Медији имају велики утицај на креирање слике о властитом тијелу. Истраживање које је спровела здравствена установа Florida House Еxperience показало је да се 88 одсто жена и 65 одсто мушкараца упоређује са особама из медија. Слично је и са друштвеним мрежама. Око 68 одсто одраслих особа обради фотографију у некој апликацији прије него што је подијели са другима, с намјером да се представе у што бољем свјетлу.

Свакодневно смо преплављени садржајима који пропагирају тренд савршеног тијела, при чему се заборавља да то у стварности не изгледа у потпуности тако. Намећу се идеали љепоте, као што је лице без бора, велике груди и мали струк код жена, а код мушкараца истакнути мишићи, често са тетоважама. Постављање нереалних и недостижних норми може да утиче на нашу слику о властитом тијелу, посебно у периоду адолесценције.

Слика о властитом тијелу представља осјећања, мисли и начин понашања који особа има према свом тијелу. У периоду адолесценције тинејџери почињу појачано сагледавати своје тијело и стварају позитивну или негативну слику о властитом тијелу. То је период у којем се већина младих, у страху да не буде одбачена од друштва, конформира ономе што друштво наметне. Проналазе своје идоле у пјевачима, глумцима, познатим инфлуенсерима, на које се угледају те их идеализују. Међутим, када се тијело које имамо не уклапа у калуп који посматрамо као идеал, долази до стварања негативне слике о властитом тијелу. Негативна слика властитог тијела често је повезана са озбиљним менталним поремећајима. Поремећаји који се најчешће јављају су депресија, анксиозност, поремећаји у ишрани и ниско самопоштовање. Ови поремећаји могу се јавити самостално или у комбинацији.

Самопоштовање и слика о властитом тијелу директно утичу једно на друго - ако вам се не свиђа ваше тијело, ваше самопоштовање биће нарушено. Како би своје нарушено самопоштовање изградили, људи обично прибјегавају методама које пропагирају особе које су идеализоване од стране друштва. Те методе обећавају резултате за кратко вријеме, али могу да доведу до озбиљних посљедица, као што су поремећаји у ишрани.

Поремећаји у ишрани често се узимају здраво за готово и често им се не придаје значај. Међутим, они могу имати велике посљедице по физички, психички и социјални развој младе особе. Најчешћи поремећаји у ишрани су анорексија и булимија. Анорексија је поремећај у ишрани који карактерише ниска тјелесна тежина те опсесиван страх од добијања на тежини. Булимија је поремећај у ишрани код кога се патолошки претјеран апетит смјењује са епизодама пражњења (самоизазваном мучнином). Статистички подаци показују да на подручју Европе од анорексије болује између један до четири одсто жена, а од булимија један до два одсто. Када је у питању мушка популација, између 0,3 и 0,7 одсто особа болује од неког поремећаја у ишрани.

Још није познато да ли су ментални поремећаји узрок или посљедица поремећаја у ишрани. Студија која је спроведена на више од 2.400 особа, које су биле хоспитализоване због неког поремећаја ишране, открила је да се 92 одсто испитаника борило са депресивним поремећајем, а истовремено 56 одсто испитаника и са поремећајем анксиозности. Од 56 одсто особа којима је дијагностициран поремећај анксиозности, 20 одсто је имало опсесивно-компулзивни поремећај. Фобије и опсесивно-компулзивни поремећаји обично претходе поремећају у ишрани, а паника обично долази након појаве поремећаја. Људи с анорексијом су склонији опсесивно-компулзивним поремећајима, а често развијају компулзивне ритуале, као што је вагање сваког залогаја.

Медији и друштвене мреже имају значајну улогу у стварању погрешне слике о људском тијелу. Похвално је то што се у посљедње вријеме на друштвеним мрежама могу све више видјети фотографије на којима је представљен стваран изглед мушког и женског тијела те што се почиње разговарати о овој теми. Како је овај проблем озбиљан и актуелан, медијски простор треба да буде испуњен садржајем који ће образовати младе и садржајем који ће пропагирати здрави начин живота, без брзих дијета и штетних метода, које могу нарушити, како физичко, тако и психичко здравље младих.