Уколико се у најкраћем року не закључи аранжман с Међународним монетарним фондом (ММФ), БиХ би могла доћи у ситуацију да ће сљедећу прилику имати тек на прољеће 2021. године, рекао је "Независним" Ендрју Џуел, резидентни представник ММФ-а у БиХ.
Подсјећања ради, преговори о проширеном аранжману, који је тежак 1,5 милијарди КМ, који су почели у октобру а интензивирали се након избора, нису завршени након што домаће власти и ММФ нису успјели да постигну сагласност у вези с писмом намјере.
Џуел је рекао да ММФ поздравља намјеру домаћих власти да се преговори о аранжману наставе, али да ММФ има обавезе које ће захтијевати дужи период у којем неће бити могуће закључити нови аранжман. Како је појаснио, ММФ има обавезу да према члану ИВ напише редовни годишњи извјештај о стању економије у БиХ, а то је обавеза кроз коју пролазе све земље чланице.
- Када смо у октобру дошли у БиХ, наша мисија је имала два циља. Један је припрема извјештаја по члану ИВ, а други је закључивање аранжмана са БиХ. Иако смо спремни да у сваком тренутку наставимо преговоре, ако до почетка јануара не будемо могли представити договорени аранжман, мораћемо се фокусирати на писање извјештаја. То је процес који ће трајати неколико мјесеци, а то би значило да бисмо аранжман можда могли наставити на прољеће - објаснио је Џуел за "Независне".
Како је истакао, неколико питања је остало неријешено, а односе се на успостављање регистра рачуна свих физичких лица у Централној банци (ЦБ) БиХ, рјешавање обавеза Енергетске заједнице због којих је БиХ у кршењу својих европских обавеза и нови, осавремењени закон о електронском потпису.
Џуел каже да су то реформе за које међународни партнери БиХ сматрају да су потребне за европски пут БиХ, као и да би донијеле конкретне користи грађанима БиХ. Примјера ради, наводи да би се регистар физичких лица у ЦБ успоставио на идентичан начин како је успостављен регистар правних лица, који већ постоји и функционише добро.
- Овај регистар је важан, јер помаже у сузбијању прања новца, а захтијевају га и компаније које послују у БиХ. Постојање једног регистра је ефикасније него ако бисмо имали неколико одвојених регистара - сматра Џуел.
И Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара, за Срну је рекао да вјерује да ће се о аранжману моћи разговарати тек на прољеће, јер, како каже, не вјерује у могућност да се до 8. јануара дође до писма намјере. Тегелтија је рекао да вјерује да ће се у том периоду схватити шта су циљеви овог аранжмана и да ће се сви вратити преговорима. Он је истакао да аранжман садржи питања која представљају озбиљан пренос надлежности са ентитета на ниво БиХ. Тегелтија је појасно да нема никаквих примједаба када је ријеч о циљевима и политици аранжмана, али неке мјере које су дефинисане у самом писму намјере не поклапају се са циљевима аранжмана, попут регистра банкарских рачуна свих грађана у БиХ, до питања неких закона који су дио договора БиХ и ЕУ.
- Поставља се логично питање како ће нама неко помоћи у борби против пандемије и њених посљедица тако што ћемо правити регистар на још једном мјесту, а већ га имамо или питање Закона о електричној енергији и гасу који је усаглашен са Енергетском заједницом ЕУ и тај закон постоји и написан је у Савјету министара? Тако долазимо у ситуацију да ММФ поставља то као услове за нови аранжман и чини ми се да на тај начин свјесно жели да преузме неке послове који су дио договора БиХ и ЕУ - истакао је Тегелтија.
Слично каже и Радован Вишковић, премијер Републике Српске, уз напомену да ће РС настојати да се пронађе рјешење које задовољава ММФ, али истовремено чува надлежности РС.
Иначе, и Џуел и Делегација ЕУ су у одвојеним изјавама у протеклом периоду "Независним" потврдили да су програми ЕУ, ММФ-а, Свјетске банке и других међународних партнера међусобно повезани. Примјера ради, ЕУ неће дати комплетан износ од 250 милиона евра помоћи БиХ за сузбијање пандемије ако не буде аранжмана с ММФ-ом и испуњавања других међународних обавеза.
