Припремамо се за наставу која ће 1. септембра у Републици Српској почети у школским клупама, поручује министарка просвјете и културе РС Наталија Тривић.

Каже да ће Министарство просвјете и културе РС, свакако, поступити по препорукама и мјерама Министарства здравља и социјалне заштите и Института за јавно здравство РС.

– Најважније је да организација наставе буде најбољи модел који ће задовољити и образовну и здравствену компоненту у образовању у условима које нам намеће вирус корона – наглашава Тривићева у интервјуу за Српскаинфо.

Шта ако настава, ипак, не буде могла да се одвија у школама?

Тражићемо најбоље рјешење у складу са оним што буде диктирала епидемиолошка ситуација. МПиК је, у сарадњи с Републичким педагошким заводом, РТРС и 410 просвјетних радника, у веома кратком временском периоду обезбиједило несметано одвијање васпитно-образовног процеса током панедмије. Свакако ћемо до краја јула дефинисати јасне смјернице за наставни процес у новој школској години, као и мјере заштите од вируса корона у образовним установама.

У којој мјери сте задовољни досадашњом реализацијом наставе на даљину?

Настава на даљину реализована је веома успјешно, на чему честитам свим просвјетним радницима, ученицима и њиховим родитељима. Добра страна наставе на даљину је што су стечена нова и корисна искуства у кориштењу свих расположивих дигиталних алата, те што је значајно унапријеђена комуникација и однос између ученика и наставника. Од наредне школске године подстицаћемо развијање повјерења и одржавање постигнутог нивоа комуникације између ученика и наставника и послије одржавања редовне наставе у учионицама. Ако је ученику потребна додатна подршка и појашњење, наставници треба да буду на располагању и послије редовне наставе.

Које су мањкавости овог програма?

Непосредни контакт и комуникација међу ученицима, те између ученика и наставника, вриједност је редовног васпитно-образовног процеса која је изостала у току извођења наставе на даљину. Искључивост онлајн наставе није најбољи модел за стицање знања наших ученика, посебно нижих разреда основних школа, већ само нужан у условима у којима смо се нашли.

Шта је договорено на недавно одржаном састанку с представницима актива директора средњих школа?

То је био конструктиван састанак на коме је закључено да постоји спремност за сарадњу, када је ријеч о свим новинама које нас чекају од сљедеће школске године. Повећаћемо обим практичне наставе код послодаваца, а за ученике са сметњама у развоју практична настава ће бити прилагођена њиховим могућностима, за шта смо створили законски основ. Републички педагошки завод је иновирао наставне планове и програме. У свим школама биће побољшани и хигијенско-санитарни услови.

Да ли у РС има вишка просвјетних радника?

У васпитно-образовном систему РС имамо одређени број радника који немају пуну норму, што не значи да ће остати без посла. Законска регулатива дозвољава допуну норме на нивоу актива школа и то је пракса која се примјењује годинама. Норму је могуће остварити и кроз допунску наставу, те продужени боравак. У перспективи, планирамо и смањење броја ђака у одјељењима, што ће омогућити квалитетнији рад наставника и ученика.

Каква је ситуација с бројем ученика у новој школској години, у односу на прошлу?

 У овој школској години нема значајнијих одступања када је ријеч о броју ученика који се уписују у први разред основних школа у односу на прошлу годину. Други уписни рок за ученике који уписују средњу школу још није завршен, па још немамо потпуну слику.  

Који су резултати ревизије занимања у РС, у контексту потреба тржишта рада?

У средњим стручним школама прије ревизије занимања имали смо 118 занимања и 13 струка. У сарадњи с Привредном комором РС,  Занатско-предузетничком комором и Унијом удружења послодаваца урађена је ревизија и стандардизација 54 занимања, а преостала занимања ће бити завршена до октобра. Сада имамо 106 занимања и 14 струка. Нова листа занимања усклађена је са потребама тржишта рада.

Шта је још промијењено?

Поједина занимања су спојена у једно, као на примјер агропроизвођач, а нека занимања су потпуна нова – агротехничар, мултимедијални техничар, царински техничар, педијатријски техничар, механичар мехатронике, механичар пнеуматике и хидраулике, оператер савременим технологијама, оператер за обраду бризгањем, алатничар, монтер суве градње – молер.

Да ли су уведене и неке нове струке?

Увели смо и нову струку култура и умјетност. Резултати уписа ученика у средње школе, односно њихова заинтересованост за упис у нова и дефицитарна занимања, значе озбиљан помак у нашем настојању да школујемо дјецу за занимања потребна домаћем тржишту, а која ће им по завршетку школе обезбиједити брже и сигурније запослење.

Да ли ће ученици који су уписали дефицитарна занимања добити неке олакшице?

Они ће добијати стипендије у висини од 100 КМ и плаћене путне трошкове од куће до школе, што је стимулативна мјера Владе РС, која је утицала на већу заинтересованост ученика за упис ових занимања, чак и одликаша.

Шта ће све омогућити еДневник?

Јединствени информациони систем МПиК – еДневник од 1. септембра ће бити имплементиран у свим основним школама у РС. Наставници ће имати на располагању сет едукативних алата, који ће им омогућавати да креирају виртуелне учионице, тестове за понављање и оцјењивање, дигиталну свеску, односно да дијеле материјале – лекције, презентације, задаће, размјењују поруке и инструкције у вези са часом.

Иновације

Најављено је да се од наредне школске године отвара могућност за увођење иновација у образовни систем у РС. Шта то подразумијева?

Имаћемо иновиране наставне планове и програме, дигитализацију садржаја из још седам уџбеника, јединствену дигиталну платформу у свим основним школама, програм стимулативног окружења, као и примјену метода  интерактивног учења. Ученици основних школа ће имати могућност да бирају и факултативне предмете које ће изучавати у складу са својим талентима и интересовањима, попут калиграфије, програмирања или младих истраживача. Ученици прве тријаде ће, поред редовних часова физичког васпитања и образовања, у новој школској години наставу почињати са 15-оминутним вјежбањем. У наредној школској години ученици средњих стручних и техничких школа практичну наставу обављаће најмање у обиму од 25 одсто код послодаваца. Имаћемо нове планове и програме за сва нова занимања у средњим школама.