На данашњи дан 1918. године, прије тачно 100 година, у селу Мвезо у Јужноафричкој Републици рођен је Нелсон Мандела, јужноафрички политичар и борац за људска права. Мандела је први демократски изабран предсједник Јужноафричке Републике и први црнац који је обављао ову функцију (9. маја 1994. − јуна 1999.).
Каријеру му је обиљежила борба против апартхеида. У младости је студирао право. Био је активан у политичком покрету за остварење права црне већине у Јужној Африци. Године 1961. био је један од оснивача војног крила Афричког националног конгреса које је организирало саботаже.
Због ове активности био је оптужен за тероризам, због чега је провео 27 година у затвору (1964. − 1990.). Послије ослобађања из затвора, поново се бавио политиком.
Био је поштован због свог помирљивог става према бијелцима и због напора које је уложио да уједини Јужноафриканце, који су вјековима живјели расно и племенски подијељени.
Добитник је Нобелове награде за мир 1993. године, награде Сахаров 1988. године и многих других награда. Умро је 5. децембра 2013. године, у 95. години живота.
Неки од Манделиних цитата су:
„Образовање је најмоћније оружје које можете искористити да промијените свијет.“
„Научио сам да храброст није одсуство страха, већ способност да га савладаш.“
„Не суди ми по успјесима. Суди ми по томе колико сам пута пао и након тога устао.“
„Презирем расизам јер га сматрам варварским чином, без обзира на то да ли долази од црног или бијелог човека.“
„Да би човјек био слободан није довољно одбацити своје окове, већ живјети тако да поштује и развија слободу других људи.“
„Док сам излазио кроз врата и ишао до капије која је водила до моје слободе, знао сам да, ако не оставим горчину и мржњу иза себе, још увијек ћу бити у затвору.“
„Нико се није родио са мржњом према другом човјеку због његове боје коже, прошлости или религије. Људи се уче да мрзе а ако се могу научити да мрзе, могу се научити и да воле, јер љубав је природнија људском срцу.“
„Борио сам се против бјелачке доминације и борио сам се против црначке доминације. Његовао сам идеал демократског и слободног друштва у којем све особе живе заједно у хармонији и с једнаким могућностима. То је идеал за који се надам да живим и да га остварим. Ако је потребно, за тај сам идеал спреман и да умрем.“