Босна и Херцеговина је међу десет земаља свијета из којих је у протеклих годину отишло највише стручне радне снаге у Њемачку према новом Закону о запошљавању стручне радне снаге у тој земљи, који је почео да важи прије годину дана.

Међутим, ако се гледа по глави становника, БиХ је на првом мјесту у свијету из које је стручна радна снага иселила у Њемачку.

Према информацијама с интернет странице „schengenvisainfo.com“, по апсолутним бројевима БиХ је на седмом мјесту, из које је у протеклих годину у Њемачку у складу с новим законом отишло 1.159 људи, преноси SrpskaInfo.

На врху листе је Србија, јер је у тамошњем њемачком конзулату радне визе у складу с овим законом добило 2.024 људи.

Према овим подацима, на другом мјесту по апсолутним бројевима су Филипини, из којих су у Њемачку иселила 1.773 стручњака, међутим Филипини су земља са сто милиона становника. Са 1.378 стручњака који су се иселили у Њемачку на трећем мјесту је Вијетнам, међутим и он је земља са готово сто милиона становника. Наредне три земље испред БиХ су Индија, Турска и Украјина, које све имају далеко већи број становника од БиХ. Иза БиХ, са 810 исељених стручњака, налази се Русија, која је такође знатно многољуднија од БиХ.

Како је наглашено на сајту, неколико студија OECD земаља, Регионалног фонда за сарадњу и Западног фонда за демократију показује да БиХ по исељенику губи 21.000 евра годишње. Како је наглашено, 2018. је око 50.000 грађана БиХ напустило земљу. Више од половине их је отишло у Њемачку, а затим у Словенију, 26 одсто, и Аустрију, девет одсто.

У свим земљама западног Балкана, како је наглашено, највише земљу напушта најстручније, најобразовније и углавном млађе становништво. Западнобалканци се, како је истакнуто, највише селе управо у Њемачку, која цијени рад и знање које ови људи носе, а уједно су се показали као добри радници.

Према студији Регионалног фонда за сарадњу, 2018. године 32 одсто грађана Србије се изјаснило да размишља или планира да напусти земљу.

Подсјећања ради, Њемачка, осим програма за довођење стручне радне снаге, има и програм за довођење неквалификоване радне снаге са западног Балкана, према којем годишње из региона у Њемачку исели око 30.000 неквалификованих радника. Такође, Њемачка, у складу с програмом дефицитарних занимања, из региона доводи медицинаре и његоватеље, јер је та земља суочена са алармантним мањком овог особља, а популација рапидно стари.

Подсјећања ради, Њемачка је од јануара продужила важење уредбе о досељавању неквалификоване радне снаге највише на притисак њемачких послодаваца, који се суочавају с мањком квалитетних радника у секторима попут грађевине и угоститељства. С обзиром на то да Њемачка не жели овај регион оставити без радника, али и као одговор на неаргументоване тврдње десничарских странака, од ове године уведена је квота од 25.000 радника годишње, упркос противљењу њемачке привреде и неколико њемачклих федералних земаља, које су захтијевале да се ова квота укине.