Истраживачки тим с Јејла на прагу је револуционарног открића које би могло потпуно да измијени приступ аутоимуним болестима.

Аутоимуне болести су оне болести које изазивају да наш имунолошки систем реагује против ткива нашег тијела, а осим што окрећу наш организам против самог себе, они производе и антитијела која нападају ткива.

Иако се претпоставља да такве болести одувијек постоје, љекари тврде да је модерно доба њихова ера, а у посљедњих двадесетак година у свијету је дошло до експанзије таквих болести, преноси хрватски Експрес.

Тачан узрок за повећање обољелих је непознат, а нека истраживања указују на њихову повезаност са мањком витамина Д, прехраном са смањеним удјелом нутријената, тзв. инфективним агенсима, попут вируса и бактерија који могу бити њихови окидачи, као и стресом и одређеном генетском предиспозицијом.

Жене двоструко чешће обољевају од аутоимуних болести, иако се ни за то не зна узрок.

Свјетло на крају тунела

Ипак, постоји разлог за оптимизам, тврди тим истраживача са Универзитета Јејл, који је, чини се, открио темељни узрок настанка аутоимуних болести, као и обећавајуће методе лијечења, пише ИФЛ Сајенс.

Рад, објављен у часопису Сајенс, повезао је аутоимуне реакције на бактерију у цријевима звану Ентерококус галинарум.

Аутоимуни одговор, кажу, може се покренути када бактерија спонтано пређе из цријева у друге органе у тијелу, попут слезене, јетре и лимфних чворова.

Аутоимуна болест је хронично упално стање узроковано имунолошким ћелијама пацијента, које погрешно вјерују да је тијело угрожено и тако реагују нападајући здрава ткива. Лупус, реуматоидни артритис и Хашимотов тиреоидитис само су три од преко стотину стања која се уклапају у ову категорију. Сада им се може додати дугачак попис болести повезаних са здрављем бактерија из цријева.

У студији су истраживачи генетским инжењерингом створили мишеве који су били осјетљиви на аутоимуне болести. Затим су анализирали бактерије у њиховим цријевима како би идентификовали оне који су узроковали упалу или били укључени у производњу антитијела за која се зна да потичу аутоимуне одговоре. Кривац је био Ентероцоццус галлинарум.

Резултати су потврђени када су упоређивали ћелије јетре здравих људи с ћелијама људи који болују од аутоимуних болести и пронашли трагове бактерије Ентероцоццус галлинарум у другој групи.

Међутим, најузбудљивија чињеница је да су пронашли дјелотворне начине умањивања аутоимуних симптома. Коришћењем антибиотика или вакцина су смањили симптоме сузбијајући раст Ентерококус галинарум. Надају се да ово истраживање може развити успјешне могућности лијечења одређених аутоимуних болести, укључујући аутоимуну болест јетре и системски лупус.

- Вакцина против Ентерококус галинарум је специфичан приступ, јер вакцинисање против других бактерија које смо истраживали није спријечило смртност и аутоимунитет - објаснио је аутор студије Мартин Кригел.

Ти приступи могли би да побољшају живот пацијената с већ утврђеном аутоимуном болести.

Међу најчешће спадају: Реуматоидни артритис, Хашимото болест штитњаче, Хронова болест, Целијакија, Дијабетес типа 1, Мултипла склероза, Лупус, Склеродерма.