Прије 13 година преминуо је Јово Елчић, доктор и планинар који је оставио неизбрисив траг током свог кратког живота.

Преминуо је у 36. години након кратке и тешке болести.

Поводом прве годишњице његове смрти, 7. септембра 2013. године, отворен је планинарски пут који повезује Трескавицу, Лелију и Зеленгору, а који у знак сјећања и поштовања носи његово име.

Успомена на Јову ће трајати кроз приче будућим генерацијама планинара и обиласком планинарског пута који носи његово име.

Јово Елчић (1976 – 2012) љубав према планини стекао је већ у раном дјетињству одласцима на планине око Сарајева. Током студија на Медицинском факултету у Фочи заједно са колегиницом, а касније животном сапутницом Бобаном Петровић, самостално започиње да истражује планине у околини Фоче – Зеленгору, Маглић, Волујак…

Након завршених студија, Јово и Бобана су у кратком пероду приступили на скоро све значајније врхове у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Албанији.

Након успона на Олимп у Грчкој (2007. године) и Триглав у Словенији (2008. године), те неколико врхова високих од 3000 до 3700 м/нв у Невади (УСА) привлачи их одлазак у свјетска велегорја.

Године 2009. одлазе у експедицију на Хималаје (Непал) и успјешно приступају на врх Мера Пеак (6476 м/нв). Године 2011. учествују у експедицији на Анде (Аргентина) гдје, такође, успјешно приступају на врх Аконкагва (6962 м/нв), који је уједно највиши врх Јужне и Сјеверне Америке. Оба успона су значајни за високогорство у БиХ (Бобана је овим успоном поставила државни рекорд досегнуте висине за жене).

Посљедњих година живота, заједно са Бобаном и неколико својих пријатеља – планинара, посветио се маркирању и уређењу планинарских путева на Лелији, Зеленгори и Трескавици. Управо ови путеви које су маркирали чине окосницу "Планинарског пута др Јово Елчић".

Слово о др Јову Елчићу објављено је у књизи “Планинарски пут др Јово Елчић - водич и дневник”, аутора Браца Бабића, која је објављена 2014. године.