Данас је понедјељак, 7. октобар, 280. дан 2019. До краја године остало је још 85 дана.
1571. - Шпанска и млетачка морнарица код Лепанта у југозападној Грчкој потукле турску флоту. У бици послије које Отоманско царство никад није било велика поморска сила најмање 25.000 Турака је погинуло, а потопљено је 80 турских бродова.
1813. - Падом Београда у турске руке угушен Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала прије избијања устанка 1804. То је укључивало све раније намете, али и појачану репресију, што је 1815. изазвало Други српски устанак, послије којег су Турци убрзано губили позиције у Србији.
1849. - Умро амерички писац Едгар Алан По, чију поезију карактеришу дубока сјета и туга и звучност и музикалност каткад чудесно ономатопејских стихова. Творац је кратке приповијетке страве из које је настала модерна криминалистичка и детективска прича. Дјела: поезија "Гавран", "Анабел Ли", "Побједник црв", "Звона", "Пјесме"; проза "Црна мачка", "Приче тајанства и маште", "Авантуре Гордона Пима", "Филозофија композиције".
1860. - Отоманско царство бератом признало Михаила Обреновића за кнеза Србије.
1885. - Рођен дански стручњак за атомску физику Нилс Хенрик Давид Бор, добитник Нобелове награде за физику 1922, који је поставио теорију структуре атома, објаснио свјетлосне спектре атома водоника и у Другом свјетском рату учествовао у САД у истраживањима која су претходила изради атомске бомбе. Његовим именом названи су многи појмови у атомској физици - "Борове орбите", "Борова теорија", "Борови услови фреквенције", "Боров принцип комплементарности", "Боров магнетон".
1914. - Рођен српски писац Михаило Лалић, члан Српске академије наука и умјетности. У Другом свјетском рату је интерниран у Грчку, али је пребјегао грчким партизанима и био политички комесар Југословенског батаљона. Дјела: романи "Свадба", "Зло прољеће", "Лелејска гора", "Хајка", "Раскид", "Прамен таме", "Заточеници", "Ратна срећа", "Докле гора зазелени", "Гледајући доље на друмове", приповијетке "На мјесечини", "Извидница", "Први снијег", "Гости", "Посљедње брдо".
1919. - Основана холандска авионска компанија КЛМ, најстарији постојећи ваздушни превозник у свијету.
1931. - Рођен јужноафрички надбискуп Дезмонд Туту, борац против апартхејда, добитник Нобелове награде за мир 1984. Он је први црнац који је постао духовни вођа англиканаца у Јужној Африци.
1935. - Друштво народа означило фашистичку Италију као агресора у Абисинији (Етиопија).
1940. - Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату окупирала Румунију и докопала се стратешки важних нафтних поља.
1949. - Проглашена Њемачка Демократска Република с предсједником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом, чиме је Њемачка подијељена на двије државе. Томе је претходило проглашење Савезне Републике Њемачке 21. септембра 1949.
1953. - Умрла српска списатељица и класични филолог Аница Савић-Ребац, професор Универзитета у Београду. Дјела: "Проблеми античке естетике", "Античка демократија и социјални проблеми", "Проблеми предплатонске еротологије", превод и коментар спјева Тита Лукреција Кара "О природи ствари", мноштво превода на енглески (нарочито Петра Другог Петровића Његоша), њемачки, француски и италијански језик.
1959. - Совјетски васионски брод "Луна 3" први фотографисао тамну страну Мјесеца.
1959. - Умро амерички оперски пјевач и филмски глумац италијанског поријекла Марио Ланца, који је остварио низ незаборавних оперских улога. Снимао је и филмове, укључујући филм "Велики Карузо".
1981. - Потпредсједник Египта Хосни Мубарак постао вршилац дужности шефа државе дан пошто су исламски терористи убили египатског предсједника Анвара ел Садата.
1985. - Палестински терористи у Медитерану отели италијански путнички брод "Акиле Лауро" са око 440 људи и запријетили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.
1989. - Конгрес Мађарске социјалистичке радничке партије укинуо партију која је владала 33 године и умјесто ње формирао Социјалистичку партију Мађарске.
1992. - Савјет безбједности УН основао Комисију за испитивање ратних злочина у претходној Југославији.
1996. - Швајцарац Ролф Цинкернагел и Аусралијанац Петер Доерти добитници су Нобелове награде за медицину. Ово високо признање др Цинкернагел и др Доерти су добили за откриће начина на који имулошки систем препознаје вирус заражене ћелије.
2000. - Предсједник СР Југославије Војислав Коштуница на заједничкој сједници оба вијећа Савезне скупштине положио је заклетву као нови шеф југословенске државе.
2004. - Нобелова награда за књижевност 2004. године додијељена Аустријанки Елфриди Јелинек.
2006. - Манастир Жича обиљежио осам вијекова постојања.
