На данашњи дан, 9. децембар

09.12.2023. 09:03
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је субота, 9. децембар, 343. дан 2023. До краја године су 22 дана.

1594. - Рођен шведски краљ Густав Други Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, чија је протестантска армија у Тридесетогодишњем рату нанијела низ пораза римокатоличким снагама њемачког цара Фердинанда Другог. У рату с Русијом поставио је границу на Ладошком језеру, а пољску армију је потукао 1613, 1617. и 1629. и остварио доминацију Шведске на Балтику. Погинуо је у новембру 1632. у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла армију њемачког генерала Албрехта Венцела фон Валенштајна.

1608. - Рођен енглески писац Џон Милтон, један од највећих пјесника свјетске књижевности, изузетно образован, снажна личност високог морала и велики мислилац. Послије погубљења краља Чарлса Првог 1649. сасвим се посветио политици и, осим неколико сонета, писао је само прозу, расправљајући о различитим политичким и вјерским питањима. До обнове монархије 1660. био је латински секретар Државног савјета. Ослијепио је 1652, а кад је монархија обновљена допао је затвора и изгубио већи дио имања и од тада до смрти 1674. вратио се поезији. Слијеп, сиромашан и разочаран спјевао је највећа дјела: "Изгубљени рај" - религиозни еп у 12 пјевања о побуни Сатане и његових чувара против небеског Самодршца, о паду Човјека и обећању спасења, "Враћени рај" - еп у четири пјевања о спасењу и Христовој побједи над Сатаном и "Самсон Агонистес" - трагедију инспирисану библијском причом о Самсону, коју је написао по угледу на грчке трагедије. Остала дјела: поеме "Л'алегро", "Ил пенсеросо", маскерата "Комус", елегија "Лисидас", прозна дјела "Ареопагитика", посвећена слободи штампе, "Одбрана енглеског народа" у два тома, у којој је оправдавао погубљење Чарлса Првог.

1641. - Умро фламански сликар Антон ван Дајк, истакнути представник Фламанске сликарске школе, на чије је сликарство снажан печат утиснуо Петер Паул Рубенс, у чијем је атељеу у младости радио. Потом је отишао у Италију, па у Француску, у Лондон је дошао 1632. и постао дворски сликар краља Чарлса Првог Стјуарта и портретиста енглеског високог друштва. Његове религиозне композиције осредње су вриједности, али портрете одликује племенитост израза, суптилност палете и озбиљна психолошка анализа.

1824. - У перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара и државника Симона Боливара поразиле су шпанску армију у бици код Ајакуча у Перуу.

1887. - Рођен српски револуционар и писац Драгојло Дудић, организатор устанка у Другом свјетском рату у западној Србији 1941. против окупаторске војске нацистичке Њемачке. Члан Комунистичке партије Југославије је постао 1920, послије чега је често хапшен. Између Првог и Другог свјетског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући "Радничке новине", "Рад", "Народну правду" и зборник сељака писаца "За плугом". У јулу 1941. је формирао Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског одреда, у новембру 1941. је изабран за предсједника Главног Народноослободилачког одбора Србије, а касније, у истом мјесецу, погинуо је у борби против Нијемаца. Његов "Дневник", важно свједочанство о првим мјесецима устанка у Србији, објављен је 1945.

1905. - У Француској озакоњено одвајање државе и цркве.

1910. - Умро српски писац Лаза Костић, снажна и оригинална пјесничка природа, који је у поезију унио нове и смјеле облике и обогатио српски књижевни језик новим изразима. Експериментатор и крчилац нових путева, био је зачетник српске авангардне лирике и написао је неколико пјесама које су највиша остварења српског романтизма. Истакао се и превођењем Виљема Шекспира. Дјела: лирске пјесме и баладе, поетичне трагедије "Максим Црнојевић", "Пера Сегединац", расправе "Критички увод у општу филозофију", "О Јовану Јовановићу - Змају, његову певању, мишљењу и писању".

1916. - Рођен амерички филмски глумац руског поријекла Ишур Данијелович, познат као Кирк Даглас, који се прославио улогама нервозних, амбициозних и грубих типова. Филмови: "Младић с трубом", "Спартак", "Шампион", "Стаклена менаџерија", "Град илузија", "Жеђ за животом", "Детективска прича".

1926. - Рођен шпански борац с биковима Луис Мигел Лукас - Домингин, вјероватно најбољи свјетски борац с биковима у 20. вијеку. Његова вјештина инспирисала је америчког писца Ернеста Хемингвеја.

1929. - Рођен амерички филмски режисер и глумац Џон Касаветес, водећи представник "њујоршке школе", независне продукције која се критички интонираним филмовима супротстављала холивудским стандардима. Његове филмове одликује психолошка продубљеност у карактеризацији ликова и висок степен импровизаторске сарадње глумаца. Филмови: "Злочин на улицама", "Убице", "Дванаест жигосаних", "Розмарина беба", "Фурије", "Зашто сте ме осудили на живот", "Сјенке", "Сувише касни блуз", "Лица", "Мужеви", "Жена под утицајем", "Глорија", "Љубавни поток".

1941. - Кина у Другом свјетском рату објавила рат Јапану, Њемачкој и Италији.

1961. - Афричка држава Тангањика стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом, а истог дана 1962. постала је република.

1985. - Бивши предсједник Аргентине генерал Хорхе Видела осуђен на доживотну робију због отмица, мучења и убиства око 9.000 људи током "прљавог рата", који су против градске гериле и политичких противника од 1976. до 1982. водиле три војне хунте. На исту казну је осуђен члан војне хунте адмирал Емилио Масера, а Виделин насљедник генерал Роберто Виола на 17 година затвора.

1989. - Умро српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Од 1945. учествовао је у писању југословенских устава и закона и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Дјела: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".

1990. - У Пољској прве слободне изборе за предсједника добио бивши вођа синдиката "Солидарност" Лех Валенса.

1991. - У Хагу почела конференција о Југославији, уз учешће предсједника Конференције лорда Питера Карингтона и предсједника свих шест бивших југословенских република. Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник и политичар Робер Бадентер, оцијенила је да је Југославија земља у нестајању, процесу растакања и ишчезавања, али су ту оцјену одбацили предсједници Србије и Црне Горе. Скуп није ријешио ниједно питање.

1992. - Свјетска фудбалска федерација приклонила се санкцијама против Савезне Републике Југославије и обавијестила Фудбалски савез Југославије да репрезентација Југославије неће моћи да учествује у квалификацијама за свјетско првенство у САД 1994.

1994. - Партија "Шин фејн", политичко крило терористичке Ирске републиканске армије, први пут послије више од 70 година отпочела мировне разговоре с британском владом.

1995. - Врховни суд Пољске потврдио побједу Александра Квашњевског на новембарским предсједничким изборима, одбацивши жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.

1996. - УН одобриле примјену дуго одгађаног споразума с Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на свјетско тржиште нафте први пут након инвазије на Кувајт 1990.

2000. - СР Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе.

2012. - Умро Норман Вудленд, амерички инжењер, изумитељ бар-кода.

2017. - Хуан Карлос Меса, један од најтраженијих трговаца дрогом за чије хапшење су САД понудиле награду од два милиона долара, ухапшен је у Колумбији.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 23. новембар На данашњи дан, 23. новембар
На данашњи дан, 22. новембар На данашњи дан, 22. новембар
На данашњи дан, 21. новембар На данашњи дан, 21. новембар
Најчитаније
  • Сахрана храбре дјевојчице Магдалене Влашки у сриједу, 27. новембра
    15h 41m
    3
  • Магдалена Влашки отишла на љепше мјесто – храбра дјевојчица са анђелима
    16h 59m
    0
  • Печени кромпир са сусамом
    19h 33m
    3
  • Жељко Пржуљ – Владика (одломак)
    10h 18m
    0
  • Чај од бруснице - топли напитак који рјешава многе тегобе
    6h 51m
    0