Централна изборна комисија БиХ донијела је одлуку о набавци система за биометријску идентификацију бирача и за скенирање гласачких листића на бирачким мјестима, па ћемо, по свему судећи, на изборима 2026. гласати уз нове технологије.

Како су саопштили, процијењена вриједност опреме је око 75,2 милиона марака, односно 88 милиона марака с ПДВ-ом.

- Наведена набавка ће се извршити примјеном отвореног поступка уз закључење уговора са најповољнијим понуђачем на период од четири године - нагласили су.

Подсјећања ради, за набавку ове опреме одлуку је донио високи представник Кристијан Шмит, чији легитимитет оспоравају у Републици Српској, тако што је наредио да се новац потребан за ове активности издвоји из добити Централне банке БиХ.

ЦИК БиХ је оријентационо саопштио да им за ове потребе треба око 112 милиона марака, али су "Независне" објавиле анализу по којој би цијена ових технологија у коначници требало да буде нижа.

Користећи јавне базе, "Независне" су проучиле неколико система изборних технологија, које укључују скенирање прста и скенирање гласачких листића, и утврдиле да би цијена у БиХ требало да буде неколико десетина милиона мања од суме која је одвојена за ове намјене. Тада смо такође напоменули да одвајање ове количине новца не значи да је у питању покушај преваре, већ је могуће да се ради о оријентационој суми која ће бити коригована наниже у односу на приспјеле понуде.

Према саопштењу ЦИК-а, набавка система за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића обухвата, између осталог, набавку уређаја за биометријску идентификацију бирача на 6.000 бирачких мјеста, потрошног материјала за рад уређаја за биометријску идентификацију, хардверских и софтверских услуга које се односе на подршку за уређаје за биометријску идентификацију, софтверских лиценци за уређаје за биометријску идентификацију, као и система управљања идентитетом.

Такође, предвиђена је и набавка софтвера за подршку за уређаје за биометријску идентификацију, као и уређаја за скенирање гласачких листића, и осталог потрошног материјала. У набавци су планирани и софтвери и лиценце, као и остале техничке потребе.

- Поступак ове јавне набавке ће спровести и припремити тендерску документацију Комисија за набавку система за биометријску идентификацију бирача и за скенирање гласачких листића на бирачким мјестима, коју је данас именовала Централна изборна комисија БиХ и која се састоји од седам чланова и исто толико замјенских чланова, као и четири стручњака изван уговорног органа - саопштено је јуче.

Вехид Шехић, бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ, рекао је "Независним" да очекује да буде одабран најпоузданији понуђач који може гарантовати интегритет изборног процеса и сигурност од евентуалног хаковања система, и да су ти услови важнији од саме цијене.

- Очекујем да буде имплементирана она врста нових технологија које су се показале у другим државама као успјешна и ефикасна рјешења, и оно што је јако битно, заштићена од евентуално било каквих манипулација - нагласио је Шехић.

Он је, међутим, истакао да је изузетно важно да се нагласи да заштита интегритета изборног система не може стати на набавци нових технологија, јер се ово односи на евентуалне манипулације на дан избора, а да и даље остају проблеми који се иначе појављују у осталим периодима, а који такође, како упозорава, утичу на изборни резултат.

- Ту треба бити веома пажљив, јер велике странке, које су највећи кршитељи Изборног закона, и то они знају врло добро, имају своје стратегије. И сада добар дио тих њихових стратегија како доћи до гласа - отпада. Они ће сада тражити неку другу стратегију, јер проблем је у томе да управо оне странке које би требало највише да се залажу за поштовање изборних правила, највише их крше - истиче Шехић.

Како је ЦИК раније обавјештавао јавност, у плану су набавке скенера за прсте, чиме би се спријечило незаконито гласање лица која за то немају право или која су право гласа већ искористила, као и скенера за листиће, при чему би се дигитални подаци директно преносили у ЦИК и на тај начин онемогућило да неко накнадно преправља податке на гласачким листићима.

Осим тога, планирано је и да се настави ручно бројање, као и до сада, па би се на тај начин дигитални подаци у централној бази могли упоредити с резултатима утврђеним традиционалним бројањем.