На данашњи дан, 9. октобар

09.10.2024. 07:56
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је сриједа, 9. октобар, 282. дан 2024. До краја године су 83 дана.

1547. - Рођен шпански књижевник Мигел де Сервантес Саведра. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Познат је као аутор првог модерног романа Дон Кихота од Манче.

1757. - Рођен француски краљ Шарл Десети, који је на пријесто ступио 1824, али је оборен 1830. године у Јулској револуцији, послије покушаја да обнови апсолутну монархију. Његов брат краљ Луј Шеснаести погубљен је 1793. у Француској револуцији.

1789. - Аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон преотео Београд од Турака.

1806. - Пруска објавила рат Француској, у којем је поражена и изгубила крајеве западно од Лабе и пољске земље.

1831. - Убијен први предсједник Грчке Јоанис Каподистријас, један од вођа борбе за независност од Отоманског царства. У службу руског цара ступио је 1809. и био је представник Русије на Бечком конгресу и шеф руске дипломатије од 1815. до 1822. По повратку у Грчку учествовао је у борбама за ослобођење, али је личном диктатуром, пошто је 1827. дошао на власт, изазвао побуне и убијен у атентату.

1854. - Рођен српски физичар и проналазач Михајло Пупин, чије је највеће откриће - самоиндукциони калемови /"Пупинови калемови"/ - омогућило пренос телефонских разговора на велику даљину. Из родног Идвора у Банату 1874, послије школовања у Панчеву и Прагу, отишао је у САД гдје је завршио Колумбија универзитет у Њујорку, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вијести на различитим таласним дужинама. Открио је и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. За научни рад 1920. добио је Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу "Имигрант то Инвентор", код нас преведену под насловом "Од пашњака до научењака", 1924. Пулицерову награду. Његово име носе лабораторије за физику Колумбија универзитета.

1857. - Рођен српски писац из Дубровника Иво Војновић, драмски писац са веома живим осjећањем за сцену. Дjела: драме "Дубровачка трилогија", "Еквиноциј", "Смрт мајке Југовића", "Госпођа са сунцокретом", "Лазарово васкрсење", "Машкерате испод купља".

1892. - Рођен Иво Андрић, једини југословенски добитник Нобелове награде за књижевност /1961/, члан Српске академије наука и умјетности, бриљантан стилиста. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. с тезом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом свјетском рату хапшен је и интерниран, а између два свјетска рата је био амбасадор Југославије у Берлину. У младости је писао пјесме /"Еx понто", "Немири", "Лирика"/. Приповједач снажне имагинације и изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у проблеме егзистенције и умијећем да магијом ријечи дочара људску и друштвену панораму минулих вијекова. Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, богатство маште и осјећања свијета подигао је монументалну књижевну грађевину. Дјела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" /недовршен/, збирке приповиједака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Есеји, критике, чланци ", "Свеске".

1906. - Рођен сенегалски државник, филозоф и писац Леополд Седар Сенгор, члан Француске академије, предсједник Сенегала од 1960. до 1980. Дјела: "Нова антологија црначке и малгашке поезије", "Слобода један: црнаштво и хуманизам", "Слобода два: нација и афрички пут у социјализам", "Темељи африканства или црнаштво и арабизам", "Црнаштво и германизам", збирке пјесама "Пјесме сјенке", "Црне хостије", "Пјесме за Нает", "Етиопике", "Ноктурна", "Елегије", "Поезија акције", "Пјесме" /три тома/.

1908. - Рођен француски филмски режисер и глумац руског поријекла Жак Татишчев, познат као Жак Тати, поетични сатиричар. Филмови /режија и глума/: "Празнични дан", "Одмор господина Илоа", "Мој ујак" /награда "Оскар"/, "Саобраћајна гужва".

1915. - Њемачке и аустроугарске трупе - послије огорченог отпора бројчано слабије српске војске, неупоредиво слабије опремљене, посебно артиљеријом - окупирале Београд у Првом свјетском рату.

1934. - Убијен југословенски краљ Александар Први Карађорђевић, "краљ Ујединитељ", прва жртва фашизма, коме је - у плановима за разбијање Југославије - сметала његова јака личност. Атентат у Марсеју, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Жан Луј Барту, организовале су усташе и италијански фашисти, а пасош нађен код убице издат је у Загребу на име Петра Келемана. Александар Први Карађорђевић школовао се у Швајцарској, Русији и на француској војној академији "Сен-Сир", говорио је течно француски и руски језик. Постао је престолонасљедник 1909. умјесто старијег брата Ђорђа, а од 1914. као регент владао је Србијом у име болесног оца краља Петра Првог. Био је на челу Врховне команде српске војске у побједоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921.

1940. - Рођен енглески музичар Џон Ленон, аутор већине пјесама поп групе "Битлси".

1958. - Умро римски папа Пије Дванаести, првосвештеник римокатоличке цркве од 1939. године, присталица италијанских фашиста и њемачких нациста, који је у Другом свјетском рату затварао очи пред геноцидом над Јеврејима. Снажно је подржавао хрватске усташе и саучесника у ратним злочинима кардинала Алојзија Степинца, а пред крај рата и непосредно послије рата благонаклоно је посматрао функционисање "пацовског канала" са сједиштем у Ватикану, мреже помоћу које је организовано пребацивање у сигурност хрватских ратних злочинаца.

1962. - Афричка држава Уганда постала независна послије скоро 70 година британске колонијалне управе.

1963. - Више од 2.000 људи погинуло послије пуцања око 300 метара високе бране "Вајонт" код Белуна у сјевероисточној Италији.

1967. - Убијен аргентински револуционар Ернесто Че Гевара, који је постао симбол револуције у Јужној Америци, али и широм свијета, нарочито међу младима. Дипломирао је медицину у Буенос Аиресу 1953, потом је отишао у Гватемалу, па у Мексико, гдје је упознао Фидела Кастра, с чијом експедицијом се 1956. искрцао на Кубу. Послије побједе револуције 1959. постао је 1961. министар привреде, а Кубу је напустио 1965. с намјером да у Боливији - гдје је убијен - поведе устанак за ослобођење Јужне Америке од доминације САД и домаће олигархије. Дјела: "Успомене на кубанску револуцију", "Дневник из Боливије".

1968. - Умро француски књижевник Андре Мороа, који је писао романе, есеје и романсиране биографије. Дјела: романи "Поднебља", "Породични круг", биографије "Бајрон", "Дизраели", "Виктор Иго", "Лелија или живот Жорж Санд", "Балзаков живот".

1975. - Нобелова награда за мир додијељена руском физичару и дисиденту Андреју Дмитријевичу Сахарову, због "неустрашивих напора за мир у свијету", како је образложио Норвешки комитет за додјелу награде.

1983. - Од експлозије бомбе у главном граду Бурме - Рангуну, због чега је Јужна Кореја оптужила сјевернокорејске агенте - убијено је 18 јужнокорејских функционера, укључујући четири кључна министра, међу којима и шеф дипломатије Ли Бум Сук.

1991. - Хрватске снаге су на путу Петриња - Глина из засједе пуцале на прописно обиљежено возило и убиле четири члана екипе ТВ Београд - Зорана Амиџића, Бору Петровића, Дејана Милићевића и Сретана Илића.

1997. - Више од 200 људи погинуло кад је ураган "Паулина" погодио мексичко љетовалиште Акапулко.

2000. - Југословенски премијер Момир Булатовић поднио је оставку, чиме је престао мандат цијелој Савезној влади, а Влајко Стоиљковић поднио оставку на функцију министра унутрашњих послова Србије.

2001. - Двојицу Бошњака - Хазима Делића и Есада Ланџу и Хрвата Здравка Муцића, оптужене за злочине над Србима у логору Челебић, Хашки трибунал осудио на укупно 42 године затвора.

2001. - У САД регистровани први случајеви антракса /црни пришт/. Због сумњи да је ријеч о биотероризму, федерални биро /ФБИ/ преузео истрагу о овој смртоносној болести.

2004. - Одржани први предсједнички избори у Авганистану.

2007. - Сјеверна Кореја извршила прву нуклеарну пробу у својој историји, што је међународна заједница оштро осудила.

2016. - Умро Анджеј Вајда, пољски филмски режисер и сценариста, добитник Оскара и награде за животно дjело Европске филмске академије. Прославио се филмовима "Пепео и дијамант", "Све је на продају", "Пан Тадеуш", "Човјек од мрамора" и "Катин". Током 60-годишње каријере снимио је више од 50 играних филмова.

 
Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 12. децембар На данашњи дан, 12. децембар
На данашњи дан, 11. децембар На данашњи дан, 11. децембар
На данашњи дан, 10. децембар На данашњи дан, 10. децембар
Најчитаније
  • Југославија је 1972. због великих богиња вакцинисала 18 милиона људи у неколико седмица
    15h 39m
    6
  • Милутин Миланковић, српски научник који је задужио свијет
    16h 4m
    2
  • Поскупљује кафа у локалима
    16h 59m
    2
  • Мушкарац затечен у крађи аутодијелова
    8h 15m
    0
  • Урошу Блажићу 20 година робије за убиство девет људи
    13h 58m
    4