Данас је четвртак, 9. мај, 130. дан 2024. До краја године има 236 дана.
1502. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофер Колумбо је из шпанске луке Кадис испловио на четврто и посљедње путовање у Нови свијет.
1788. - Британски парламент је укинуо трговину робљем.
1800. - Рођен амерички борац за укидање црначког ропства Џон Браун, који је у јужним америчким државама Канзас и Вирџинија предводио устанке против робовласника и државне управе која их је подржавала. Тешко рањеног у борби федерална војска га је 1859. ухватила у Вирџинији, а робовласнички суд га је осудио на смрт, послије чега је објешен.
1805. - Умро њемачки писац, филозоф, историчар и теоретичар умјетности Јохан Кристоф Фридрих фон Шилер, најзначајнији њемачки класични драматичар. Побјегао је 1782. из Виртембершког војводства у којем је радио као пуковски љекар, а у Вајмар се преселио 1787, гдје се спријатељио с Јоханом Волфгангом Гетеом , који му је помогао да 1789. постане професор историје на Јенском универзитету. Потом је издавао часописе "Хоре" и "Алманах муза". Дјела: драме "Разбојници", "Дон Карлос", "Валенштајн" (трилогија), "Вијереници из Месине", "Деметријус" (недовршена драма из руске историје), трагедије "Фијескова завјера у Ђенови", "Сплетка и љубав", "Марија Стјуарт", "Дијевица Орлеанска", комад о ослободилачкој борби Швајцараца "Вилхелм Тел", баладе "Поликратов прстен", "Јемство", "Ибикови ждрали", историјски радови "Историја отпадништва уједињене Низоземске", "Историја Тридесетогодишњег рата", филозофске и естетичке расправе "О љупкости и достојанству", "О узвишеном", "О естетичком васпитању човјека", "О трагичној умјетности", "О наивном и сентименталном пјесништву", епиграми "Ксеније" (с Гетеом).
1860. - Рођен шкотски писац Џејмс Метју Бери, "отац" Петра Пана. Писао је углавном драме и приповјетке. Дјела: "Петар Пан", "Дивни Крајтон", "Господска улица".
1873. - Рођен енглески археолог Хауард Картер, који је 1922. открио гробницу египатског фараона Тутанкамона.
1877. - Румунија прогласила независност, мјесец дана пошто је склопила савез с Русијом за борбу против Отоманског царства.
1901. - У Мелбурну отворен први парламент Аустралије.
1911. - У Београду ради остварења народног идеала - уједињења српства - основана тајна организација "Уједињење или смрт", касније названа "Црна рука", чије су вође били Драгутин Димитријевић Апис, Илија Радивојевић и Богдан Раденковић, а та организација је предвиђала употребу насиља у рушењу Отоманске империје и Аустро-Угарске.
1926. - Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први прелетјели авионом Сјеверни пол.
1927. - Канбера постала главни град Аустралије умјесто Мелбурна.
1936. - Фашистичка Италија послије окупације Абисиније /Етиопија/ формално анектирала ту источноафричку земљу, за чијег је цара прогласила италијанског краља Виторија Емануела.
1945. - У Берлину 16 минута послије поноћи потписана безусловна капитулација њемачких оружаних снага. У име Њемачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел , у име СССР маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер. Тиме је формално завршен Други свјетски рат у Европи, али су остаци њемачких трупа још неколико дана давали отпор, најдуже у Југославији - до 15. маја. У рату који је трајао шест година је учествовала 61 држава и око 110 милиона војника. Погинуло је између 55 и 60 милиона људи, укључујући милион и 706.000 Југословена, а око 35 милиона је рањено. Државе антихтлеровске коалиције прослављају 9. мај као Дан побједе.
1946. - Краљ Виторио Емануеле трећи абдицирао и Италија је постала република.
1948. - Централни комитет Комунистичке партије Југославије је у одговору на писмо Централног комитета Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) од 4. маја 1948. одбацио оптужбе совјетске партије на политику југословенског руководства. Потом је услиједила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак источноевропских земаља на Југославију.
1952. - Западне силе Лондонским споразумом препустиле зону "А" слободне територије Трста Италији, послије чега је Југославија упозорила Италију и западне земље да не признаје никакве преговоре и рјешења без њеног учешћа.
1960. - САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа.
1976. - Улрике Мајнхоф, вођа западноњемачке љевичарске терористичке групе "Бадер-Мајнхоф", према званичној верзији објесила се у затворској ћелији.
1978. - Изрешетано тијело бившег италијанског премијера Алда Мора нађено у паркираном аутомобилу у центру Рима, 54 дана пошто су га отели терористи "Црвених бригада".
1985. - Умро амерички филмски глумац Едмунд О'Брајен, веома цијењен по низу упечатљивих епизодних улога. Филмови: "Дјевојка ту не може помоћи", "1984", "Босонога контеса" /Оскар/, "Низ три тамне улице", "Јулије Цезар", "Смрт долази", "Човијек који је убио Либерти Валанса", "Седам дана у мају", "Дивља хорда".
1986. - Умро непалски планинар Тензинг Норгај, који је с Новозеланђанином Едмундом Хиларијем у мају 1953. први освојио "кров свијета" Монт Еверест, 8.848 метара висок врх планинског масива Хималаји.
1987. - Авион пољске компаније ЛОТ "Иљушин 62", на линији Варшава-Њујорк, срушио се одмах послије полијетања, није преживио нико од 187 путника и чланова посаде.
1993. - Послије сукоба у централној и југозападној Босни, жестоке борбе Хрвата и муслимана су избиле и у Мостару.
1995. - У Москви прослављено 50. година до побједе над фашизмом. На свечаној вечери у Кремљу, предсједници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон су истакли допринос Југославије побједи савезника у Другом светском рату.
1996. - Јовери Мусевени побиједио на првим предсједничким изборима организованим у Уганди послије 16 година.
2004. - У експлозији на стадиону "Динамо" у Грозном, током прославе Дана побједе на фашизмом, погинуо чеченски предсједник Ахмад Кадиров и још шесторо људи, а на десетине рањено, укључујући и генерала Валерија Баранова, команданта руских снага у Чеченији.
2012. - Умро Видал Сасун, британски фризер, аутор "паж" и "боб" фризуре. Свјетску славу постигао средином шездесетих година 20. вијека, а креатор је кратког фриза Мије Фароу у филму "Розмарина беба".
2015. - У обрачуну припадника македонске полиције са наоружаном терористичком групом у Куманову погинуло је осам полицајаца и 14 нападача.
