Да посао умије да буде стресан рећи ће свака запослена особа. Било да се ради о ситуацијама живота или смрти, кратким роковима или наметнутом притиску надређеног, неки послови су познати по томе што гурају људе до њихових граница.
Поједни доживљени стрес компензују добром платом, други трпе јер су условљени егзистенцијалним проблемима, али постоје занимања која без обзира на висок ниво стреса остају на трону натраженијих и најплаћенијих занимања.
Улазак у 2024. годину донио је старе/нове трендове када је ријеч о занимањима која су најтраженија, а сајт Mastersdegree.net који се бави анализом свјетских кретања када је ријеч о образовању и каријери направио је листу 10 најстреснијих професија на глобалном нивоу.
Како су навели, при рангирању су узели у обзир ниво образовања, плате у САД/ЕУ, раст броја нових радних мјеста до 2031. године, као и просјечне нивое стреса да би добили потпуну слику, пише Блиц.
Адвокатура
Прву позицију на листи најстреснијих послова заузимају адвокати. Према подацима који су ово занимање довели на прво мјесто, адвокати се суочавају са кратким временским роковима, а веома компликованим правним питањима, регулативама и прописима. Како се наводи, чак осам од 10 адвоката пријавило је повишен ниво стреса или такозвано сагоријевање. Како се даље наводи, за посао у адвокатури потребно је високо образовање, а када говоримо о Европи и Америци, они су на листи стресних послова други најплаћенији. Просјечна плата адвоката је 127.990 долара у САД и 132.500 евра у ЕУ на годишњем нивоу.
Правна и пословна регулатива
Уколико сте особа која је у фирми одговорна за осигуравање усклађености пословања организације са релевантним законима, прописима, интерним правилима и стандардима, а поред тога радите на развоју, имплементацији и надзору различитих политика и процедура како би се осигурало поштовање прописа, онда имате посао који изискује огромне количине стреса. У иностранству ова позиција се назива “службеник за усклађеност”, док код нас махом спада у послове које обављају запослени у правним службама. Како год га називали, посао који обухвата наведене задатке други је на листи најстреснијих.
Плата за ову позицију у Европи износи 106.914 евра, а у Америци 71.650 долара годишње.
Грађевинарство
Грађевински радници се суочавају са огромним стресом, заузимајући треће мјесто на листи захтјевних професија. Запањујућих 58 одсто њих осјећа се као да им је живот измакао контроли, што се одражава кроз тежак физички рад, дуге и непредвидиве радне сате и несигурност посла. Послодавци често занемарују мјере безбједности, што ове раднике доводи у повећан ризик од повреда. Грађевински радници такође примају неке од најнижих плата на листи стресних послова, у просјеку 37.770 долара у САД и 44.963 евра у земљама ЕУ.
Оно што ову професију чини растућом, са предвиђањима од 5,3 одсто до 2031. године, поред константне потребе за изградњом јесте и чињеница да је запослење могуће без потребе за формалним образовањем, па су критеријуми за запослене значајно снижени.
Брачно и породично савјетовалиште
Податак да пројектовани раст радних мјеста до 2031. године за брачне и породичне терапеуте износи чак 13,9 одсто и чини их најбрже растућом професијом на овој листи говори више о томе какво ће нам у будућности бити стање у друштву, него ли о потенцијално уносним занимањима. Пак, потражња за њиховим услугама и плата од 51.374 евра у Европи, односно 49.880 долара у Америци није довољна да надомјести количину стреса са којом се суочавају приликом обављања свог посла. Као главне окидаче стреса, они наводе редовну изложеност својих клијената сукобима и емоционалним ломовима, а притисак да испуне очекивања доприносе сагоријевању на послу. Због тога више од половине њих пријављује ненадокнадив ниво стреса.
На петој позицији листе најстреснијих послова налазе се болничари односно медицинско особље које свакодневно бива изложено хитним стањима, интервенцијама, ризицима, али и нередовном и понекад предугачком радном времену. Све ово доводи до више од 50 одсто радника који су се изјаснили да доживљавају сагоријевање на послу.
Са освртом на просјечну годишњу плату која је у Европи око 41.138 евра и 46.770 долара у Америци, а уз пројекцију раста радних мјеста за 6,6 одсто до 2031. године, медицински радници са средњим стручним образовањем свакако имају значајнију перспективу у иностранству.
Уз њих, на листи најстреснијих послова нашли су се и терапеути који се баве менталним здрављем појединаца, савјетници за рехабилитацију, али и хирурзи који су на изненађујућем претпосљедњем месту. Ипак, њихова плата је у земљама ЕУ и широм Америке на убедљивом првом мјесту у односу на остала занимања са листе. Хирурзи ће у Европи примати просјечно 235.644 евра годишње, а у САД-у 208.000 долара. Ваља напоменути и да ову професију очекује далеко најскромнији раст радних мјеста од 3,4 одсто.
Ватрогасци
Очекивано, на листи су се нашли и ватрогасци јер је реч о професији коју на свим континентима карактеришу интензивни физички и ментални захтјеви. Можда ће у Европи бити мотивисанији за 58.038 евра или у Сједињеним Државама за 50.700 долара годишње, али то не мијења чињеницу да скоро половина свих ватрогасаца доживљава свакодневни стрес због различитих фактора као што су поремећаји спавања, физичка исцрпљеност, као и упоран осјећај да нису урадили довољно у критичним ситуацијама.