Овај технолошки изум је још назван и „најцрњом црном“ на свијету.

Неименована супстанца упија преко 99,9 одсто свјетлости, што је чини десет пута црњом од свега што постоји на планети.

Научници са Технолошког института у Масачусетсу су је направили наноцијеви - ситних комадића угљеника, 50.000 пута мањих од ширине људске длаке.

Кажу да би материјал могао бити кориштен у умјетности, или за помоћ свемирским телескопима да уоче удаљене галаксије филтрирањем залутале свјетлости која блокира сочиво.

- Постоје оптичке и свемирске науке за веома црне материјале - рекао је професор Брајан Вардле, водећи аутор нове студије о овом открићу.

- И наравно, умјетнике је још кроз давну историју занимала црна боја – навео је он.

Да би тестирали нано-премаз, научници су га премазали пеко дијаманта од 16 карата, вриједним 1,6 милиона фунти, као дио умјетничке изложбе у Њујорку.

Слике приказују драгуљ, обично јарко жуте боје, који нестаје у црнилу када је нанесен премаз.

Материјал је направљен "узгојем" наноцијеви на алуминијумској фолији коришћењем сложеног низа хемијских процеса.

Даљи тестови су показали да апсорбује више од 99.995 процената светлости која на њега пада, из сваког угла.

То значи да је још мрачнији од „вантаблека“, супстанце за коју се дуго вјеровало да је најцрњи материјал на Земљи.

- Наш материјал је 10 пута црњи од свега што је икада пријављено - рекао је професор Вардле.

Додао је да очекује да ће научници сањати о још црњој супстанци у будућности.

- Мислим да је најцрња црна мета која се непрестано креће.

- Неко ће пронаћи црњи материјал и на крају ћемо разумјети све основне механизме и моћи ћемо правилно осмислити врхунску црну боју. 

Студија је објављена у часопису ACS-Applied Materials and Interfaces.