Данас је недјеља, 7. мај, 127. дан 2023. До краја године има 238 дана.
1682. - Умро руски цар Фјодор Трећи Алексејевич Романов, кога је на пријестолу наслиједио полубрат Петар Први, назван Петар Велики. Цар је постао 1676, али - малољетан и болешљив - није био у стању да самостално влада, па су земљом практично управљали његови ујаци, бојари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини и омогућен је развој заната, рударства и трговине.
1833. - Рођен њемачки композитор Јоханес Брамс, истакнути касни романтичар. Досљедно је његовао класичну музичку равнотежу и као поборник оживљавања облика класичне и преткласичне музике компоновао је у традицији Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена и раних романтичара, али с довољно оригиналности и снаге да постигне јединство крепкости и њежне меланхолије, опорости и распјеваности. Синтетизовао је принципе класике и романтике, па су га сљедбеници назвали оснивачем њемачке новокласичне школе. Дјела: четири симфоније, камерна музика, виолинске и клавирске сонате, баладе, интермеца и варијације за клавир, два клавирска и један виолински концерт, вокалне композиције /"Њемачки реквијем"/, соло пјесме, хорови.
1840. - Рођен руски композитор Петар Иљич Чајковски, најистакнутији руски симфоничар 19. вијека, који је створио синтезу европског артизма и руске народне осјећајности. Његова музика се одликује искреношћу израза који разоткрива психолошке процесе и осјећања и својеврсном љепотом и снагом музичке мисли. Карактерише га и широко распјевана мелодика, богатство хармоније и блистав оркестарски колорит. Инспирисао се народном музиком, бајкама и руском историјом. Компоновао је шест симфонија, опере, увертире, концерте за клавир, концерте за виолину, камерну музику, балете, соло пјесме, клавирске композиције. Дјела: опере "Евгениј Оњегин", "Пикова дама", симфонија "Патетична", балети "Лабудово језеро", "Шчелкунчик", "Успавана љепотица", увертира "Ромео и Јулија".
1870. - Умро српски социјалиста Живојин Жујовић, идеолог социјализма, који је први у Србији изнио материјалистички поглед на свијет. Идеје социјалиста је прихватио на школовању у Русији, затим у Минхену и Цириху. Објавио је више студија, расправа и полемика.
1892. - Рођен српски писац Милутин Бојић, аутор поеме "Плава гробница" о масовном сахрањивању српских војника у море, трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом свјетском рату послије повлачења преко Албаније. Студирао је филозофију и педагогију у Београду. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Послије повлачења преко Албаније радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Дјела: четири књиге пјесама и више драма, укључујући "Краљеву јесен" и "Урошеву женидбу".
1893. - Поводом 400 година од оснивања Ободске штампарије, Књижевно-умјетничка заједница под предсједништвом Милана Милићевића приредила прву изложбу српских књига у Београду.
1901. - Рођен амерички филмски глумац Френк Џејмс Купер, познат као Гари Купер, један од најомиљенијих глумаца у историји Холивуда, препознатљив по наглашеној индивидуалности. Снимио је 84 филма. Филмови: "Закон Дивљег запада", "Наредник Јорк" /Оскар/, "Коме звоно звони", "Тачно у подне" /Оскар/, "Вера Круз", "Пријатељско убјеђивање", "Љубав поподне", "Дрво за вјешање".
1915. - Њемачка подморница у Првом свјетском рату торпедовала британски путнички брод "Лузитанија" код обала Ирске у којем је погинуло 1.198 људи, укључујући многе Американце, што је поколебало неутралисте у САД и допринијело расположењу за улазак у рат на страни сила Антанте.
1928. - У Великој Британији старосна граница изборног права жена снижена са 30 на 21 годину.
1943. - Савезничке снаге у Другом свјетском рату заузеле Тунис и Бизерту, присиливши Нијемце на повлачење.
1944. - Совјетске трупе у Другом свјетском рату отпочеле напад на Севастопољ и сутрадан су успјеле да избаце Нијемце из те важне црноморске луке на полуострву Крим.
1945. - Нацистичка Њемачка обуставила отпор, чиме је окончан Други свјетски рат у Европи, а 9. маја је потписала безусловну капитулацију.
1954. - Ослободилачке снаге Вијетнама потукле Французе код Дијен Бијен Фуа, што је утицало на француску јавност да појача захтјеве за престанак бесмисленог рата и француска влада је 21. јула 1954. прихватила споразум којим је окончала војну интервенцију у бившим колонијама у Индокини.
1960. - Леонид Брежњев на мјесту предсједника Президијума Врховног совјета СССР наслиједио маршала Климента Ворошилова.
1970. - Сомалија национализовала све стране нафтне компаније и банке.
1990. - Двојица норвешких смучара први успјели да дођу до Сјеверног пола без паса, возила или било какве помоћи са стране.
1995. - Кандидат конзервативаца, градоначелник Париза Жак Ширак, на предсједничким изборима у Француској побиједио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.
1997. - У извјештају владе САД осуђена сарадња Швајцарске с њемачким нацистима у Другом свјетском рату, посебно прихватање злата и драгоцјености опљачканих од жртава холокауста. У студији је наведено да је тиме продужен рат, јер је подржана "способност Њемачке да води рат".
1999. - Амерички авиони с пет пројектила разорили зграду Амбасаде Кине у Београду, усмртивши у њој троје кинеских новинара, а један цивил је убијен приликом бомбардовања оближњег хотела "Југославија". Претходно је НАТО авијација, као и пет дана прије тога, бомбама с материјалима високе проводљивости онеспособила кључне трафо-станице на ширем подручју Београда, изазвавши дјелимичан распад електроенергетског система у Србији.
2000. - Полагањем заклетве на свечаности у Кремљу, Владимир Путин званично преузео функцију предсједника Руске Федерације.
2005. - У Берлину у Њемачкој, отворен Меморијални центар у спомен шест милиона страдалих Јевреја током владавине нациста.
2010. - Умрла Лина Хорн, џез певачица која је пробила међурасне баријере и постала једна од првих црнкиња славних у Холивуду и на Бродвеју.
