Немаштина, болест те неизвјесна будућност најчешћи су узроци због којих грађани старијег животног доба почине самоубиство, о чему свједочи и податак да су у Српској у првих осам мјесеци ове године руку на себе најчешће дигли они који су загазили седму деценију.
Према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП) до септембра у Републици Српској самоубиство су починиле 143 особе, што је за два случаја мање него лани у истом периоду.
- У Српској је у првих осам мјесеци забиљежено једно самоубиство малољетне особе која је била између 14 и 16 година, а највише је оних старијих од 60 година, чак њих 87- казали су у МУП-у РС додајући да је највише самоубистава извршено на подручју Бањалуке, њих 33, а најмање у Мркоњић Граду, гдје је себи живот одузело петоро грађана.
Како су додали, 88 самоубистава извршено је вјешањем, 23 пуцањем из оружја, 12 утапањем, седам скакањем са висине, пет активирањем бомбе или другог експлозивног средства и осам на остале начине извршења.
Према евиденцији МУП-а РС, од укупног броја забиљежених самоубистава ове године на себе је руку дигло 105 мушкараца и 38 жена.
У цијелом свијету данас се обиљежава Свјетски дан превенције самоубистава, а да је едукација и правовремена терапија кључна указују и психолози.
Коментаришући да је у Српској, међу онима који су себи одузели живот, највише људи пред “златним добом”, психолог Јадранка Тодоровић Груловић разлоге за такав чин налази у немогућности да пронађу задовољства у животној прекретници коју са собом носи пензионисање.
- Најчешће ти људи сматрају да та промјена нарушава досадашњи квалитет живота и не виде свјетлију и квалитетнију будућност - казала је за “Глас Српске” Тодоровић Груловић.
Према њеним ријечима, на такав корак се најчешће одлучују они који не виде побољшање у социјално-економској сфери живота те они који имају здравствених проблема, али пракса је показала и да је све већи број људи одлучио да више пажње посвети менталном здрављу.
- Све је више оних који се обраћају психологу за помоћ, нарочито младих људи. Такође, све је већи број оних који признају себи, па и другима, да имају проблем, због чега отворено траже помоћ од најближих, али и од стручњака - појаснила је Тодоровић Груловић.
Истакла је да је позитивно што се све више ради на едукацији у овој области, нарочито у средњим школама широм Српске. Како је казала, кроз причу и савјетовање у школама дјеца постају отворенија и спремнија да траже помоћ уколико им је потребна.
Психолог Александар Милић сматра да се на самоубиство најчешће одлучују они који имају поремећено ментално здравље, а нису се на вријеме обратили некоме за помоћ.
- Симптоматично је да су људи који имају тенденцију за суицид они којима је, на неки начин, поремећено ментално здравље без обзира на старосну доб. Код старијих особа ментално здравље постаје још крхкије, мање су отпорни и рањивији - појаснио је Милић.
Према његовим ријечима, старије од 60 година најчешће обузима осјећај самоће, изолованости те депресија и осјећај бесмислености живљења. Милић истиче да особе које осјећају менталне потешкоће могу да прихвате савјет и консултације, али ако то стање пређе у психотичне поремећаје, ријетки су они који прихватају помоћ.
Милић истиче значај примарне превенције, да би било активно рађено на побољшавању менталног здравља људи.
“Плави телефон”
Координатор рада “Плавог телефона”, савјетодавне линије за дјецу и младе, Маја Ковачевић каже да је у односу на прошлу годину око четири одсто више оних који им се јављају, а размишљају о самоубиству.
- Пружамо им савјетодавну психолошку помоћ, саслушамо их и помажемо колико можемо. Са таквим особама правимо “антисуицидални уговор” - казала је Ковачевићева појашњавајући да од тих особа траже да одреде период у којем себи неће наудити. Како је казала, након обећања крећу са рјешавањем проблема или их након тог периода упућују на стручњаке, као што су психолози, психотерапеути или психијатри.
