Тим истраживача са Гетеовог универзитета у Франкфурту ријешио је проблем настајања крвних угрушака након примања АстраЗенекине вакцине након што је открио да су за ову појаву одговорни аденовирусни вектори у вакцинама AstraZeneca и Johnson&Johnson који се користе за уношење протеина вируса корона у тијело.

Научници сматрају да би одређеним измјенама на овим вакцинама негативна реакција могла сасвим да изостане, наводи Financial Times.

Професор Ролф Маршалек, руководилац тима који је објавио резултате истраживања, објашњава да је проблем у аденовирусним векторима који обје вакцине користе за уношење вируса корона у тијело.

Према том тумачењу, вакцине шаљу спајк (spike) протеин у језгро ћелије, а не у цитоплазму, у којој вирус иначе производи протеине.

Када уђу у ћелијско језгро, поједини дијелови спајк протеина се спајају или раздвајају, те стварају мутиране верзије које се не могу везати за ћелијску мембрану тамо гдје би требало.

Ћелије затим излучују мутиране протеине, што подстиче крвне угрушке код отприлике једне од 100.000 вакцинисаних особа.

С друге стране, вакцине на бази информационе РНК попут Фајзерове и Модернине испоручују генски материјал спајк протеина у цитоплазму.

Ипак, згрушавање крви након вакцинисања АстраЗенеком и Johnson&Johnson врло је ријетко.

У Великој Британији забиљежено је 309 случајева међу 33 милиона људи вакцинисаних тим вакцинама, као и 56 смртних случајева.

У Европи су крвни угрушци настали код најмање 142 особе од 16 милиона људи вакцинисаних тим препаратима.

Научници савјетују да се при развоју вакцине измијени редослијед спајк протеина како би се спријечило раздвајање.

Из компаније Johnson&Johnson већ су ступили у контакт с истраживачима како би заједнички прилагодили ову вакцину.