У Миљевићима, градишком селу у Поткозарју, од школства су остале само црно-бијеле фотографије у љетопису.

Школско звоно овдје је давно утихло. Остале су само успомене на то вријеме.

Прва школа почела је радити 1945. године у приватној кући Украјинца Јозефа Риша. Било је тада 40 ученика.

Фото: srpskainfo.com/Уступљенa фотографијa

Прва учитељица Стојанка Матавуљ имала је много посла и мотива, јер је учила прву поратну генерацију, док су још згаришта спаљеног села била свјежа.

Настава у Ришовој кући, потрајала је до 1967. године, када је радним акцијама изграђена нова школска зграда. У њој је настава почела 1968. године, када је у Миљевиће стигла учитељица Гордана Жмирић из Машића.

Сваке године, број ученика се смањивао, као и број становника, у Миљевићима.

Према попису 1971. године, у овом селу била су 332 становника. Двадесет година касније, евидентирано је 237 становника. Према посљедњем попису, 2013. године у Миљевићима је евидентирано 196 становника.

Садашња реалност је још поразнија, јер по процјени мјештана, у Миљевићима  је упола мање становника.

Фото: Милан Пилиповић/Рингиер

И друга, новија четвороразредна школа, затворена је, неколико година, након последњег рата. Школска зграда, чами без ученика више од двије деценије.

Школарци из Миљевића путују на наставу у Нову Тополу, а неколико средњошколаца у Градишку.

Пише: Милан Пилиповић