Данас је четвртак, 9. јануар, девети дан 2020. године. До краја године има 357 дана.
1792. - Миром у Јашију окончан руско-турски рат, који је Отоманско царство отпочело у августу 1787. Ријека Дњестар постала је граница двије земље, али је Русија добила црноморско приморје између ријека Буг и Дњестар с градом Очаков, а потврђен је и документ из 1783. о припајању Русији полуострва Крим и области Кубан.
1793. - Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад сјеверноамеричког континента.
1804. - Турци су испред манастира Моравица убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића - Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела је сјеча српских кнезова, што је убрзало избијање Првог српског устанка.
1856. - Рођен српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан Српске краљевске академије, хоровођа Београдског пјевачког друштва, у стилизацији фолклорних мотива узор генерацијама композитора. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет. Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за умјетничку обраду народних пјесама, при чему су руковети врхунски домет наше музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим дјелима цјелокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија. Дјела: "Руковети" /15/, "Приморски напјеви", "Козар", соло пјесма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија".
1873. - Умро француски државник Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта, предсједник Француске од 1848. до 1852, цар до 1870. Као синовац Наполеона Првог живио је у изгнанству до Фебруарске револуције 1848, кад га је на власт довела крупна буржоазија. Почетком децембра 1851. ударом је приграбио сву власт, а 1852. обновио је монархију. Агресивном спољном политиком настојао је да прошири Француску и осваја колоније. Организовао је јавне радове и основао неке социјалне установе, подстицао капиталистичку привреду, нарочито трговину, индустрију и банкарство. Током његове владавине Француска је запосјела Ницу и Савоју, започела колонијално продирање у Индокину, успјешно ратовала у Кримском рату од 1854. до 1856. против Русије у савезу с Отоманским царством, Великом Британијом и Пијемонтом и 1859. против Аустрије у Италији, али је фијаском окончан покушај од 1862. до 1867. да помоћу "цара" Максимилијана Хабсбуршког успостави француску доминацију у Мексику. Надајући се успјеху, започео је рат против Пруске, али је заробљен 1. октобра 1870. у бици код Седана и збачен с пријестола, а Француска је 4. октобра 1870. поново постала република. Послије закључења мира с Пруском 1871. је емигрирао у Енглеску, гдје је умро.
1878. - У српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци су сутрадан предали тврђаву и варош, чиме је окончана њихова управа. Борбе су трајале 25 дана, а одлучујућа је била побједа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу.
1878. - Умро италијански краљ Виторио Емануеле Други, први владар уједињене Италије, назван "честити краљ", који је од ступања на трон 1861. до смрти владао стриктно као уставни монарх. Претходно је од 1849. био краљ Пијемонта.
1890. - Рођен чешки писац Карел Чапек, који се скептичким релативизмом супротстављао свему што пријети да уништи примарне вриједности живота. Уочи инвазије нацистичке Њемачке на Чехословачку 1939. узалуд је упозоравао свијет на опасност. У утопистичким романима "Фабрика апсолутног", "Кракатит" и "Рат људи и даждевњака" упозорио је на апсурдност техничке цивилизације, а као директна опомена звуче драме "Бијела болест" и "Мати". Остала дјела: збирке приповиједака "Распеће", "Мучне приповијетке", драме "Розумови универзални роботи", "Разбојник", романи "Хордубал", "Метеор", "Обичан живот", путописне козерије "Путописи из Италије", "Путописи из Енглеске", есеји и фељтони "Критика ријечи", "О најближим стварима", "Разговори са Т. Г. Масариком".
1908. - Рођена француска списатељица Симон де Бовоар - егзистенцијалиста, аутор романа, позоришних комада и филозофских есеја. Дјела: романи "Мандарини", "Лијепе слике", "Други пол", мемоари "Успомене добро васпитане дјевојке".
1913. - Рођен амерички државник Ричард Милхаус Никсон, једини шеф државе у историји САД који је поднио оставку под пријетњом смјењењивања поступком импичмента. Предсједник САД постао је 1969. и поново је изабран 1972, али није окончао четворогодишњи мандат јер се 1974. повукао због афере "Вотергејт". Приморан је да одступи с функције кад је доказано да је уочи предсједничких избора 1971. као кандидат Републиканске странке наложио шпијунирање супарничке Демократске странке. Наслиједио га је потпредсједник Џералд Форд, који му је дао пун опроштај. Никсон је био потпредсједник САД од 1953. до 1960, кад је на предсједничким изборима изгубио од Џона Кенедија. Нормализовао је 1972. односе с Кином послије тајне дипломатије специјалног савјетника Хенрија Кисинџера.
1922. - Рођен гвинејски државник и писац Ахмед Секу Туре, који је послије стицања независности Гвинеје 1958. постао њен први предсједник. Претходно је био синдикални активиста у француској Западној Африци, а 1956. изабран је за посланика француског парламента. Дјела: збирка пјесама "Борбене пјесме", политички списи "Гвинејско искуство и афричко јединство", "Африка и револуција", "Бранити револуцију", "Моћ народа".
1941. - Рођена америчка пјевачица Џоан Баез, борац за људска права, која се током Вијетнамског рата снажно противила војној интервенцији САД у Индокини, што је имало огроман одјек у јавности, посебно међу младим Американцима.
1942. - У Петровграду, Кикинди и другим мјестима у Банату Нијемци су у Другом свјетском рату стријељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле су масовно хапшење и убијање Срба с друге стране Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стријељано је 60 Срба.
1945. - У Другом свјетском рату почело је искрцавање трупа САД на највеће филипинско острво Лузон, а борбе су окончане тек 15. августа капитулацијом јапанских снага.
1957. - Пошто се компромитовао агресијом на Египат у октобру 1956, британски премијер Ентони Идн поднио је оставку.
1962. - СССР и Куба су потписали трговински споразум на основу којег је Куба годинама добијала робу по вјештачки ниским цијенама.
1964. - Америчке трупе у Панами у крви су угушиле студентске демонстрације против присуства САД у зони Панамског канала, усмртивши 22 панамска студента.
1992. - Реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање од Европске заједнице, Срби у БиХ прогласили своју државу.
1996. - Чеченски исламски терористи заузели болницу и ухапсили најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизлар.
1999. - Француски војници из састава Сфора безразложно су, у тренутку кад је аутомобилом возио више дјеце, у близини Фоче убили Драгана Гаговића, осумњиченог за ратне злочине.
2001. - Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић добровољно отпутовала у Хаг. Тужилаштво Трибунала подигло против ње оптужницу у јулу 2000. године, којом је терети да је у периоду од 15. јула 1991. године до 31. децембра 1992. године, као члан Предсједништва БиХ, а потом предсједник РС, предузимала одређене радње које, према мишљењу Тужилаштва, представљају "ратне злочине који спадају у надлежност Суда".
2001. - У оквиру Савјета министара БиХ формиран Интерресорски министарски савјет, који ће се бавити проблемом такозваног балканског синдрома, односно посљедицама бомбардовања НАТО муницијом пуњеном осиромашеним уранијумом.
2004. - Поводом Дана Републике Српске и њене крсне славе Светог архиђакона Стефана предсједник Републике Српске Драган Чавић одликовао Борачку организацију Орденом Немањића.
2007 - ЦИА скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа у Хрватској, када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима.
2008. - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић и предсједник Скупштине Србије Оливер Дулић потписали у Бањалуци Споразум о сарадњи два парламента.
