Ширење ружних гласина, увредљиви коментари испод фотографије или Фејбук статуса, постављање и дијељење злобних фото-монтажа или видео-снимака са циљем да се повриједи друга особа – све ово су примјери онлајн насиља. Да је насиље на Интернету један од највећих социјалних проблема данашњице, потврђује чињеница да је готово немогуће утврдити му узрок и починиоце, као и то да њиме могу бити погођени сви у онлајн свијету, без обзира на пол, узраст или сексуалну и политичку оријентацију.

Управо ће пол, узраст, национална и вјерска припадност, као и било каква лична оријентација бити повод онлајн силеџијама за малтретирање.

Шта све спада у „сајбер“ насиље?

Под термином сајбер насиље подразумијева се свако пријетеће и узнемиравајуће онлајн понашање, које укључује непристојне и увредљиве текстове, коментаре, статусе, фотографије, као и ширење лажних гласина и видео-записа посебно направљених са овом намјером.

Друштвене мреже попут Фејсбука и Твитера идеално су поље за ову наопаку игру, јер остављају онлајн силеџијама могућност непрестаног застрашивања и вријеђања. Притом, уз лажне профиле и налоге, као и невјероватну брзину ширења информације на Интернету, жртва насиља не може знати колико људи (па чак ни колико десетина и стотина људи) је видјело неки увредљиви садржај упућен на њену адресу, као ни ко је тај садржај упутио.

Увредљиви коментари, твитови и Фејсбук статуси

Сваки негативни коментар постављен са намјером да повриједи или увриједи неку особу сматра се насиљем. Увреде, псовке, лажни трачеви, задиркивање, називање погрдним именима, па чак и читаве објаве на друштвеним мрежама облици су "сајбер" насиља. Догађа се да насиље тече паралелно на друштвеним мрежама и на приватном блогу силеџије.

Без обзира на учесталост, све се рачуна у онлајн насиље. Дакле, није важно да ли вас је нека непозната (или позната) особа увриједила једном или прати сваки ваш корак са том намјером. Једна псовка или вишемјесечно прогањање на свим друштвеним мрежама, исто је. Насиље је насиље. Заправо, не постоји мјера у којој је насиље прихватљиво. Једноставно, није.

Фотографије и видео увредљивог садржаја

Један од облика онлајн малтретирања јесте прављење фото-монтажа и видео-снимака са намјером да се нека особа увриједи и повриједи. Уз мноштво бесплатних онлајн програма у 21. вијеку не морате бити маг фотографије или неки посебан стручњак да дјевојци која вас је оставила налијепите главу козе на тијело. Неке силеџије се не морају чак ни толико „помучити“, довољно је да објаве фотографију особе без дозволе.

Међу силеџијама тинејџерима је чест „тренд“ дијељења голишавих фотографија онлајн. Без обзира на то колико дуго је таква фотографија или снимак била онлајн, штета која је учињена не може се измјерити. Жртва насиља не може имати увид у то ко је већ преузео ту фотографију на свој лични рачунар и када ће она поново бити постављена на интернет мрежу. Дакле, пријетња увијек постоји.

Лажни профили и ко их прави

Неке силеџије иду толико далеко да отварају нове лажне профиле да би повећале увредљиве објаве. Међу дјецом и тинејџерима један од могућих сценарија са лажним профилима је сљедећи: сајбер силеџија, дјечак или дјевојчица, направе лажни профил дјечака са намјером да се приближе дјевојчици – жртви насиља. Све почне захтјевом за пријатељство, а наставља се пријатељским или романтичним порукама, које имају за циљ приближавање жртви или чак започињање онлајн везе. Жртва не слутећи ништа открива личне податке о себи, па и оне осјетљиве, за које не жели да сазна ико други. Једном кад добије информације силеџија их касније дијели са другом дјецом из одјељења и школе или једноставно са свима, опет, онлајн, а све са намјером да малтретира, посрами и понизи дјевојчицу.

Ова тактика може да представља и двоструко насиље, уколико силеџија за грађење лажног профила не измишља већ користи стварне податке и фотографије неке особе.

Ширење трачева и лажи

Измишљотине, лажи, ширење трачева и непровјерених гласина о некоме – све ово спада у онлајн насиље. Узрок може бити и љубомора, па је ово чест облик насиља међу тинејџерима. Некад су завист и љубомора подстакнути неоствареном љубавном везом или раскидом, а некад је у питању неоснована љубомора према другу или другарици.

Ко може бити жртва онлајн насиља?

Жртва насиља може бити – СВАКО. Не постоје ограничења у полу, годинама или неком личном опредјељењу. Мета силеџија на Интернету подједнако могу бити одрасла особа, тинејџер или дијете, мушкарци и жене, Срби и Енглези, припадници било које вјерске или политичке заједнице.

Иако дјелује као занемарљиво, насиље на Интернету може представљати озбиљан проблем, посебно за дјецу и тинејџере. Поред тога што утиче на самопоуздање и друштвени живот, може имати негативних посљедица и по ментално здравље и развој, те уколико се не заустави довести и до трагичних исхода.

Како се изборити са онлајн насиљем?

Као што свако може бити жртва насиља, нико то заправо не жели да постане. Међутим, уколико се то ипак деси, постоје начини да се изборите са онлајн силеџијама. На првом мјесту, игноришите их. Једноставно заобиђите такво понашање у широком луку. Не одговарајте на увредљиве коментаре и статусе. Уколико вам неко пријети, реците то неком – родитељима, професорима, другарици или другу.

Друштвене мреже вам дају могућност да непожељне људе блокирате. Уколико вас неко малтретира, урадите то без размишљања.

Останите љубазни и добри, чак и према онима који вас вријеђају. Подсјетите самог себе да увредљиве коментари упућени вама заправо много више говоре о ономе ко их је упутио. Псовке, ружне и злобне ријечи, то је одраз оног ко их изговара и пише, не ваш.

Не схватајте све лично. Неки људи не умију другачије да се изборе са потешкоћама у свом животу, већ негативно коментаришу и критикују друге, заштићени монитором свог рачунара. Негативни коментари испод вашег блога или фотографије можда и немају везе са вама.

Останите своји. Можда и најзначајнија ствар коју можете урадити за себе када сте жртва насиља јесте да не одустанете од тога што јесте само зато што вас неко малтретира. Останите досљедни у томе што радите, уживајте и даље у својим интересовањима и не обазирите се на то шта други о томе мисле.

Шта кад је ваше дијете жртва онлајн насиља?

Уколико сте забринути да је и ваше дијете жртва "сајбер" насиља, ево шта све можете да урадите. Прије свега, пратите све друштвене мреже на којима ваше дијете има налог. Исто важи и за апликације, игрице и историју претраживања на рачунару и телефону. Постаните „пријатељ“ на Фејсбуку са дјететом, запратите га на Инстаграму или замолите неку другу одраслу особу да уради то. Такође, требало би да знате корисничка имена и шифре имејла и свих налога које дијете користи. Јако је важно да успоставите правила понашања у дигиталном свијету: какав садржај ваше дијете може да прати, које апликације смије да користи и слично.

Разговарајте са дјететом

Ово су све начини којима можете спријечити да ваше дијете постане жртва онлајн насиља. Уколико неко већ малтретира вашег тинејџера, поразговарајте с њим. Дјеца често крију од родитеља ако их неко малтретира, јер се осјећају постиђено и осрамоћено. Будите му утјеха и подршка. Упознајте га са тактикама превладавања сајбер насиља. Ставите му до знања да оно ништа није криво и да не постоји понашање које оправдава овакво насиље. У ситуацијама гдје то није довољно, потражите стручну помоћ. Укључите разредног старјешину и школског психолога у рјешавање проблема. Многе школе имају програме против насиља, те могу значајно утицати на то кроз шта ваше дијете пролази.

Аутор: Србијанка Станковић