Милиони марака од наплате наљепница за регистрацију возила убудуће би умјесто у буџет БиХ могли ићи у касе приватника. Тако је одређено новим правилником који је без консултација и одобрења донио државни министар саобраћаја и комуникација.

Возачи у БиХ ће од почетка септембра плаћати наљепнице које означавају рок важења регистрације девет марака – скоро дупло више него досад.

До сада су возачи ова средства уплаћивали у буџет БиХ, а новим Правилником о регистрацији је одређено да би их од почетка септембра могли уплаћивати приватној фирми, тзв. стручној институцији с којом Министарство саобраћаја и комуникација буде склопило уговор.

Та фирма би од возача годишње наплаћивала најмање 10 милиона марака.

Сарадници министра Војина Митровића тврде да је он потписао промјену правила регистрације не поштујући законе и утврђене процедуре.

- Нисам уопште знао да се ради на Правилнику - рекао је новинарима Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) секретар Министарства саобраћаја и комуникација БиХ Игор Пејић.

Правилник би се требао почети примјењивати од 1. септембра 2022. године.

- За текст Правилника, који је објављен у Службеном гласнику БиХ, сазнао сам након што је потписан и тада сам упутио допис и обавијестио министра да ћу се обратити Управној инспекцији и поднијети захтјев за вршење инспекцијског надзора - рекао је замјеник министра саобраћаја и комуникација Неџад Бранковић.

Бранковић тврди да је више пута упозоравао министра Митровића да је нови правилник у супротности са Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ, Законом о Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ те Законом о управи, али Митровић није реаговао.

Министар није желио разговарати ни са новинарима ЦИН-а.

У БиХ се просјечно годишње региструје 1,2 милиона возила. Свако возило приликом регистрације добија наљепницу која је од 2009. године коштала 5 КМ. Тако је буџет БиХ сваке године добијао око шест милиона марака који су се распоређивали надлежним институцијама за осигурање радне снаге, опреме и других трошкова за потребе издавања докумената за регистрацију возила.

Нови правилник није прописао намјену средстава од наплате стикера.

Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА) БиХ је надлежна за набавку наљепница и већ је набавила залихе за наредне четири године.

Они указују да је нова одредба, која предвиђа давање послова приватној фирми, незаконита јер се само институцијама с јавним овлаштењима може повјерити обављање управних и стручних послова из надлежности Министарства те да се то уређује само законом.

- У конкретном случају, Министарство послове везано за стикере покушава уредити одредбама правилника, а који је акт ниже правне снаге - објаснили су из Агенције и упозорили Министарство да ће Правилник бити непримјењив и незаконит уколико буде садржавао одредбе о додјели посла приватној фирми.

Но, из Министарства нису реаговали на дописе, а занемарили су и њихово мишљење о доношењу Правилника.

Замјеник министра Бранковић каже да је занемарено мишљење других надлежних органа на Нацрт правилника – Спољнотрговинске коморе БиХ, Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Федералног министарства саобраћаја и комуникација и кантоналних министарстава унутрашњих послова (МУП).

МУП-ови Републике Српске, Кантона Сарајево, Унско-санског, Тузланског, Западнохерцеговачког и Зеничко-добојског кантона указали су Министарству на незаконитост одредбе Правилника којом би се приватна фирма овластила за издавање и активирање стикера.

ЦИН је већ писао о наметима који се уводе бх. возачима, а којима су повећани профити приватника. Новинари су открили да је федерални министар саобраћаја Денис Ласић увођењем нове цијене екотеста у ФБиХ заобишао законска правила и процедуре, омогућивши велику зараду станицама техничког прегледа и приватним фирмама које врше надзор над радом станица. Међу њима су и фирме у власништву чланова странке којој припада и федерални министар.

Власници возила у ФБиХ су за четири године платили најмање 74 милиона КМ за екотестове, од чега је највећи дио – 72,5 милиона КМ – завршио у рукама приватника. Буџетима ентитета и кантона је прослијеђено 1,5 милиона КМ чији утрошак није познат.

Након писања ЦИН-а Канцеларија за ревизију институција у ФБиХ је упутио Федералном министарству саобраћаја и комуникација препоруку да размотри висину цијене за екотест, али то још није учињено.