Данас је сриједа, 8. фебруар, 39. дан 2023. До краја године има 326 дана.
1314. - Умрла Јелена Анжујска, српска краљица, жена краља Уроша Првог и мајка краљева Драгутина и Милутина, ктитор манастира Градац.
1587. - Погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, која је претходно 19 година провела у затвору под оптужбом за ковање завjере против енглеске краљице Елизабет Прве. Због непопуларне римокатоличке политике коју је покушала да наметне протестантској Шкотској, 1568. је морала да побјегне у Енглеску. На суђењу, одржаном према налогу Елизабет Прве, изречена јој је смртна казна.
1676. - Умро руски цар Алексеј Михајлович Романов, отац Петра Великог, који је током владавине од 1645. до смрти угушио побуне кметова и градског становништва и побуну донских козака, коју је предводио Степан Разин. Подржао је устанак руских козака у Украјини који је против Пољака предводио запорошки хетман Богдан Хмељницки и потом је у рату од 1654. до 1667. потукао пољску војску и припојио Украјину до ријеке Дњепар, укључујући град Кијев. Учврстио је централну власт, припојио источне дијелове Сибира и развио трговину с Кином, Персијом и европским земљама.
1725. - Умро руски цар Петар Први Алексејевич Романов, познат као Петар Велики, који је послије доласка на пријесто 1682. учинио руску државу свјетском силом првог реда. Проглашен је царем као дијете, а власт је преузео 1689, уклонивши регента - полусестру Софију. Западну Европу је пропутовао 1697. и 1698. Провео је далекосежне реформе, изводећи Русију из средњовјековне заосталости. Умјесто старе војске "стријелаца", чију је побуну угушио, увео је модерну стајаћу војску и саградио снажну флоту, основао је Академију наука, покренуо прве новине, реформисао календар, сузбијао штетне обичаје наслијеђене из Средњег вијека и од Монгола, помагао развој привреде отварајући руднике и мануфактуре, организовао државну управу и Русију подијелио на губерније. На ушћу Неве 1703. подигао је нову пријестоницу Санкт Петербург. Био је сјајан војсковођа и двапут је ратовао против Отоманског царства, потукао је Шведску и миром у Ништаду 1721. осигурао излаз Русије на Балтичко море, а побједом над Персијом обезбиједио је излаз на западне и јужне обале Каспијског мора.
1819. - Рођен енглески писац и критичар Џон Раскин, који је сматрао да умјетност зависи од друштвеног живота и да само здрав народ може да ствара велика умјетничка дјела, јер је умјетност снага и израз цијелог народа, а не повластица богатих. Залагао се за образовање најширих слојева народа и нападао економска и политичка схватања утилитариста. Дјела: о умјетности - "Модерни сликари", "Камење Венеције", "Двије стазе", о друштвеним и економским проблемима "До посљедњег", "Сезам и љиљани", "Крошња дивље маслине", "Мунера Пулверис".
1828. - Рођен француски писац Жил Верн, аутор научно-фантастичких романа с предвиђањима, од којих су многа остварена. Написао је 57 романа и многи су послужили као сценарији за филмове. Дјела: романи "Пут око свијета за 80 дана", "20.000 миља под морем", "Пут на Мјесец", "Пут у средиште Земље", "Царев гласник", "Пет недјеља у балону".
1834. - Рођен руски хемичар Дмитриј Иванович Мендељејев, отац модерне хемије, који се међу најистакнутије научнике свих времена уврстио открићем општег закона о периодичности хемијских својстава, према којем су особине хемијских елемената периодично зависне од њихове атомске тежине. На основу тог закона формулисао је "Периодични систем елемената" који му је омогућио да предвиди својства низа касније откривених елемената. "Периодични систем елемената" постао је основа модерне науке о структури материје. Његова књига "Основи хемије" преведена је на многе језике, а у око 500 радова обрађивао је сва подручја хемије, питања физике, минералогије, филозофије, педагогије, чак и сликарства. Проучавао је развој индустрије у Русији, нарочито угља, нафте и метала, први је препоручио подземну гасификацију угља и хемијску прераду нафте.
1861. - Јужне чланице САД - Алабама, Флорида, Џорџија, Луизијана, Мисисипи и Тексас одвојиле су се од Уније и основале Конфедерацију држава Америке. Те државе су се противиле ослобађању црних робова, али и све јачем економском утицају индустријски развијеног Сјевера. Конфедерацији су се касније прикључили Арканзас, Сјеверна Каролина, Вирџинија и Тенеси. То је изазвало амерички Грађански рат, завршен 1865. капитулацијом јужних држава.
1878. - Рођен јеврејски писац и филозоф Мартин Бубер, који је највише био заокупљен књижевним и филозофским насљеђем хасидизма, вјерске секте осиромашених и обесправљених Јевреја настале у Пољској почетком 18. вијека. Написао је и више значајних дјела о историји јеврејске културе. Писао је на њемачком језику и за приповијетке је узимао мотиве из фолклора пољских Јевреја. С Францом Розенцвајгом је на савремени њемачки језик превео "Стари завјет". Пред нацистима је 1938. побјегао из родне Аустрије у Палестину и постао један од првих професора Хебрејског универзитета у Јерусалиму. Залагао се за заједничку јеврејско-арапску државу. Дјела: "Приче раби Нахмана", "Ја и ти", "Хасидске приче", "Гог и Магог", "Слике о добру и злу", "Мојсије", "Сусрети".
1894. - Рођен амерички филмски режисер Кинг Волис Видор, чији нијеми филм "Гомила" филмска критика сматра једним од ремек-дјела свјетске кинематографије. Велики успјех постигао је и филмом "Халелуја," у коме су главне улоге играли црнци. Остали филмови: "Велика парада", "Хљеб наш насушни", "Цитадела", "Двобој на сунцу", "Рат и мир".
1904. - Јапан без објаве рата напао руску флоту у Порт Артуру, чиме је почео руско-јапански рат. Русија је губила битку за битком, а поморски пораз код Цушиме, револуција у Русији и притисак Велике Британије, САД и Француске, приморали су је да 1905. миром у Портсмауту преда Јапану јужну половину полуострва Сахалин и Порт Артур с околином и прихвати да јужна Манџурија и Кореја потпадну под утицај Јапана.
1920. - Рођена америчка филмска глумица Џулија Џин Милдред Френсис Тарнер, позната као Лана Тарнер, једна од најсјајнијих звијезда Холивуда педесетих година 20. вијека. Филмови: "Они неће заборавити", "Љубав је снашла Ендија Хардија", "Др Џекил и мр Хајд", "Поштар увијек звони два пута", "Кас Тимберлан", "Градић Пејтон", "Имитација живота", "Љубав има много лица", "Монсунске кише".
1921. - Умро руски револуционар и географ племићког поријекла Петар Алексејевич Кропоткин, теоретичар анархизма и противник марксизма. Научни рад је напустио 1871. и од тада је већи дио живота провео у западној Европи, гдје је такође прогањан. Дјела: "Узајамна помоћ", "Велика француска револуција", "Записи револуционара".
1924. - Гасна комора први пут употријебљена за извршење смртне казне приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада.
1925. - Рођен амерички филмски глумац Џон Улер Лемон Трећи, познат као Џек Лемон, подједнако сјајан у драмским и комичним улогама. Филмови: "Мистер Робертс" /награда "Оскар"/, "Неки то воле вруће", "Апартман", "Спасите тигра" /награда "Оскар"/, "Заточеник Друге авеније", "Насловна страна", "Кинески синдром", "Нестао".
1931. - Рођен амерички филмски глумац Џејмс Бајрон, познат као Џејмс Дин, симбол узнемирене и побуњене младости послије Другог свјетског рата, чији је трагичан крај у аутомобилској несрећи 1955. у 24. години допринио да прерасте у својеврстан мит. Филмови: "Источно од раја", "Бунтовник без разлога", "Див".
1935. - Умро њемачки сликар и графичар Макс Либерман, најзначајнији представник њемачког импресионизма. У почетку је реалистички обрађивао сентименталне жанр-сцене, а касније се приклонио назорима француских импресиониста, што је посебно уочљиво у сликама пејзажа.
1937. - Трупе генерала Франсиска Франка у Шпанском грађанском рату, уз помоћ 15.000 војника фашистичке Италије, заузеле Малагу.
1942. - У манастиру Острог скупштина црногорских и бокељских патриота је у Другом свјетском рату позвала све родољубе на јединство у оружаној борби против фашистичких окупатора, без обзира на раније политичке и партијске подјеле.
1943. - Совјетска армија у Другом свјетском рату ослободила град Курск, који су Нијемци окупирали 1941.
1955. - Совјетски премијер Георгиј Маљенков принуђен да поднесе оставку, а на положају предсједника владе наслиједио га је Николај Булгањин.
1963. - Предсједник Ирака генерал Абдул Карим Касем свргнут државним ударом и стријељан, а нови шеф државе постао је пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф.
1975. - Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове "Сојуз-Аполо".
1984. - У Сарајеву отворене 14. зимске Олимпијске игре - прве у Југославији, на којима су учествовали спортисти 49 држава, највише до тада у историји зимских игара.
1989. - У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион с италијанским туристима и погинуло је свих 144 путника и чланова посаде.
1993. - Послије судара са војним авионом "сухој" близу Техерана срушио се ирански путнички авион "тупољев" и у несрећи су погинула сва 132 путника и чланови посаде, пилот и копилот војног авиона.
1997. - У Тирани, главном граду Албаније, полиција прибјегла сили над хиљадама демонстраната против владе која је омогућила пословање приватних штедионица према "пирамидалној шеми", чији је слом однио животне уштеђевине десетина хиљада Албанаца.
2001. - СРЈ добила статус посматрача у Свјетској трговинској организацији, чиме је званично започео процес пријема СРЈ у пуноправно чланство ове организације.
2006. - Масовни протести муслимана због објављивања карикатура пророка Мухамеда у данској штампи - у Сарајеву демонстранти спалили заставе Норвешке и Данске.
2006. - Генерал Војске Републике Српске у пензији Здравко Толимир преминуо је у притвору Хашког трибунала. Толимир је током рата био помоћник за обавјештајно-безбједносне послове команданта Војске Републике Српске Ратка Младића.
