У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи 16. маја 1992. године убијено је око 200 српских цивила, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем Срба њихова имовина је опљачкана и спаљена.

Како подсјећа Срна, тог дана прије 34 године извршен је широк и систематичан напад муслиманских паравојних јединица такозване Патриотске лиге и Зелених беретки на српско становништво у насељу Горњи Пофалићи када су Срби заробљавани, премлаћивани, одвођени у логоре или убијани на кућном прагу.

У "Атласу злочина" Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наводи се да је у само једном дану потпуно је од Срба очишћено 16 километара квадратних простора на којем је српски народ вијековима живио.

Према подацима којима располажу надлежни органи у Републици Српској, напад на Пофалиће припремили су командант Територијалне одбране БиХ Хасан Ефендић и локални старјешина Територијалне одбране Идриз Салко.

Ликвидирано је на десетине људи само због хришћанског имена и презимена, а на стотине ухапшено, брутално пребијано и терорисано.

Од многобројних злостављаних жена, доказано је да су двије малољетнице силоване.

У акцији су учествовали одред "Пофалићи један" чији је командант био Хабиб Идризовић, "Пофалићи два" са командантом Јусуфом Лошићем и одред "Велешићи" којим је командовао сада покојни Енвер Шеховић, док је на челу батаљона Војне полиције био Џевад Топић, пише Срна.

Прије напада Пофалићи су свакодневно гранатирани, а по насељу је пуцано и из снајпера.

У дејствима на Пофалиће убијени су Славица Ђуровић и њене комшије Саво Марић и Обрен Пантовић, док је теже рањен Славичин муж Добро.

Послије убиства пензионисаног полицајца Млађена Братића међу становништвом су завладали страх и паника. Братић је убијен 4. маја 1992. године у Горњим Пофалићима, а истог дана рањен је Драгомир Игњатовић.

Десет дана касније снајпером је убијен Рајко Савић, након чега је почео терор над српским цивилима, уништавање и пљачка њихове имовине, да би 16. маја у 5.30 часова на насеље које је било у потпуном окружењу почео напад из више праваца - од Жељезничке станице, Фабрике дувана, Бућа Потока и Кобиље Главе.

Убијена је и Нада Васковић, а брачни пар Војислав и Марица Пикулић одведени су из куће и до данас се воде као нестали. Убијен је и брачни пар Савић - Мирко и Роса, затим Божидар и Љубица Елек, који су касније запаљени. Ликвидирани су и супружници Стана и Стеван Васковић, као и Вида Братић.

Злочин у Пофалићима однио је стотине живота, мада број никада није прецизиран, јер су многи Срби на почетку рата тражили уточиште у већински српским Пофалићима.

Многи се и данас воде као нестали, а они који су преживјели ову голготу нису вратили своју имовину тако да нису у могућности да отворено говоре о страдањима својих најближих, јер страхују од опструкције и негативних реакција сарајевских власти на захтјеве за поврат имовине.