На Палама је вечерас отворена изложба "Са пашњака до научењака" поводом 170 година од рођења српског научника и проналазача Михајла Пупина чији је аутор Савез иноватора Републике Српске.
Члан Управног одбора Савеза иноватора Републике Српске Жива Макрин изјавио је новинарима да изложба обухвата 31 постер на којима је сликом и текстом илустрована богата биографија чувеног српског научника.
- Пупин је рођен у Идвору код Ковачице. Он се никада није одрекао родног краја, а послије ратова који су се десили, и даље је помагао своје мјесто. Био је најбољи амбасадор Србије - рекао је Макрин.
Он је додао да је Пупин за вријеме Првог свјетског рата окупљао добровољце и слао их у Србију у огромном броју, као и донације кроз хуманитарне фондове.
Макрин је навео да је Пупин касније формирао два фонда - за помоћ студентима и ученицима, те изградњи цркава, а послије 1945. године тадашња власт га је једноставно анулирала и ти фондови су нестали.
Он је рекао да је Савез иноватора Републике Српске приредио и друге изложбе о великанима и научницима, као што су Никола Тесла, Милева Марић-Ајнштајн, Милутин Миланковић.
Макрин је најавио да ће изложба бити представљена и у другим градовима Републике Српске.
Посјетиоци ће изложбену поставку на Палама моћи да погледају до суботе, 23. новембра.
Српски физичар и проналазач Михајло Пупин, чији су самоиндукциони калемови /Пупинови калемови/ омогућили пренос телефонских разговора на великој даљини, рођен је 9. октобра 1854. године.
Из родног Идвора, у Банату, 1874. године, након школовања у Панчеву и Прагу, Пупин је отишао у Њујорк, гдје је завршио Универзитет Колумбија, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера.
Пупин је цијели живот посветио образовању и доброчинству.
Био је први Србин који је добио Пулицерову награду 1924. године за аутобиографску књигу "Од пашњака до научењака".
Краљевина Србија га је 1912. године именовала за почасног конзула у САД.
Ову дужност обављао је до 1920. године.
Пупин је по завршетку Првог свјетског рата, као тада већ познати и признати научник, али и политички утицајна фигура у Америци, утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције, када се одлучивало о одређивању границе будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Михајло Пупин умро је 1935. године у Њујорку.
