У центрима за заштиту менталног здравља у Републици Српској у прошлој години било је 78.106 посјета љекарима, од којих 27.767 први пут, а најчешћи евидентирани ментални поремећаји код одраслих су неуротски и стресогени, подаци су Института за јавно здравство Српске.

Укупан број лијечених од менталних поремећаја код одраслих у Републици Српској за прошлу годину је 47.118, што је 3,23 одсто од укупног ванболничког морбидитета.

Мастер психологије у Институту за јавно здравство Српске Јелена Мијатовић рекла је Срни да су најчешћи евидентирани ментални поремећаји и обољења код одраслих, према подацима из породичне медицине за прошлу годину, неуротски, стресогени и соматоморфни, те поремећаји расположења или афективни.

- Укупан број хоспитализација код душевних и поремећаја понашања је 4.715, међу којима су најчешћи синдром зависности узрокован алкохолом, шизофренија и депресивни поремећаји расположења - навела је Мијатовићева.

Она је рекла и да је прошле године код психолога у центрима за ментално здравље
забиљежено 1.760 посјета дјеце предшколског и школског узраста.

Према њеним ријечима, код дјеце предшколског узраста до шест година број менталних поремећаја је 1.354 или 0,87 одсто од ванболничког морбидитета код дјеце предшколског узраста, док је код школске дјеце од седам до 19 година број менталних поремећаја 1.898, што је 0,98 одсто од укупног ванболничког морбидитета код школске дјеце.

Ови подаци, нагласила је Мијатовићева, указују на велику потребу становништва за услугама менталног здравља и важност њихове доступности.

- Иза сваког броја, међутим, стоји човјек - његово искуство, потребе и право на подршку - напоменула је Мијатовићева поводом Свјетског дана менталног здравља.

Она је нагласила да овогодишња порука обиљежавања подсјећа да је ментално здравље заједничка одговорност и да није довољно да људе само чујемо, већ да им омогућимо да учествују у стварању система који им пружа подршку.

- Подсјетимо се да свако има право на достојанство, подршку и доступну здравствену и психосоцијалну помоћ и да најбоље промјене настају онда када се граде са људима, а не само за њих - поручила је Мијатовићева.

Према подацима Свјетске здравствене организације из Атласа менталног здравља из 2024. године, 45 одсто земаља које су учествовале у истраживању навело је да има континуирану сарадњу са особама са личним искуством са менталним поремећајима, члановима њихове породице и његоватељима у планирању, пружању или праћењу услуга менталног здравља, док је 37 одсто навело да су особе са личним искуством укључене у обуку радника примарне здравствене заштите о менталном здрављу.

Укључивање особа са личним искуством, наводи Мијатовићева, доприноси стварању доступнијих, прихватљивијих и на потребе људи усмјерених услуга, као и развоју политика и пракси које поштују права, изборе и достојанство сваке особе.

Свјетска здравствена организација посебно истиче потребу да особе са личним искуством буду равноправно укључене у креирању политика, планирању и пружању услуга, као и у процјени њихове ефикасности.

Свјетски дан менталног здравља обиљежава се сваке године 10. октобра с циљем подизања свијести о важности очувања менталног благостања и рјешавању изазова у овој области, а обиљежавање је покренуто 1992. године на иницијативу Свјетске федерације за ментално здравље у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом.

Циљ је и смањење стигме према особама са психичким тегобама и подршка институцијама и појединцима у пружању помоћи.