. - Умро Дино Ризи, један од највећих италијанских режисера, у чијим су филмовима играли познати италијански глумци Софија Лорен, Виторио Гасман и Алберто Сорди.
2014. - Умро српски позоришни и филмски глумац Боривоје Бора Tодоровић, добитник бројних награда и признања, међу којима је и Гран-при у Кану за улогу у филму "Професионалац".
2014. - Умро Едуард Шеварднандзе, политичар и државник, министар спољних послова СССР, предсједник Грузије.
2019. - На ванредним парламентарним изборима у Грчкој конзервативна Нова демократија Кирјакоса Мицотакиса освојила највише гласова.
